Мали ребус за основце

Пише: Јован Лакићевић

Указала ми се прилика да се први пут у потоњих неколико година, као грађанин, до краја сложим са једном пројекцијом Предсједника Србије, коју смо чули, колико јуче, из Котора Предсједник је, ако сам добро упамтио, рекао да ни једна земља Западног Балкана, па ни Србија, неће бити примљена у Европску унију прије Украјине, а то ће, по прилици, бити за шест година…

Ова, на изглед загонетна изјава, могла би бити мали ребус за основце. А ево како сам је ја, као освједочена политичка незналица, схватио.

Украјине, као државе, ускоро неће бити, не улазећи у то да ли је као жртвени лауфер америчког плана (америчке паравојне Корпоранције „Ренд“) то заслужила.

Сљедујући моју морачку, сељачку логику, неће бити ни САД политичке пудлице Еуропске уније.

Да кажем успут да евентуалним доласком Трампа на власт у САД неће бити ни Нато алијансе, као највеће злочиначке организације Планете, јер се, углавном, зна шта је Трамп мислио о НАТО-у…

Изјава је, дакле, веома перспективна: Ускоро ћемо стићи у нигдје и у чланити се – ни у шта! Зато му дође логично оно што није речено, а шта се из тога може закључити!

Можда ово моје наивно тумачење не би имало много смисла, да нијесам дан раније чуо Предсједника у Руском дому и његов говор на братском руском језику! Тада сам се сјетио и да је он носилац највишег руског ордена, намијењеног странцима… И помислио, на час, да дипломатија ипак није „пучка“ дисциплина.

Овај текст, међутим, исписујем због једне друге ствари, која није нимало шаљива, због судбински важне Резолуције о Сребреници, коју су нам спремили наши вишевјековни пријатељи, а хтио сам рећи, џелати, Њемци и Енглези, два, условно речено, германска племена6. Њихова насеобина, или колонија САД (при чему су затрли тамошње аутентично, домаће племе, Индијанце, не пет, или петнаест, него тричавих свих 60 милиона домородаца!!!). Сјетићете се, браћо Срби и изјаве предсједника британске владе, Тонија Блера, српског пријатеља „ у покушају“: Ј

„Једва сам наговорио Клинтона да бомбардујемо Србију!“

Но, да се вратимо на свједоке догађаја у Сребреници. То су двојица представника Уједињених нација у БиХ и Заштићеној зони Сребреница, Карло Безоли и Филип Корвин.

Први је тврдио да је у Сребреници стријељано 600 муслиманских заробљеника, а други 700.

Ја сам покушао , у више текстова на овом Порталу, да кажем ко је то учинио: У организацији пуковника Љубише Беаре, агента Емајл сикса, који није био по националности Србин, него Југословен (накнадно се сазнало да је у питању Јевреј, ашкенази!) са осморицом прпадника 10. дивезантског, плаћеничког одреда, у коме је био само један Србин!

А ми смо, господо Срби, у безброј изјава српских незнавених челника, признали да је учињен „страшан злочин“. Чији злочин, госпчодо? Постарајтде се да након три деценије то истражите! Шта сте досад чекали?

Нека вам аутентичне изјаве представника Уједињених нација буду од помоћи да спасите српски корпус од геноцидне стигме у коју су покушали да нас заувијек смјдесте највећи геноцидаши у новијој историји свијета, Њемци и Енглези!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: