Црна Гора на раскршћу: Стабилност или протести?

Све кључне адресе огласиле су се поводом изгласавања Резолуције о „геноциду“ у Сребреници а које је и даље доминантна тема у региону. Очигледно је на дјелу велики дипломатски притисак чим је поново дошло до одлагања ове теме у Уједињеним нацијама за 23. мај.

О питању Сребренице данас се огласио и предсједник Србије Александар Вучић који је јасно ставио до знања шта је у ствари сребреничка Резолуција али и да је одлука Црне Горе како ће гласати у Уједињеним нацијама, док са друге стране, премијер Црне Горе Милојко Спајић тврди да се више пута огласио по питању Резолуције о „геноциду“ у Сребреници, чиме је јасно ставио до знања да не одступа од претходних тврдњи да ће званична Подгорица гласати за Резолуцију.

А како је и сам предсједник Србије казао да је одлука Црне Горе, онда се по том питању мора питати и српски народ Црне Горе као и њихови политички представници. Бројне су поруке које су се могле чути претходних дана, али како се све више и више приближавамо дану изгласавања, и политичка сцена Црне Горе је све јаснија и јаснија.

Ово све произилази из порука које шаљу лидери коалиције За будућност Црне Горе.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је недавно казао да ће извршити притисак на премијера Милојка Спајића да промијени своју одлуку.

Милан Кнежевић, лидер ДНП-а био је итекако оштрији – довео је у питање опстанак Владе Црне Горе уколико се ово питање изгласа.

С тим у вези, крајње је интересантно како ће кабинет Милојка Спајића издржати ове притиске и хоће ли стабилност његове Владе бити доведена у питање, нарочито имавши у виду да су и Демократе орочиле своју подршку Влади до јуна који нам је фактички пред вратима.

Стога је јасно – или ће гласати против резолуције о Сребреници или ће његова Влада пасти!

Проблематика око „геноцидности“ Сребренице није у чињеници је ли неки народ геноцидан или не. Проблематика је у наметнуитим Резолуцијама гдје ће бити кажњавани сви они системи који негирају постојање „геноцида“ а што званичници из Србије и Републике Српске итекако споре. Нису једини у томе. И еминентни израелски стручњаци константно проблематизују термин геноцида, такође не оспоравајући злочин те је тако водећи свјетски стручњак за Холокауст Јехуда Бауер јасно ставио до знања да у Сребреници јесте било масовног злочина – али не и геноцида.

Уколико се све то „посоли“ са српским жртвама у Братунцу који се догодио прије Сребренице, јасна је војна одмазда – што свакако не оправдава почињени злочин, али је јасно да елемената геноцидности није било. Стога, никакви амандмани од стране Владе Црне Горе нису прихватљиви јер је сами тај чин споран а базирати етикету над једним догађајем о ком ће учити сви млађи нараштаји а не задовољавајући правду са обије стране представља просто лицемјерство, подсјећа Борба.

Предсједник Србије Александар Вучић казао је раније како доношење резолуције УН-а о „геноциду“ у Сребреници служи за тражење ратне одштете од Србије. Он је новинарима рекао да резолуција о Сребреници представља “брутално гажење Дејтонског мировног споразума”, који је зауставио рат у БиХ 1995. године, и како ће се одлука донијети прегласавањем. Уз то је казао да ће многи с муком гласати за резолуцију, али да неки хоће да “покрију своје ћутање о Гази и да муслиманима кажу: ‘Нашли смо кривца, ево вам Срби’”, те да су то “разумјеле и многе исламске земље”.

Реакције дошле и из читаве СПЦ

Митрополит Јоаникије прошле недјеље је реаговао преко нашег ИН4С портала, рекао је да је ратни злочин над Бошњацима који се догодио у Сребреници 1995. године за сваку осуду.

„Иако су Бошњаци над Србима у току грађанског рата у Босни и Херцеговини 1991-1995. извршили многе злочине, дио припадника Војске Републике Српске тиме не може бити оправдан за злочин у Сребреници. Они који су тај злочин извршили погазили су витешки морал српског војника и огријешили су се о честе позиве и вапаје Светог Патријарха Павла који је у то ратно вријеме скоро свакодневно позивао српске официре и војнике да бране свој народ, али и да се чувају од гријеха, да буду људи, и да не обрукају своје оружје“, рекао је митрополит.

Како додаје, неспорна је чињеница да је у Сребреници извршен злочин, али прича о геноциду је неодржива и опасна.

„Погрешно је и веома опасно изједначавати Сребреницу и Јасеновац. Прича о сребреничком геноциду није научно утемељена, али је итекако политички мотивисана. Крајње је сумњиво да ли се покреће из поштовања према жртвама или из неких других разлога. Они, којима је истински стало до поштовања жртава, знају да је жртвама било којег и било чијег злочина истина потребнија од политике. Лобирање, спонзорисање и пропагирање приче о геноциду у Сребреници, не може надокнадити недостатке доказа за одрживост те приче. Због тих недостатака подноси се нацрт резолуције о геноциду и иде на гласање и прегласавање“, казао је Високопреосвећени митрполит.

Тврди и да би се може догодити да истина буде прегласана у Генералној Скупштини Уједињених нација и да то неће бити први пут као и да је то јако опасно.

„По овом питању благовремено се чуо глас разума од неколико свјетски признатих ауторитета за ратне злочине и геноцид. Ефраим Зуроф, директор центра Симон Визентал, чувени Јехуда Бауер и други јасно квалификују да је у Сребреници почињен ратни злочин, али не и геноцид. Зуроф посебно истиче да би означавање Сребренице геноцидом обесмислило тај појам, што би било опасно за даљу судбину човјечанства“, подвукао је Митрополит.

Пита се и зашто је покренута толика свјетска машинерија политичке финансијске и медијске моћи да се изгласа поменута резолуција у Генералној Скупштини Уједињених нација.

„Ради истине о злочину и ради пијетета према жртвама? Не, него да се пуна истина искриви и затрпа, а да се поштовање жртава потисне у други план, за рачун политике. Циљ је, између осталог да се геноцид припише српском народу који је више пута у последњих стотину година био жртва геноцида. Онда је јасно зашто се у овој причи појављује Њемачка, наводи се у саопштењу. Црна Гора, да би увијек била отворена за истину, да би сачувала своје достојанство, да би сачувала своју унутрашњу стабилност, да би допринијела измирењу и регионалној стабилности, не треба да гласа за резолуцију о геноциду у Сребреници. Досљедно поштујући сребреничке жртве неупитног злочина, али исто тако разликујући злочин од геноцида, треба да гласа против“, закључује се у саопштењу Митрополита Јоаникија.

И Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Порфирије нагласио је у Васкршњој посланици да предлагачи Резолуције о геноциду у Сребренци покушавају српски народ да прогласе починиоцем геноцида, као и да се не обазиру на злочине почињене над српским народом у њеној околини.

Ове теме дотакао се и Владика будимљанско-никшићки Методије у својој Васкршњој посланици. Владика је цитирао и дио из посланице патријарха српског Порфирија да снажно подижу свој глас и указују на покушај небивалог историјског ревизионизма у коме се настоји да српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења буде проглашен за починиоца геноцида.

„На дјелу су исте старе политичке манифестације и политичко приземље, на дјелу је Ругање Христу. Свевидећи Господ који је Истина учи нас да „уколико је заборав хљеба који силази с неба дубљи, утолико је отимање творевине и њених добара од Бога и од ближњих – безочније и саможивије.“ Мржња на Христа којој свједочимо данас, а која траје више од двије хиљаде година, има разна обличја. Свети старац из Клепаца им је понудио свој мир као одговор, рекавши: Само ти сине ради свој посао“, подвукао је Владика.

Хоће ли премијер бити тај који ће подлегнути притисцима или ће пак имати довољно слуха за све чињенице? Свакако је велика ствар чим на јучерашњој сједници Владе није било ријечи о подршци за ту Резолуцију, а с тим у вези, јасно је да још увијек постоји времена да се промијени став и да се званична Подгорица не сврста у ред оних који, како у опозицији воле да кажу, „цивилизованих земаља“.

С тим у вези ваљало би питати опозицију јесу ли оних 40 земаља које не пружају подршку Резолуцији цивилизоване, или су пак то неке земље које Црна Гора гледа као трећеразредне?

Исто тако, Србија води велику дипломатску битку, макар судећи по српској штампи, а гдје је и предсједник Републике Српске Милорад Додик казао да је 80 земаља било уздржано. С тим у вези, поставља се питање гледа ли опозиција на те земље као нецивилизоване, или су цивилизовани само они који опозицији одговарају.

Стога, уколико желе да се баве цивилизованошћу, онда нека званична Подгорица буде та која ће испоштовати цивилизацијске тековине а то је свакако задовољење Истине и Правде, пише Борба. Довољно је и да буде уздржана у Уједињеним нацијама по питању ове Резолуције и тиме би стала уз Србију, Републику Српску и српски народ у овим очито најтежим моментима. Још увијек није касно да се промијени одлука. Хоће ли, питање је. А јасно је да народ стоји уз ријечи својих црквених великодостојника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: