Милов зов на освету

Пише: Милисав Поповић

Када се људи убијају – то је проливање крви! Када људи људима суде, то је због проливене крви, или – да се не би проливала крв. Па зашто Мило потписује петицију против суђења оптуженом – тужиоцу Катнићу?

Зашто тјера јадне жене, да на улици симулирају проливање крви, ако не – да то у истину треба очекивати? Те женскиње (са или без Молдавке С.Ч.?), а са њима и неки „мудаши“, као Гусињац Шеки Радончић, алакањем на улици за Катнића слободу траже!

Ако за Катнића има ишта олакшавајуће, као и за Мила, Весну и Вељовића, то је њихово, својевремено, учешће у одбрани Отаџбине, чега су се несрећници – одрекли! Катнић је штрајковао глађу, па и жеђу…писао писма породици, тужиоцу – питао га за ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ(!), одбијао љекаре…а онда затражио храну, воду, сокове…лудирао се (као да није из Барјамовице, одакле је мој радни и ратни друг и пријатељ Неђо Видаков Мрваљевић).

Зашто Мило призива осветнике? Ко су осветници и кога да свете?

Већина у Црној Гори, није „рада кавзи“(крви), али, рад је Мило „изјелица“, пљачкаш ЦрнеГоре… Зар је Црној Гори мало Миловог белведеровања, и не тако давно, трагично проливене крви на Цетињу? Док нас Катнић увјерава (зар и тужилаштво?), да „ни на далекој удаљености“ од Мила и његовог режима, нијесу убиства – Жугића, Белог, Павла, Душка, Шћекића…“ Знакови поред пута“, говоре другачије … А кости ових – „Смејаше се, Бог да прости“. Зашто Шеки Радончић, Гусињац, сада Сарајлија, најављује споменик, на Цетињу, за живог Катнића? Зашто кучка снајка Теја, подиже споменик живим логорашима у Морињу? Зар то није – за осуду?! Умјесто, да Мило захтијева подизање споменика, за 10 невино страдалих Цетињана, у трагедији – на Цетињу!

Боље би му било да то уради прије него се изпрте садржаји Кнежевићеве „плаве торбе“.То би, можда, Милу било олакшавајуће…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: