Бранилац „човјека с пет лица“ тражи обнову поступка екстрадиције: Изручења Русији под знаком питања
Чињеница да Европски суд за људска права (ЕСЉП) више нема надлежности у Русији вјероватно ће имати утицаја и на поступке екстрадиције руских држављана који се воде пред црногорским правосудним органима.
Одлука којом је руска Државна дума усвојила два закона којима се укида јурисдикција ЕСЉП на територији Русије, након што је Москва саопштила да планира да напусти тај суд услед конфликта у Украјини стара је скоро двије године, а адвокати у Црној Гори почели су да се позивају на њу. Наиме, они тврде да је сада јасно да нема гаранције да ће током суђења или служења казне затвора изрученим руским држављанима бити испоштована права загарантована међународним актима.
Министарски комитет Савјета Европе одлучио је да искључи Русију из Европског суда за људска права 15. марта 2022. године, што је услиједило као одговор на руски напад на Украјину. Самом одлуком о искључењу утврђено је да пресуде против Русије донијете након усвајања закона не могу да се имплементирају. То је изазвало посебну забринутост код ухапшених које потражују руске власти, а нарочито оне који тврде да су политички прогоњени у тој држави. Бранилац држављанина Русије Георгија Манукјана, познатог као „човјек са пет лица“, адвокат Ратко Пантовић тражио је да се обнови поступак екстрадиције његовог брањеника. Претходни поступак правонажно је окончан одлуком да Манукјан буде изручен Русији.
Траже укидање црвене потјернице
Адвокат Пантовић упутио је допис Интерполу тражећи да његовог клијента, „човјека са пет лица“, скину са потјернице. У допису је поновио закључке да Манукјан због одлуке ЕСЉП и Думе не би имао гаранцију за поштовање права у случају изручења. Појаснили су и да је изручење, у сваком случају, незаконита одлука. Наиме, Манукјан је 13. јула прошле године ухапшен на аеродрому у Тивту по потјерници руских власти које га потражују под оптужбом за „заузимање највише позиције у криминалној хијерархији“. Адвокат је навео и да је дјело за које се терети застарјело и по нашим и по руским законима. Истакао је, као и у поступку екстрадиције, да је Манукјан политички прогањан јер је избјегао регрутовање и упућивање у рат у Украјини.
– Много пута је критиковао власт у Русији и противио се рату. Из тих разлога је као освету држава Русија расписала потјерницу за њим иако је знала да није учинио ниједно кривично дјело. Ако је учинио кривично дјело 1993, логично би било да је Руска Федерација подигла оптужницу у протеклих 30 година, тврдио је адвокат раније.
У међувремену, Манукјан је тражио азил у Црној Гори. У допису Вишем суду у Подгорици адвокат Пантовић је навео да одлука Савјета Европе сама по себи, а нарочито када се доведе у везу са другим доказима, може довести до одбијања изручења. Пантовић је доставио доказе да је ЕСЉП искључио Русију из чланства потписница Конвенције о заштити људских права, те да је Русија престала да буде чланица Европске конвенције о људским правима.
– Одлуком руске Думе, потврђеном потписом предсједника Владимира Путина, Русија је суспендовала конвенцију коју је потписала са Савјетом Европе и њиховим органима, наведено је у допису адвоката Пантовића.
Закључио је да је јасно да Мањукан није могао бити изручен због тога што су европске конвенције суспендоване од стране Русије још од септембра 2022. године.
– С обзиром на то да Русија не признаје Конвенцију о људским правима, да се не могу подизати жалбе против ње пред ЕСЉП, нити признаје одлуке ЕСЉП, јасно је да би права мога брањеника изручењем Русији била нарушена и онемогућена. Он не би могао да тражи заштиту својих права против одуке Руске Федерације. Био би препуштен на милост и немилост органима Русије без икакве заштите, што је супротно Европској конвенцији о екстрадицији, која је такође суспендована, навео је адвокат, наглашавајући да нико не би могао да гарантује да би права његовог брањеника у случају изручења била испоштована.
Извор: ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: