Стварање НАТО копнених коридора у Европи и пребацивање америчких трупа на руске границе неизбежно води ка ескалацији на континенту, а то може довести и до директног сукоба сила. У том случају, постаће мета за руско оружје.

Било која страна војска на територији Украјине постаће легитимна мета за руске Оружане снаге, истиче руски војни експерт и пуковник у пензији Виктор Литовкин, коментаришући писања медија да НАТО има спреман план за пребацивање америчке војске у Европу.

Он је додао да је објављивање таквих вести у британској штампи само покушај да се застраши Москва и да се Руси натерају да прекину офанзивне акције и на крају повуку.

„Американци врше такве припреме. Чак је и Бајден рекао да ће, ако буде потребно, Сједињене Државе послати трупе у Украјину. Ако Американцима није жао свог народа, а тамо је већ погинуло довољно Американаца нека их пошаљу – није проблем. Све стране трупе на украјинској територији биће за нас легитимна мета. Дакле, ту нема дилеме“, каже Литовкин.

Према речима експерта, већ у овом тренутку америчку војну опрему у Украјини сервисирају амерички специјалисти или стручњаци из земаља чланица или НАТО-а, а та опрема је легитимна мета руске војске. Самим тим, британска штампа није објавила ништа ново за Русију, додао је експерт.

„Не мислите ваљда да противваздушни ракетни систем ‘патриот’ ПАК-3 одржавају Украјинци и да Украјинци гађају наше авионе и ракете. То раде, ако не Американци, онда представници НАТО-а. Све инструкције, сва упутства су написана на енглеском војно – техничком језику. Сваку батерију ‘патриот’ сервисира 50–60 људи, а у Украјини нема толико стручњака… Исто важи и за одржавање ‘химарса’ и друге високотехнолошке опреме. Тако да у свему томе нема ништа ново и ми се нећемо устручавати да их уништимо“, закључио је Литовкин.

Процењује се да на Старом континенту тренутно има око 80 хиљада америчких војника, али се кују планови за јачање контигента, док истовремено, према писању британског „Телеграфа“, земље НАТО-а раде на „копненим коридорима“ у циљу брзог пребацивања америчких снага у Европу у случају директног сукоба са Русијом.

У те сврхе већ је разрађено пет рута.

НАТО план за пребацивање америчке војске у Европу

Према речима руководства алијансе, немогуће је рачунати на велике логистичке базе у Европи, јер ће оне „бити нападнуте и уништене у најранијој фази сукоба“.

Претпоставља се да ће се америчка војска искрцати у једној од пет од раније одређених лука и да ће се даље кретати припремљеним логистичким путевима.

Конкретно, актуелни планови НАТО предвиђају искрцавање америчких снага у холандску луку Ротердам, одакле ће железницом бити пребачени преко Немачке у Пољску, која има стратешки значај због близине Украјине. Према мишљењу стручњака, у овом тренутку та маршута се може сматрати најразвијенијом.

Друга опција је искрцавање у норвешке луке и пребацивање на северозападну границу Русије преко Шведске и Финске. Руски стручњаци оцењују да северни коридор може постати друга најопаснија логистичка рута НАТО-а за Русију, јер представља претњу за Санкт Петербург, његове суседне регионе, као и за базе руске Северне флоте и Лењинградски војни округ у целини.

Руте од Ротердама до границе Белорусије и руске Калињинградске области алијанса је већ разрадила.

На овај начин, оцењују експерти, НАТО наставља да јача логистичку интеграцију унутар ЕУ. Ово што се дешава је наставак стварања „војног Шенгена“, који је, заправо, већ створен између три земље – Холандије, Немачке и Пољске, које су још у јануару потписале декларацију о стварању коридора за кретање трупа и технике унутар граница земаља ЕУ, чиме се поједностављује пребацивање људства и технике са Запада на Исток.

Према речима руских стручњака, то може омогућити алијанси брзо пребацивање контигената на руске границе, због чега је важно да Москва настави са јачањем својих граница и повећавањем потенцијала трупа које се налазе у близини НАТО држава.

Овакви поступци воде ка ескалацији ситуације на континенту и представљају претњу за Русију, која се мора унапред припремити за такав развој догађаја, пре свега јачањем граница и стварањем додатних ударних снага и средства.
Москва је више пута истицала да не представља претњу ниједној од земаља Северноатлантске алијансе, али да неће игнорисати акције које су потенцијално опасне по њене интересе. Истовремено, остаје отворена за дијалог, али на равноправној основи, а Запад мора да напусти курс ка милитаризацији Европе. Како је истакао руски председник Владимир Путин, земља не жели директан војни сукоб са НАТО-ом, али ако неко то жели – Москва је спремна за то.

Оливера Икодиновић/Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: