(ВИДЕО) Спајић: Подржаћемо резолуцију о Сребреници, али и друге резолуције о осуди злочина и геноцида

Премијер Милојко Спајић одговара данас у Скупштини на питања представника посланичких клубова, на посебној сједници посвећеној премијерском сату. Почетак премијерског сата је заказан за 12 сати.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је казао да брзо очекује да буде проширење Владе.

„Ова функција предсједника Парламента је за српски народ и те како важан, да знају да српски политичар може да покрива другу по важности функцију у Црној Гори. А што се тиче нашег учешћа у Влади, то ће се ускоро десити“, казао је Мандић.

Абазовић је рекао да од премијера није добио одговоре на питања, осим да нема некретнине.

„Ја сам вам оставио пуну касу. Ви покушавате да манипулишете. Против вас је поднијета кривична пријава прије седам, осам дана. Ви слободно поднесите против мене“, казао је Абазовић.

Он је казао да Спајићеви пријатељи у Београду и шире, на његове поступке не гледају идентично као он.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је казао Абазовићу да не рачунају да ће у актуелној већини наћи некога „ко ће прећи тамо -на пут без повратка“, остављајући ову парламентарну већину и вјерујући да може након тога да направи неки нови политички савез у Црној Гори.

„Све нека пређе и дио парламентарне већине, мораћете да дођете као што сте сјели са ДПС-ом и да кажете ‘Господо, а шта сад?’ Сигуран сам да у парламентарној већини не постоји нико, док се не реформише ДПС, ко ће са ДПС-ом правити већину“, рекао је Мандић.

Абазовић је рекао да нема ништа против њега, али да оваква „удварања премијера и предсједника Скупштине није било ни кад су били Ранко Кривокапић и Светозар Маровић“.

“Досадо једна досадна, дајте да се вратимо на оно што грађанима одговара. Нисам имао некретнину у Сингапуру, кога је брига за то… Ви нисте имали дана радног стажа. Ви ништа нисте у животу створили, прва плата вам је била у Скупштини. Разумијем ваше комплексе”, казао је премијер Абазовићу.

Рекао је да никад није узео еуро од државе Црне Горе, поручујући му да да Тужилаштву све афере које има.

“Немам некретнину ни у Црној Гори, ни Србији, Сингапуру ни било гдје друго.. Мислим да нисам потписао у име државе ништа што штети држави, али ви јесте у децембру 2022.уговор са “Бе партизан солутионс” као физичко лице, а одлука Владе је била након два мјесеца”.Спајић је казао да се са САД, Француском, Њемачком консултују на дневном нивоу око бројних питања, те да би волио „да Бог да још таквих шамара”, какве им је наводно упутио Стејт департмент око подношења амандмана на Резолуцију о Сребреници.

Абазовић је казао да вјештачка интелигенција овако одговара „кад имате премијера којега ништа не интересује“.

Истакао је да је Спајић имао састанке са До Квоном у Београду на адреси Топаловићева 4.

„Моје питање за ФОЈ није безвезе, па вас питам да ли сте икад били упосленик или сувласник Фонда Дас капитал у Сингапуру? Да ли сте икада били, када сте из тога изашли, да ли сте тој држави платили порез на добит, да ли познајете овога човјека Синџи Кимуру? Да ли је тај Фонд куповао токене тера луна, имате ли некретнину у Сингапуру?“, питао је Абазовић.

Премијер Милојко Спајић је одговарајући на питање посланику ГП УРА Дритану Абазовићу од када познаје До Квона, рекао да је, како је и раније обећао, одговоре тражио од Цхат ГПТ-а.

“У наставку испуњавам преузету обавезу и одговор преносим интегрално. Нажалост, нисам имао прилику добро да упознам До Квона, али знам да је познат по својим хумористичним перформансима и сатири у друштву. Што се тиче разговора у Београду, вјероватно би тема била везана за умјетност, хумор или друштвене теме које су карактеристичне за његово стваралаштво“, казао је Спајић.

Лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић питао је Спајића од када познаје До Квона и шта је био предмет разговора током њиховог сусрета у Београду.

Он је казао да је интересантан начин на који је блиски члан фамилије премијера Спајића купио кућу у Боки Которској.

“Тврдим одговорно да елемената зашто се бирало да неко из ФОЈ-а дође на мјесто директора полиције, и зашто актуелни директор полиције сваки дан обилази ФОЈ је између осталог и због финансијских истрага које иду према премијеру”, казао је Абазовић.

Реаговао је шеф клуба ПЕС-а Василије Чарапић наводећи да је Абазовић члана породице Спајића назвао“лопужином”.

Истакао је да Абазовић износи приватне ствари Спајићеве проодице, што је кршење Пословника и тражио да му се изрекне опомена.

Абазовић је рекао да ништа увредљиво није рекао за Спајићеву фамилију, а да је на прошлом премијерском сату говорио о лопужинама, наводећи да се то не односи на Спајића и на његовог ујака Канкараша.

Вукићевић је казала да је само Србима било онемогућено да стекну држављанство Црне Горе, јер су се морали одрећи или држављанства Црне Горе или држављанства Србије.

“То је дискриминација јер је свима другима омогућено да посједују двојно држављанство уставним законом и његовим чланом 12”, казала је она.

Она је питала да ли је нешто законски предузето по том питању и најавила да ће поднијети законско рјешење које ће предати у процедуру.

Спајић је казао да је срамота да људи немају држављанство, а рођени су у Црној Гори и имају црногорске коријене.

Премијер Милојко Спајић је казао да је Управа за статистику – МОНСТАТ годишњим планом и календаром објаве података, дефинисала период објаве коначних резултата пописа становниства, за другу половину 2024. године.

„При чему ће се сукцесивно објављивати подаци становништва, што је пракса и у другим земљама“, казао је, одговарајући на питање посланице Демократске народне партије (ДНП) Маје Вукићевић ко опструира објављивање података са пописа.

Вукићевић је казала да попис треба да покаже каква је структура становништва.

Спајић је у писаном одговору навео да се све активности које су у надлезности Управе за статистику спроводе у складу са планираном динамиком.

„С тим у вези, ових дана је завршена фаза уноса података која је трајала три мјесеца. Слиједи фаза обраде података која подразумијева примјену статистичких контрола а која ће трајати од два до три мјесеца“, рекао је Спајић.

Истакао је да су свјесни да је јавност највише заинтересована за објаву података о етничко-културолошким питањима и могућности грађана да провјере вјеродостојност ових података помоћу посебно израђеног софтвера, а што је дефинисано Законом о измјенама закона о попису становништва.

„Уз одређено кашњење изабран је члан опозиције за пуни састав Комисије за праћење успостављања софтвера за провјеру поменутих података и одржан је први састанак у пуном саставу. До краја недјеље очекује се објављивање тендера за наведени софтвер, те се надамо да ово кашњење неће утицати на објаву података“, рекао је Спајић.

Премијер Милојко Спајић казао је у Скупштини да ће подржати Резолуцију о геноциду у Сребреници и да нема ништа против ње.

„Зашто то говорим – ми смо се обавезали да ћемо водити проевропску политику. Ја разумијем да је некоме у интересу да се дигне тензија са Србијом. Нама као држави то није интерес. 40 и нешто посто туриста који долазе у Црну Гору су етнички Срби. Ти људи ће дефинитивно имати консеквенце. Ви не бринете о туризму“, казао је Спајић.

Додаје да је Црна Гора независна држава и да има своју политику али да има разумијевања за став Србије, тзв. Косова, Босне, Македоније.

„Желимо партнерске односе а не да се фајтамо са њима. Не желимо да стајемо на страну било кога, не желимо да изгледа да смо стали на страну БиХ против Србије. Они имају своје проблеме, а не желимо да их свађамо. Ми желимо да спустимо тензије“, казао је Спајић.

Додаје да је циљ да Црна Гора буде помиритељ – Швајцарска Балкана, Сингапур Европе.

Лидер Бошњачке странке казао је да му је драго што то чује и да је то цивилизацијска потреба овог друштва.

„Коме сметају амандмани? Коме смета Дејтон? Је ли ово био покушај дисциплиновања Срба? Зато амандмани“
Спајић је додао да никоме не треба да сметају амандмани који потврђују очигледно – да ниједан народ није геноцидан, а то су сви подржали.

„Нарочито први амандман. Сви су их подржали. Нико их није назвао проблематичним. Чак и БиХ. Јесмо ли чули реакцију из БиХ? Нисмо, јер им је прихватљиво. Што би им Дејтонски споразум био неприхватљив? Ајмо да се изујемо сви. Мислим да су амандмани одлични јер кажу праву намјеру свакога. Ако је постојала права намјера и ако је Резолуција требала некога да дисциплинује? Је ли? Ти људи су били забринути и те људе треба смирити“, казао је Спајић.

Спајић је коментарисао и да ће Јасеновац бити у процедури и тврди да ће бити за.

„Црна Гора је увијек баштинила антифашизам и то треба да се настави. Не желимо сукобе, нити да стајемо на страну БиХ против Србије нити обрнуто. Они су браћа и једни и други са нама и ми са њима желимо што боље односе“, казао је Спајић.

„ДПС до 2014. године водио проруску политику“

Премијер Спајић је рекао да су у ПЕС-у одувијек били прозападно орјентисани. Казао је то у одговору на опаске из ДПС-а „да сада пратите нашу политику“.

„Не, ДПС је до 2014. године водио проруску политику. Нијесмо ми од вас наставили политку, него сте ви од нас преузели европску политику“, рекао је Спајић.

Он је рекао да ће Влада подржати Резолуцију о Сребреници, али и друге резолуције о осуди о злочина и геноцида. Казао је да Влада има европску политику, али да јој је стало до најбољих односа са државама региона, укључујући Србију.

„Треба да знате да 40 одсто туриста који долазе јесу етнички Срби, и да нама је у интересу да имамо добре односе са Србијом“, рекао је Спајић.

Предсједник Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић питао је Спајића хоће ли Црна Гора на засједању Генералне скупштине Уједињених нација (УН) подржати Резолуцију УН о геноциду у Сребреници коју су иницирале Њемачка и Руанда.

Ибрахимовић је навео да су Резолуцију до сада коспонзорисали неки од кључних црногорских међународних партнера, међу којима су САД, Француска, Турска, Велика Британија, Луксембург, Аустрија, Шведска, Италија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Албанија, Словенија и Сјеверна Македонија.

„Ни опозиција ни позиција немају право да се колебају када је у питању европски пут Црне Горе“, рекао је Ибрахимовић, истичући да вјерује у премијера да ће се државнички изборити са свим изазовима.

Ибрахимовић сматра да би Црна Гора гласањем за Резулуцију још једном стала на исту страну са државама развијене демократије и поштовања права и потврдила да суштински, а не декларативно, припада дијелу цивилизиваног свијета чији дио жели да буде вриједносно, суштински и формално.

„У резолуцији се нигдје не помиње да је један народ геноцидан“, рекао је Ибрахимовић.

„Прије свега да подсјетим да је став Црне Горе по питању геноцида у Сребреници познат, а огледа се кроз усвајање Декларације о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници 2009. године и Резолуције о геноциду у Сребреници коју је Скупштина Црне Горе усвојила 2021. године. Као што знате, Црна Гора је прва држава у региону која је усвојила поменуте резолуције и став према геноциду у Сребреници је непромијењен. Својим активностима на вањскополитичком плану, као чланица НАТО-а, кандидат за чланство у Европској унији и земља која се у потпуности усаглашава са Заједничком вањском и безбједносном политиком Европске уније, своју вриједносну и вањскополитичку оријентацију у континуитету потврђујемо.

Једнако тако, као НАТО чланица и будућа чланица Европске уније Црна Гора има посебну одговорност за очување стабилности у региону. Посебно када је ријеч о смањивању тензија, етничких и других подјела које су нам, нажалост, иманентне.
Дакле, уз неспоран став према ономе што се догодило у Сребреници наша је одговорност да се са посебном пажњом односимо према овом осјетљивом питању. И то, не да бисмо аболирали кривце како се то покушава спочитати. Већ напротив, да би смо их што прецизније таргетирали.
Ми немамо право да стварамо нове тензије већ обавезу да видамо старе ране. То је наша обавеза према жртвама и дужност према будућим генерацијама. Да би сви заједно могли ићи напријед – једни са другима као државе, као народи – морамо ствари назвати правим именом.
Када су нам намјере часне, ријечи нам морају бити чистије од мисли.

Управо на тој линији, а као што је јавности познато, Влада Црне Горе у консултацији са Савезницима предлаже два амандмана на Резолуцију Уједињених нација (УН) „Међународни дан рефлексије (размишљања) и сјећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ и то:
“- понављајући да је кривица за злочин геноцида индивидуализована, те се не може приписати било којој етничкој, вјерској или другој скупини или заједници у цјелини“,
и други
„- потврђујући неповредивост општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини у свим његовим одредбама.“
Чврсто вјерујемо да се овим амандманима уважавају жртве, али и спрјечава жигосање народа због злочина појединаца. Они имају за циљ да онемогуће манипулације које често служе одређеним друштвено-политичким чиниоцима за унутрашње потребе.
Још једном, понављам Резолуција о геноциду у Сребреници која је на дневном реду у УН-у је јако осјетљива тема, а Црна Гора као мултиетничка држава има обавезу да спријечи злоупотребу жртава, те пружи додатан напор ка смањењу етничких дистанци и превазилажењу тензија у региону“, наводи се у достављеном одговору премијера Спајића.

Због арбитраже могућа штета од 100 милиона

Посланик Нове српске демократије Дејан Ђуровић навео је да је кувајтски конзорцијум “Нортхстар” и “Еqуест Цапитал Лимитед Јерсеy”, који је требало да изгради туристички комплекс Монтросе, покренуо арбитражу против Црне Горе.

Он ће питати Спајића колика је вриједност одштетног захтјева и шта је образложење конзорцијума за покретање арбитражног поступка.

“Да ли има пропуста државе у овом случају и очекујете ли да исход арбитраже буде у корист државе”, упитао је Ђуровић.

Он је рекао да се од 2017. године хотели од пет звјездица ослобађају обавезе плаћања комуналија.

Нагласио је да је овдје почињена огромна штета по јавни интерес.

„Нама слиједи арбитража која ће, уз измаклу добит, државу коштати 100 милиона“, рекао је Ђуровић.

Спајић је рекао да је Кабинету предсједника Владе Црне Горе, 22. фебруара 2024. године, достављен је захтјев за покретање арбитраже, за пројекат „Монтросе” (сада пројекат “Ритз Царлтон Монтенегро”), чији потписници су Влада Црне Горе и Конзорцијум Нортхстар д.о.о. и Еqуест Цапитал Лимитед, преко правног заступника Сцхонхерр Рецхтсанwалте ГмбХ анд Сцхонхерр си Асоццциатии СЦА.

„Захтјев за покретање поступка арбитраже, како је наведено у поменутом обраћању, достављен је из разлога потенцијалног кршења одредби из Уговора о дугорочном закупу од 11. септембра 2009. године, који је испред Владе потписао тадашњи потпредсједник Игор Лукшић. Упућеној иницијативи за покретање поступка арбитраже претходило је Обавјештење о раскиду предметног уговора, у складу са чланом 31 Уговора о дугорочном закупу земљишта, коју је компанија “Нортхстар” д.о.о., у име Конзорцијума „Нортхстар“ д.о.о. и „Еqуес Цапитал Лимитед“, актом од 22. јула 2022. године, доставила Министарству финансија, како су навели, због кршења одређених уговорних одредби од стране Владе Црне Горе, међу којима су и изградња и повезивање инфраструктуре везано за предметну локацију. Надаље, црногорска јавност је са поступком упозната у претходном периоду, имајући у виду да је на сједници Владе Црне Горе од 15. септембра 2022. године, разматрана Информација о обавјештењу о раскиду поменутог уговора. Влада је тада донијела Закључке и задужила Министарство финансија да у сарадњи са Министарством економског развоја, Заштитником имовинско правних интереса, Агенцијом за инвестиције Црне Горе, Министарством културе и Управом за заштиту културних добара, формира Оперативни тим који ће се бавити рјешавањем отворених питања у вези са Уговором из 2009. у циљу наставка реализације Пројекта у обостраном интересу“, казао је премијер.

С тим у вези, наводи Спајић, вођени су преговори са представницима инвеститора, у циљу наставка реализације инвестиције, на којима није дошло до договора.

„Имајући у виду да није постигнуто сагласје за даљу реализацију поменутог уговора, извјесно је било покретање поступка арбитраже од стране закупца. У односу на Ваше прво питање, указујемо да у овом моменту не можемо предвидјети вриједност одштетног захтјева, имајући у виду да  супротна страна у одштетном захтјеву тражи и изгубљену добит, а која ће се утврђивати у накнадном поступку од стране вјештака финансијске струке. Тужилац је у образложењу навео, између осталог, сљедеће разлоге: да није испоштована обавеза туженог односно државе да у сарадњи са Општином Херцег Нови изгради и повеже јавну инфраструктуру, да није испоштована обавеза туженог да усвоји просторно планску документацију за предметни локалитет а која обавеза је била орочена на 6 мјесеци од усвајања у Скупштини Црне Горе, да је тужилац испунио своју обавезу у погледу измирења обавезе плаћања закупнине за период од десет година унапријед, док је био спријечен да реализује активности по пројекту, у смислу подношења захтјева за изградњу и започињање грађевинских активности, обзиром да тужени и општина били дужни да покрену изградњу и повезивање инфрастуктуре на локацију“, каже премијер.

Наводи и да је тужилац у септембру 2018. године затражио издавање урбанистичко техничких услова, а у односу на који захтјев је констатовано да је прије активности по питању израде техничке документације потребно добити сагласност на ХИА (Херитаге Импацт Ассессмент) студију; те да је Управа за заштиту културних добара 17. априла 2019. године, именовала тим којм је дат рок од 90 дана да заврши предлог анализе ХИА студије.

„У односу на шта је предлог припремљен годину дана касније, у мају 2020. године, а који је касније прослијеђен даље на просљеђивање надлежним тијелима. Такође мишљење УНЕСЦО-а није обезбијеђено, па коначно одобрење на ХИА (Херитаге Импацт Ассессмент) студију није дато, а током 2021. и 2022. године, тужилац је редовно обавјештавао туженог да кашњења у започињању изградње инфраструктуре, представљају кршење одредби Уговора. Тужилац је 22. јуна 2022. године, издао обавјештење о раскиду, због вишебројних  и континуираних повреда гарантованих права. А 22. новембра 2022. године одражан је први састанак на захтјев тужиоца, али ни наког тога није било помака у рјешавању настале проблематике“, казао је Спајић.

Тужилац је покренуо поступак арбитраже, с обзиром на то да цијени да има право на повраћај улагања, накнаду штете и губитака, додаје.

„Важно је истаћи да је за рјешавање спора по договору надлежан Суд за међународну арбитражу у Лондону и да се користе правила суда за међународну арбитражу. У односу на питања да ли је било пропуста од стране државе у овом слуачју, те евентуалном исходу спора, као и шта су од обавеза предвиђених пројектом реализовале Влада и Општина Херцег Нови, указујемо да је Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине, већ у процедури припреме јавног позива домаћим и међународним адвокатским канцеларијама за заступање Црне Горе у арбитражном поступку, а чији задатак би био да изради правну анализу случаја, након чега би имали цјеловитију слику и преглед стварног стања чињења односно нечињења, обје уговорне стране, што представља основ за даље одређивање у овом поступку. Да ли је било закулисних радњи или не и да ли се те радње могу приписати тадашњој власти показаће анализе које ће бити сачињене, али и сам исход арбитражног поступка. Оно што је индикативно је чињеница да је потписник уговора Игор Лукшић, у периоду  након што је Уговор ступио на снагу био и премијер, а његова партија на власти све до 2020. Ипак за то вријеме, није урађено практично ништа како би се испоштовале обавезе из уговора. Конкретно, чињеница да од 2009. до 2022. (13 година) није изграђена нити повезана јавна инфраструктура је неприхватљива и шаље погрешну слику о Црној Гори као земљи у којој желимо да видимо већи број директних страних инвестиција. Такав имиџ морамо одмах мијењати. Свакако уколико у поступку, који је пред нама, буде очигледно да постоје индиције о неким недозвољеним поступањима ми ћемо као одговорни људи обавијестити надлежне истражне органе“, рекао је Спајић.

Калуђеровић пустила снимак Ђукановићевог говора о подршци српском народу у Херцеговини и РС

Јеврто Ераковић (ДПС) је казао да се ДПС опредијелила након 1997. за политику коју слиједи.

“Имамо јасан став према свакоме. Да ли ви имате? Како се односите према вашим дојучершањим партијским друговима које сте овсдје бранили у парламенту јавно а тајно на другачији начин третирали”.

Мандић је питао на кога се то односи.

Калуђеровић је потом пустила на телефону снимак, а касније прочитала шта је речено на снимку:

“Мило Ђукановић : “Нека не штити Момир Булатовић српство од мене, јер Влада коју ја водим је морала кришом од Слободана Милошевића и Булатовића да помаже српски народ…”.

Абдић је казао да треба имати једнаке аршине и да неће дозволити пријетње.

“Помјерити се нећемо никоме ни за јоту ни дозволити никоме да нас вријеђа и омаловажава”.

Дискусија на линији ДПС-ЗБЦГ

Челник Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић рекао је да премијер треба да одговори да ли ће Влада наставити са јасно орјентисаном спољном политиком коју је трасирао ДПС од 2006. године.

Живковић је рекао да је та спољна политика базирана на западном вриједносном систему, те да је то био најбољи дио политике ДПС-а.

“Да ли ће Влада у предстојећим одлукама међународних институција и организација слиједити до сада дефинисане циљеве и јасно дати подршку у име Црне Горе, без обзира што такве одлуке немају подршку друге највеће групације у парламентарној већини, некадашњег Демократског фронта. У ставрности и пракси не видимо да се дешава континуитет спољне политике. Дио већине не подржава чланство Косова у Савјету Европе”, навео је Живковић.

Спајић је рекао да је ДПС био најбољи партнер Једиинствене Русије. То, како наводи, не говори он него партнери Црне Горе, а то има и у НАТО извјештајима.

„Можемо до договора свих заједница које живе у Црној Гори. Да се договоримо сви међусобно“, рекао је Спајић.

Он је нагласио да је и у Европском парламенту похвалио раније владе због усклађивања са спољном политиком ЕУ.

„То је ипак само дио спољне политике. Други дио је политика у региону, од 2014. до макар 2020. године а можда и касније вођена је на погрешан начин“, рекао је Спајић.

Наводи да „неће да боде прст у око никоме у региону, јер треба имати најбоље односе са Косовом, али и са Србијом, и свима другима у региону“.

Живковић је рекао да „ви очито настављате политику ДПС-а“.

„Власт је најбољи лијепак, идеологије се због фотеље продају“, рекао је Живковић.

Реаговао је Андрија Мандић, истичући да су се заједнички са ДПС-ом 1992. године на референдуму борили за заједничку државу.

„Били смо заједно, после су неки због фотеља промијенили страну, важно је да не заборавимо“, рекао је Мандић.

Реаговао је процедурално Владимир Добричанин (УЦГ), истичући „само једна реченица – Косово и Метохија“.

Живковић је рекао да бивши ДФ подржава владу која подржава чланство у НАТО и државу Косово.

„Та влада је ваш репрезент“, рекао је Живковић.

Живковић је, обраћајући се Мандићу, рекао да су у влади која подржава НАТО, независност Косова и санкције Русији:

“Ви ту Владу подржавате. Ви сте казали да ће та Влада бити антисрпска”.

Мандић је иронично рекао да им српски народ савјетује да изађу из парламентарне већине како би ДПС дошла на власт.

“Мислим да ви потцјењујете интелигенцију народа и правите велику грешку”, рекао је Мандић.

Он је казао да ЗБЦГ, да је на мјесту премијера Спајића, не би гласала за Резолуцију о Сребреници, али да у Влади гласају једино министри, а не државни секретари и директори директората.

Истакао је да ће Влада сјутра донијети одлуку, те да очекује од колега СНП-а да буду против :

“Ми нисмо у Влади, али да јесмо наши министри би били против. Али ако мислите бисмо ми ово све срушили да бисте ви дошли на власт, ви мислите да смо ми политички аматери и наивчине”, рекао је Мандић.

Спајић: Државна политика по питању Сребренице и Косова* јасна, али не желимо да бодемо прст у око никоме

Премијер Милојко Спајић је поручио да ће држава наставити да прати зацртане вањскополитичке циљеве, и да вјерује да политички представници коалиције „За будућност Црне Горе“ неће бити опоненти декларисаним циљевима, јер су их и сами потписали.

Он је то саопштио одговорајући на питање предсједника Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијела Живковића да ли ће Влада наставити са јасно оријентисаном спољном политиком коју је трасирао ДПС од 2006. године. Живковић је рекао да је та спољна политика базирана на западном вриједносном систему.

“Да ли ће Влада у предстојећим одлукама међународних институција и организација слиједити до сада дефинисане циљеве и јасно дати подршку у име Црне Горе, без обзира што такве одлуке немају подршку друге највеће групације у парламентарној већини, некадашњег Демократског фронта”, навео је Живковић. Он је Спајића упитао да ли, због такве спољне политике, очекује да ће коалиција За будућност Црне Горе покренути питање изгласавања неповјерења Влади.

Питао је премијета како мисле да са вишегодисњим противницима НАТО чланства граде и јачају позицију Црне Горе у НАТО савезу, посебно у свјетлу великих изазова на том плану.

Спајић је у одговору навео да је од 2006. када се осамосталила Црна Гора , Руси подржавају “угрожене”, а то су Срби.

“Три Владе нису имале петљу да заврше попис. Ми смо то завршили за мјесец дана, уз подршку Парламента”.

Истакао је да им је пресудно важан цијели регион и да са земљама Западног Балкана имају добре односе.

Он је казао да не желе никоме “да боду прст у око” и да желе добре односе и са Косовим и са Србијом.

У писаном дијелу одговора , Спајић је рекао да је у претходних десет година Црна Гора промијенила пет влада, подржаних од различитих парламентарних већина и да се ниједна није удаљила ни милиметар од вањскополитичких приоритета:

“Могу се са Вама сагласити да су спољнополитички приоритети генерално успјешно постављени, иако бих могао да анализирам и коментаришем мотиве носилаца политичких процеса из тог периода, или начин на који су неки приоритети представљени јавности. Међутим, сматрам да не би било релевантно, као што не сматрам да је релевантно да данас спекулишемо о евентуалним мотивима оних, који су се како Ви кажете, некада противили одређеним приоритетима”, рекао је Спајић.

Премијер је казао да не постоје ексклузивни заштитиници било које идеје или процеса, већ да се само кроз договор већине друштвених чинилаца може доћи до одрживог модела заштите онога сто су вриједности, које ово друштво посједује, или које стреми да постигне.

“Парламентарна већина предвођена Покретом Европа сад јасно је кроз Споразум о формирању Владе, дефинисала на који начин ће бити третирани спољнополитички приоритети Црне Горе. Стога вјерујем да политички представници коалиције ‘За будућност Црне Горе неће бити опоненти декларисаним циљевима, јер су их и сами потписали”.

Он је казао да зато сматра да није добро када се политичари баве предвиђањем, посебно ако се то ради “ из манипулативних, или ускостраначких намјера”.

Одговарајући на дио питања о улози Црне Горе у оквиру НАТО чланства, рекао је да у прилог конструктивности најбоље говоре бројне охрабрујуће поруке највиших званичника НАТО-а, у првом реду генералног секретара Јенса Столтенберга, као и колега у земљама савезницама.

“Оне јасно потврђују да је Црна Гора препозната као кредибилна и поуздана чланица Алијансе, која својим залагањем и спровођењем безбједносних политика, доприноси миру и стабилности. Када су у питању даљи планови, будите увјерени да ћемо наставити да спроводимо све обавезе које проистичу из чланства”.

Спајић је казао да у прилог томе свједочи и чињеница да је ове године Црна Гора достигла два одсто БДП-а издвајања за одбрану, а што је дефинисано споразумом држава чланица НАТО још 2014. године.

“Поређења ради 2020. када је Ваша партија предводила парламентарну већину и извршну власт, издвајање за одбрану је било 1.71 одсто, док је за 2024. годину планирано да се опредијели 2,01 одсто БДП “, рекао је Спајић.

Истакао је да Црна Гора наставља са пружањем политичке и практичне подршке Украјини у њеној борби за одбрану суверенитета, територијалног интегритета и независности.

“У НАТО оквирима, до сада смо опредијелили значајна средства за свеобухватни пакет подршке [ЦАП), и то у износу од око 700 хиљада. Додатно, од фебруара 2022, реализовано је осам транши војне помоћи у вриједности од преко 10 милиона еура. У току је припрема нових донација”, рекао је Спајић.

Он је казао да ће посебна промоција настојања да држава има најбољу регионалну сарадњу бити Самит лидера Западног Балкана, који ће се 15. и 16. маја одржати у Котору.

Министар правде Андреј Миловић је казао да се питање Катнића политизује, те да је он одбио да буде смјештен у Клиничком центру.

“Према њему се предузимају све мјере као и према свима другима затвореницима. Није први пут да неко штрајкује глађу. Више пута је вођен и у Клинички центар, али је одбио да буде тамо смјештен. Он има право да штрајкује глађу све док је при свијести. Тражио сам да. буде смјештен у апартману у КЦ, али је он потписао и одбио то. Добио је све што је у могућности нашег система… Што год да му се деси, дешава му се само на његову руку”, казао је Миловић.

Мандић је казао да је Катнић „потребан његовој породици и Катунској нахији да буде жив“.

Посланица Европе сад Јелена Недовић затражила је извињење клуба ДПС Црне Горе због, како је рекла, скандалозних увреда на рачун посланика те странке Василија Чарапића на сједници парламента јуче.

Нермин Абдић из ДПС-а рекао је да увреда није било.

Посланик ГП УРА Филип Аџић затражио је да Влада сагледа проблеме радниика Кошуте, и да се премијер Спајић изјасни о томе како рјешавати њихове проблеме.

Премијерски сат, који је био најављен за 12 сати, почео је око 12.45 часова.

Премијер Милојко Спајић одговараће данас у Скупштини на питања представника посланичких клубова, на посебној сједници посвећеној премијерском сату.

Лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић питаће Спајића хоће ли Црна Гора на засиједању Генералне скупштине Уједињених нација (УН) подржати Резолуцију УН о геноциду у Сребреници коју су иницирале Њемачка и Руанда.

Лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић питаће Спајића од када познаје До Квона и шта је био предмет разговора током њиховог сусрета у Београду.

Предсједника Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијела Живковића интересује да ли ће Влада наставити са јасно оријентисаном спољном политиком коју је трасирао ДПС од 2006. године.

Живковић је рекао да је та спољна политика базирана на западном вриједносном систему.

“Да ли ће Влада у предстојећим одлукама међународних институција и организација слиједити до сада дефинисане циљеве и јасно дати подршку у име Црне Горе, без обзира што такве одлуке немају подршку друге највеће групације у парламентарној већини, некадашњег Демократског фронта”, навео је Живковић.

Он је Спајића упитао да ли, због такве спољне политике, очекује да ће коалиција За будућност Црне Горе покренути питање изгласавања неповјерења Влади.

Предсједник Клуба посланика Хрватске грађанске иницијативе и Демокртаске уније Алабанаца, Адријан Вуксановић, питаће да ли се размишља да Влада изједначи стопу пореза на додату вриједност за хотелске ресторане и остале угоститељске објекте који не послују у склопу хотела.

Шефа посланичког клуба Социјалдемократа Бориса Мугошу интересује да ли ће током ове године и на који начин бити испуњено једно од Спајићевих кључних обећања, које је исказано и кроз калкулатор обрачуна нето зарада на сајту ПЕС-а – повећање нето зарада свих запослених у Црној Гори за око 25 одсто.

Посланик посебног клуба Владимир Добричанин питаће Спајића који су разлози за необјављивање резултата пописа и када се може очекивати да они буду доступни, а посланица Демократске народне партије Маја Вукићевић питаће ко опструира објављивање података са пописа.

Предсједника Клуба посланика Социјалистичке народне партије и Цивиса, Богдана Божовића, интересује да ли се може очекивати да ће средства опредијељена за пољопривреду у 2025. години износити три одсто од укупног буџета.

Посланик Нове Српске демократије Дејан Ђуровић навео је да је кувајтски конзорцијум “Нортхстар” и “Еqуест Цапитал Лимитед Јерсеy”, који је требало да изгради туристички комплекс Монтросе, покренуо арбитражу против Црне Горе.

Он ће питати Спајића колика је вриједност одштетног захтјева и шта је образложење конзорцијума за покретање арбитражног поступка.

“Да ли има пропуста државе у овом случају и очекујете ли да исход арбитраже буде у корист државе”, упитао је Ђуровић.

Посланика Албанског форума Артана Чобија интересује је ли завршена израда пројектне документације за реконструкцију регионалног пута Острос – Владимир и када се може очекивати почетак радова.

Посланица Покрета Европа сад Драгана Вучевић питаће Спајиће да ли ће бити испоштовани најављени рокови за почетак радова на дионици ауто-пута Матешево – Андријевица.

(МИНА)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: