Ненаметљиви доктор економије мења „вечног“ Шојгуа

Пише: Игор Дамјановић, Политика

И како сам у претходном тексту, увертири за Параду победе на Црвеном тргу предвeдио, ера Сергеја Шојгуа, најдуговечнијег министра у историји Русије, дефинитивно је завршена. Овај грађевински инжењер рођен у градићу Чадан, у удаљеној Републици Туви, пуне три деценије био је министар, променио је чак 11 кабинета.

Почео као министар за ванредне ситуације у кабинету Виктора Черномирдина далеког јануаруа 1994 и на тој дужности остао је до 2012. Кратко време био је губернатор Московске области, а од новембра 2012. налазио се на челу ресора одбране. И по овом критеријуму Шојгу је један од рекордера. За последњих 150 руске историје само се легендарни маршал Климент Ворошилов дуже задржао на тој функцији.

Шојгу је на месту министра одбране заменио контроверзног Анатолија Сердјукова, оптуженог за озбиљну корупцију. Ухапшени сарадници министра Сердјукова директно су га оптужила да је усмеравао њихово противзаконито и за државу штетно поступање. Смењени Сердјуков одбио је током 2013. у неколико наврата да одговара на питања Истражног комитета. У наредној години све ће бити заташкано, када његов случај од цивилног преузима војно тужилаштво и поступак формално обуставља. Дакле, Сергеј Шојгу је 2012. дошао на усијану столицу. Чини се да се у прво време снашао се добро и испунио висока очекивања јавности. Руска војска је тада извршила успешну и блиставу војну операцију у Сирији, спречила западне земље да уместо ауторитарног, али секуларног режима Башара ал Асада, инсталирају религиозне фанатике као што су непосредно након убиства пуковника Гадафија урадили у Либији.

Шојгуова репутација, одлучног и способног министра војске, почиње да се урушава након екслације рата са Украјином. Промашеним обавештајним проценама о расположењу народа на истоку Украјине придодали су се и проблеми у оружаним снагама. У војсци је фалило много штошта до дронова, софистицираних система и годинама агресивно рекламираних супероружја,па све од цокула, униформи, шлемова и панцира. На врхунцу битке за Бахмут, прелазу из зиме у пролеће 2023. руској војсци је зафалило чак и обичне артиљеријске муниције.

Тада глас против Шојгуа и генералштаба Валерија Герасимова подиже непоновљиви Јевгениј Пригожин. На самом почетку, патриотска јавност у Русији стала је листом уз Пригожина. Имиџу бескомпромисног вође Вагнера, који је увек уз своје борце, супростављен је био имиџ Шојгуове породице, која није крила да током рата одмара у луксузним хотелима по Дубаију.

Водећи медији у Русији пренели су вест о смени Шојгуа без посебних коментара. Ситуација је нешто другачија са алтернативним ресурсима, као што је Телеграм канал „Воениј Осведомитељ“, кога за руске прилике прати солидних 600.000 људи. Они наводе да „Шојгу није положио најважнији тест у свом живот током СВО у Украјини.“ и додају: „Могуће да се у будућности не само Тимур Иванов, већ и неки други високи чиновници из Министарства одбране, који још увек налазе на својим функцијама, суоче са кривичним поступком за ‘заслуге’ пред отаџбином.“
О готово свему што сада Истражни комитет РФ ставља на душу пре мање од месец ухапшеном Тимуру Иванову још у децембру 2022. говорио је независни украјински новинар Анатолиј Шариј. Још теже оптужбе Шариј је у у посебном истраживању изнео на рачун још једног Шојгуовог заменика – Алексеја Криворучка. Да ли ће бивши шеф железничке компаније „Аероекспрес“, која је превози путнике од три московска аеродрома до центра града, потом сувласник концерна „Калашњиков“ и коначно од 2018. Шојгуов заменик завршити тамо где и Иванов показаће наредних неколико месеци. Посебна пикантерија у биографији Криворучка, како тврди Шариј, је то што су му деца држављани САД – супруга је посебно одлазила на Флориду да се тамо породи.

Бранко Влаховић, дугогодишњи дописник Новости из Москве, пре неколико недеља за Шојгуа је написао да се „према Милу Ђукановићу и Милану Роћену понашао као да им је брат од стрица“. Добро упућени у руску политику према Балкану почетком прошлог века сматрају да су управо Шојгу и његово окружење извршили притисак на Олега Дерипаску да у предвечерје референдума купи КАП. Због лошег квалитета никшићког боксита и високе цене електричне енергије Дерипаска је наводно то урадио против своје воље. Све до избора за министра одбране Шојгу је био чест гост у Подгорици, упркос томе што његова функција министра за ванредне ситуације није била спојива са било каквим међународним активностима, посебно не у маленој Црној Гори. Заједничка држава Србије и Црне Горе свакако би била разбијена и без мешања Шојгуа, али му ни улога у дешавањима у Црној Гори 2005-06. никако не служи на част.
„Воениј Осведомитељ“ предвића и „значајне кадровске и административне промене у структури Министарства одбране“, наводећи да ће Белоусов „формирати тим својих људи за своје задатке“. Сергеј Шојгу је у свом кабинету имао чак 11 заменика. Пошто је у ингеренцији министра одбране је и именовање начелника Генералштаба, који је формално његов први заменик. Вероватно најважнија стартна одлука новог министра Андреја Белоусова биће судбина генерала Валерија Герасимова, који је на чело Генералштаба дошао у пакету са Шојгуом 2012. Спекулише се да би Герасимова, који у септембру пуни 69 година, могао да замени у војсци и народу популарни генерал Сергеј Суровикин, из војске склоњен прошлог лета због блискости са Вагнером.

Без обзира што је у кабинету Михаила Мишустина обављао дужност првог потпредседника, Андреј Белоуосов није био посебно присутан у медијима. Овог, на први поглед ненаметљивог доктора економских наука, бије глас да је дао велики допринос реформи и консолидацији војне индустрије, као и да је први указао председнику Путину о потреби масовне производње дронова у самој Русији. Избор Андреја Белоусова није се допао аналитичарима у Украјини, који страхују да ће се он мање непосредно мешати у ратне операције, а сконцентрисати на оно што најбоље зна даљи развој, реформу и подизању продуктивности руског војно-индустријског комплекса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: