Путуј генерале, и не брини, настављамо где си стао до победе!

Пише: Горан Петронијевић

Стара легенда говори, да је Христос после васкрснућа одлучио да народима на земљи подели по парче, на коме ће сваки од њих у миру живети. Сви приступише по своје тапије, а Срби као Срби закаснише. Када ступише пред Господа, он им објави да је сву земљу поделио. У сузама у покајању Срби молише господа да се смилује грешнима и додели макар једно мало парче земље, на коме ће једну шљиву моћи да посаде. И смилова се Господ и рече: „Оставио сам једно парче земље за себе, када на земљу будем сисао. Даћу вам га на чување, али знајте да ће на њега сви кидисати и да се крвљу мора бранити!“ Ма то је за нас најмањи проблем“! И населише се у срцу Балкана. Господња се оствари.

Кидисаху са свих страна и то без прекида. Борбе, окупације, буне и устанци су се смењивали и није у српској историји забележено да се једна генерација роди и умре без накрвављења свете нам земље. Тако Србија у свакој генерацији, изнедри по неког хероја, о чијим ће се јунаштвима причати, макар до оног следећег рата. Поједини од њих стекоше и бесмртност. Многи као жртве старе српске навике заборављања мртвих хероја, одлазили су нечујно, тихо, уз само коју сузу најближих. На други дан васкрснућа Христовог лета господњег, упокоји се нечујно један од таквих јунака одбране земље Христове, поверене нам на чување. Србин, Генерал, Бранила… Ацо Томић се пресели на место где се све војске помире. А он се није мирио само са окупацијом! Ни ратном ни мирнодопском. У рату беше где је требало, а у миру када је требало. И не штедећи се, задоби поштовање војске и народа, које засигурно потрајати, макар до окончања ове генерације. Народ и војска су га волели, а власти прибојавале, као што се увек плашише праведника.

А страх образ каља често! Да би прикрили страх од издаје завета чувања свете земље, властодршци разапињу оне, за које су сигурни да им издају неће опростити. И Он им издају никада није опростио, а разапињање јесте. „Човек се рађа да би страдао“, знао је да каже…“нека их историји“… Ацо Томић је био човек и војник. Његове одлучности су се плашили непријатељи, издајници, а и колебљивци. Компромиса, када је у питању одбрана Отечества и у рату и у миру за њега није било. Војнички скроман, отишао је како је и живео. Преселио се на своје „брдо мира“, на коме ће се његова ратничка душа умирити. За пријатеље „Деда“, српски генерал Ацо Томић, исписао је својим животом, најсветлије странице историје, одбране свете српске земље. Путуј ГЕНЕРАЛЕ и не брини, настављамо где си застао, на путу до сигурне победе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: