Док Србе деле у временима када нас сви на крст разапињу тешко да ћемо изаћи као побједници

Пише: Јово Пејовић

Ма колико се велике силе Запада трудиле да промијене идентитет Црне Горе за њихове циљеве, вршећи атак на Србе, ништа мање за такво стање нијесу заслужни ни неки српски лидери који су на разне начине били, а то су и дан данас, у служби деградације српства. Срби брзо заборављају улогу неких такозваних српских партија и лидера који су крајем прошлог вијека убачени од домаћих и страних тајних служби са задатком да преваром грађане српске националности разједине у више колона ради заустављања остварења српског јединства. Предсједнички избори из 1997. године уз расуте српске гласове у првом кругу онемогућили су предсједничког кандидата Момира Булатовића да оствари убедљиву побједу, чиме је након бруталне крађе у другом кругу започело рушење Његошеве Црне Горе и промовисање вриједности које су Црну Гору повеле путем одвајања од себе саме.

Својом инертношћу, а могло би се рећи и лошом стратегијом, све лошијем статусу Срба у Црној Гори доприносиле су и грађанске партије које су у својим редовима у великом проценту окупљале Србе, а чији су се лидери углавном изјашњавали као Црногорци, објашњавајући то тиме да су Срби и Црногорци један те исти народ. Неки су мијењали националну припадност у зависности колико им је то доносило користи пред међународном заједницом или страначким чланством. Како се чланство у политичким партијама углавном руководи ставовима руковоства, тако се и њихова опредијељеност прилагођавала тој чињеници.

За то вријеме сепаратисти и њихови лидери су изграђивали неку нову Црну Гору у којој су Србе представљали као народ који нема ништа заједничко са Црногорцима, што је имало за циљ да се изврши темељна асимилација идентитета Црне Горе. Зато се агресивно кренуло на укидање српског језика, Српске православне цркве и симбола на којима се темељила Његошева Црна Гора. И данас у свим грађанским партијама и у власти и у опозицији дјелује велики број Срба чија је улога у одбрани српског идентитета након побједе на изборима од 30. августа 2020. године нагло спласла, на што указују најновији ставови из врха тих партија који су у тоталној колизији са интересима Срба у Црној Гори. Ћутање и затварање очију Срба у тим партијама пред очигледним игнорисањем њихових интереса упркос притисцима са свих страна је недопустиво. Како се догађаји у Црној Гори смењују као на филмској траци, тако се заборављају срамотне улоге једног броја политичара приликом доношења судбоносних одлука за Црну Гору, али и слуганство актуелних који немају мандат народа за одлуке и ставове који су супротни интересима његошеве Црне Горе.

Еуфорија након величанствене побједе на парлментарним изборима од 2020. године остварене на крилима одбране Цркве неуобичајно дуго траје. Кадровске комбинаторике су истиснуле у други план питања од највеће важности за очување идентитета Срба на овим просторима, што се ма колико неко мислио да је то немогуће може вратити као бумеранг. Сви народи у Црној Гори су чинили и чине да се уједине у одбрани својих интереса, једино Срби расути у разне партије, свако за себе, а увијек на штету српства још увијек лутају, далеко од постизања толико потребног јединства. У том лутању све конце у својим рукама држе лидери политичких партија, којима је важнији лични примат него српско јединство. И док нас год буду дијелили на европске и нове Србе, демократе и социјалисте, народне и праве, слободне и уједињене, грађанске и националне у временима када нас сви на крст разапињу тешко да ћемо изаћи као побједници.

Јер ићи различитим путевима у временима највеће хајке на Србе у њиховој историји равно је самоубиству ма колико то звучало као утопија. И ма колико вјеровали да ћемо у Европску унију брже ући као љевичари или десничари или ближи или даљи Центру, њима најбоље одговарамо кад смо погурени. Европи не сметају презнаци политичких партија у Црној Гори ни црногорски ни албански ни бошњачки ни хрватски, једино не може српски. Свјестан да су времена тешка и избори који нам се нуде сложени бирајући између понижења и достојанства, увијек предност дајем достојанству.

Уосталом толико су нам тога узели да нам скоро ништа нијесу оставили.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: