Сестра Душка Јовановића: Двије особе које су учествовале у убиству мог брата су на слободи, с једним од њих се свакодневно сријећем на улици!

Сестра покојног Душка Јовановића, Данијела Павићевић, у емисији „Контроверза“ на ТВ АДРИА, саопштила је да се дошло до информација ко је учинио тај злочин, ко је помогао да се он изврши, како, на који начин и због чега.

Она је, говорећи о томе како се осјећала са члановима своје породице у покушају да склопе мозаик убиства оснивача и некадашњег директор и уредника Дана, изјавила да је то био осјећај као када се хода џунглом са отвореном раном.

“На том путу сусрећете неке људе од којих тражите да освијетле пут, а ти људи изгледају само физички као људска бића, а заправо су звијери које су нас хтјеле докрајчити. Чак се дешавало и то да нека од тих звијери некада пусти и сузу. Можете онда мислити како смо били очајни, у каквом смо стању били након што смо изгубили Душка”, испричала је сестра Душка Јовановића, преноси Борба.

Она је истакла да Душкова породица није стајала у истрази злочина свих ових 20 година.

„Ми као породица смо радили, нисмо стајали, нисмо тапкали у мјесту и чекали да нам се нешто достави, него смо прикупљали информације. То је било мукотрпно прикупљање информација, некада од људи којима смо вјеровали, некада од људи којима смо половично вјеровали. Тако смо склапали мозаик злочина. Некада смо скупљали информације, чак и од оних који су жељели да нас усмјере на један погрешан пут, испитујући разлоге зашто су то радили, за чији интерес су то радили. И они су чак омогућили да у тај мозаик поставимо још коју коцкицу. Дошли смо до информација ко је учинио тај злочин, ко је помогао да се он изврши, како, на који начин и због чега. Свим добронамјерним грађанима данас је јасно како је изгледала та злочиначка структура“, казала је Павићевић.

„Ако ме питате како смо се осјећали, када као породица трагате за тим информацијама, то вам је као да ходате једном џунглом са отвореном раном. На том путу сусрећете неке људе од којих тражите да освијетле пут, а ти људи изгледају само физички као људска бића, а заправо су звијери које су нас хтјеле докрајчити. Чак се дешавало и то да нека од тих звијери некада пусти и сузу. Можете онда мислити како смо били очајни, у каквом смо стању били након што смо изгубили Душка“, додала је.

Павићевић се осврнула на све чешће помињани термин „проток времена“.

„Сад се помиње један нови термин, а то је проток времена, као једна отежавајућа околност, а све је урађено да до тог великог протока времена дође. Сматрам да се проток времена сада помиње више као алиби, зато што су сви ти људи који су укључени, или бар велика већина њих који су били укључени у тај злочиначки процес, и данас су по институцијама. Нису на истим позицијама на којима су били прије 20 година, углавном су напредовали, неки су пензионисани. Али да је проток времена сада једна отежавајућа околност сада, то не прихватам“, рекла је Павићевић.

Она је подсјетила да је Душко Јовановић добио пријетеће писмо, у ком му је најављено да врх МУП-а спрема његову ликвидацију.

„Душко је 2002. године добио једно пријетеће писмо у којем је обавијештен да се у високим круговима МУП-а припрема његова ликвидација и да је то требало да буде урађено у мају, мисли се на мај 2002, али се закључило да постоје неке сметње. Када се припрема у високим круговима МУП-а сигурно се не иде у разоткривање тога. Ако пођемо чак и од ноћи убиства, та опструкција је почела од (тужиоца Новака) Ражнатовића који није хтио доћи на лице мјеста. То је била, условно речено, акција да се добије на времену како би се исправиле неке „грешке“ које су могле да се десе у том процесу. Сви који су били укључени у обезбјеђивање лица мјеста нису адекватно урадили свој посао. Изостала је блокада града, захваљујући старјешини ЦБ Подгорица, што опет говори о пропусту који није резултат незнања, то је заправо намјера. Кад се све узме у обзир, то писмо упозорења које се показало оправдано и добронамјерно, онда се стиче јасна слика како се то радило, да није случајно одабрана ни ноћ убиства, јер се бирао термин са одређеним дежурним лицима која треба да реагују како је потребно да не дође до откривања истине“, казала је Павићевић.

Она је додала да је у овом писму било наведено да “нису се стекли сви услови јер су постојале неке сметње“, те да је препоручено њеном брату да у наредном периоду од годину или двије поведе рачуна о својој личној безбједности.

„Није било довољно убити само Душка, због писања. Душко је требало да на суду у Италији изнесе своја сазнања везано за шверц цигарета и свега осталог што се дешавало преко граница Црне Горе, требало је уклонити га као незгодног свједока. Циљ је био и да се Дан као новине узму из руку породице Јовановић, тј. Миодрага и мене, који смо наравно дијелили исте ставове као и Душко“, додала је Павићевић.

Она је подсјетила и на догађај из времена када је њен брат био диреткор Порсеке управе и када му је Ђукановић тражио у свом кабинету да потпише дозволу да неколико камиона са шверцованим цигаретама прођу.

„Душко није имао желудац да као директор Пореске управе гледа све то што се дешавало са шверцом и лично је зауставио шверц неколико шлепера цигарета. Тада га је лично Мило Ђукановић звао код себе у кабинет. Душко је претпоставио зашто га Мило зове, али није био сигуран како ће да реагује и шта ће тражити од њега. Тада сам му ја, пошто је био веома нервозан због престојећег састанка, предложила да узме нешто да се мало смири. Он је то одбио, уз одговор „не пада ми на памет, овако ћу бити љући“. Наравно, био је у праву, у кабинету Ђукановића од њега је затражено да изда дозволу са својим потписом за пролаз тих камиона што Душко није хтио да уради. У кабинету је био и Веселин Баровић. Душко је знао да и кад би на наговор премијера потписао то што је противзаконито, тим истим потписом би га тај исти Мило касније уцјењивао. То знају многи који су то доживјели у вријеме када се ДПС цијепао“, казала је Павићевић.

Говорећи о оптужби коју је својевремено Ђукановић саопштио у правцу бившег премијера Србије Војислава Коштунице и војних обавјештајних служби да имају везе са убиством њеног брата, Павићевић је упитала:

„Зар не би Ђукановић извршио највећи притисак на службе до краја његове владавине да и докажу те његове тврдње да су те војне службе и Коштуница укључени у убиство Душка Јовановића и да на тај начин скине оптужбу јавности са себе, „опере се“ и постиди оне грађане који су му скандирали „Мило убицо“ након атентата на Душка? Пред врховним тужилатвом он је рекао да је та тврдња имала само политички контекст што најбоље показује какав је он имао однос према породици. Прво због тога што је у политичке сврхе користио једну трагедију наше породице у тренутку како је то њему требало без имало пијетета. Знам да није сјећао, али је макар могао да одглуми. Ја то видим само као дезавусиање јавности и скретање пажње са правих криваца на тамо неку војску и Коштуницу“.

На опаску аутора и водитеља Контроверзе Младена Стојовића да испада да само тужилаштво није препознало доказе о мотиву убиства Душка Јовановића чак и након исказа једног новог свједока у којем се помињу три лица повезана са државним врхом, односно злогласном Седмом управом СДБ-а, она је казала да не жели да буде негативна у том правцу јер се можда нешто спрема.

„Можда се нешто спрема, истрага је току, не желим сада да будем негативна у том правцу. Али та лица која су тада поменута… то је био први пут да држава покушава да дође до нових свједока и ту се показује разлика према породици раније и након 30. августа. Лица која су тамо поменута, мислим да су двојица на слободи. То што смо чули, о тим лицима, то се у потпуности поклопило са нашим мозаиком о којем сам говорила на почетку – о томе ко је, гдје, зашто и како, шта је чија улога у злочину. То што је откривено у том исказу потпуно се дакле поклопило са оним што смо сазнали у нашој истрази. Та лица не само да су на слободи, са једним од њих се сретнем на улици. То је много непријатно када сретнете неког за кога знате да је учествовао у организацији проналажења убица, људи који ће да пуцају у мога брата. Видим ту особу и ти људи знају да ми знамо“, прокоментарисала је Павићевић.

Она је додала да су ти сусрети врло непријатни.

„Њихови погледи према мени су врло непријатни и ако поглед може нешто да каже то је пријетња. Приликом тих сусрета осјећам се врло непријатно, осјећам најискреније да је у тим тенутима угрожена моја безбједност. Зато што је то човјек који зна колико ја знам“, казала је Данијела Павићевић.

Коментришући недавно упозорење Мила Ђукановића да је „Црна Гора друштво осветника“, она је упитала кога то бивши предсједник прозива?!

„Рекла бих да је био у паници када је дао такав интервју и када је говорио о Црној Гори као осветничком друштву. Та паника је допринијела да није размишљао о томе ко се све може осјетити прозваним да крене у освету. Кога је он то позвао да крене да се свети? Колико је људи убијено? Можда га људи виде као мету? Можда је мене прозвао, кога ћу ја да видим као мету? Да ли је размишљао о томе? Мислим да је ону пријетњу упутио лично Миливоју Катнићу“, изјавила је Павићевић.

„Најмање што Црна Гора дугује Душку Јовановићу је да се овај злочин расвијетли“, била је завршна порука Данијеле Павићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: