Ненад Поповић на ПМЕФ-у: Србија је прва по страним инвестицијама по глави становника захваљујући сарадњи са Русијом и Кином

Министар Ненад Поповић је међу учесницима Петербуршког међународног економског форума. Он је 6. јуна говорио на сесији ,,Велико евроазијско партнерство као нови пол раста: потенцијал и перспективе“, на којој су учествовали и потпредседник Владе Русије Алексеј Оверчук, члан министарског колегијума ЕАЕС академик Сергеј Глазјев, председник думског комитета Константин Затулин и други руски функционери, као и високи гости из Кине, Аустрије, Авганистана и Молдавије.

Упитан од стране председавајућег о значају за Србију Споразума о слободној трговини са ЕАЕС, Ненад Поповић је на почетку свог излагања подвукао да тај је споразум, наравно, од великог значаја за нас, за Србију. ,,Пре свега, то је тржиште од око 200 милиона људи и приступ том тржишту је за нас огромна предност у односу на друге европске земље и чини ми се да је управо приступ том тржишту дао велики подстицај развоју српске привреде у последњих 12 година“ – нагласио је министар Поповић и наставио:

,,У Србији је у последњих 12 година, после доласка нове власти, откако је председник Вучић на челу Србије, он је заиста започео огромну економску сарадњу и са Кином и са Русијом, као чланицама „Велике Евроазије“, и зато сматрамо да је за српску привреду то темељ данашњег и будућег привредног развоја. Са Русијом имамо огроман потенцијал, пре свега у области енергетике, и данас, захваљујући доброј сарадњи са Русијом и Евроазијом, добијамо најниже цене гаса у односу на друге европске земље, што нам даје потенцијал за развој других сектора привреде и привлачење страних инвестиција.

Србија је четири године заредом на првом месту, ако се гледа по глави становника, на првом месту у свету по директним страним инвестицијама. Овоме заиста доприносе овај споразум са Евроазијом и одлични односи са Кином. Наравно, постоји развојни потенцијал у енергетском сектору, у војно-индустријском комплексу, у пољопривреди, агроиндустрији, данас на нивоу од 3-5 одсто потенцијалних 100 одсто. Сарадња Србије и Евроазије, посебно са Великом Евроазијом, о којој овде говоримо, може се вишеструко повећати.

Такође желим да кажем да су односи међу државама веома важни, о томе су сада говорили и господин Глазјев и претходне колеге. Србија је мала земља, Русија је велика земља, Кина је огромна земља, али оне малу Србију прихватају као равнопарвног, разговарамо као равноправни, поштују нас, иако смо мали, третирају нас са поштовањем.

Посебно је важна и политичка компонента у међународним односима. Ако желимо да развијамо такву сарадњу, онда јој морамо приступити са поштовањем, морамо поштовати међународно право. Финансије и економија не постоје без међународног права. Морамо поштовати право сваке државе да самостално одлучује у унутрашњој политици и економској политици.

Захваљујући нашем председнику Вучићу и ставу Владе Србије, која мисле искључиво на наше интересе, а не о интересима неких других земаља, ми смо једина земља која није увела санкције Руској Федерацији. Разумемо да нам је Русија помагала кроз целу историју, и да је била са нама и у 19. и у 20. веку. Али веома важно је и то да је ово увођење санкција неправедно. И сами смо били жртве санкција, знамо шта су санкције. У ствари, увођење санкција Русији био би морални пораз Србије, али и политички и економски, јер заиста имамо обострано корисну сарадњу у економији.

Недавно је кинески председник Си Ђинпинг имао кратку европску турнеју, посетивши само три земље: Француску, Мађарску и Србију. И сам председник Кине оценио је позицију Србије као кључну за Кину и југоисточну Европу, а током ове посете потписали смо споразум о слободној трговини и са Кином. Тај споразум ће Србији донети много. Кини, наравно, мање. Кина је огромна, али то и за њу има добре стране. Кина је највећи инвеститор у српску металуршку индустрију. Предузећа у власништву Кине највећи су извозници из Србије. Зона слободне трговине са Евроазијским савезом, зона слободне трговине са Кином сада су најбољи примери који дају подстицај економском развоју.

Србија сада постаје веома привлачна и страним инвеститорима из Кине, Русије и других евроазијских земаља, посебно из Велике Евроазије. Мислим да је управо то пример како треба да продубимо односе у области економије и да се интегришемо. Потребне су нам заједничке финансијске институције за кредитирање предузећа, а посебно инфраструктуре, где постоји веома велики потенцијал. На Балкану нема довољно струје ни за кога, огромна је несташица. Наш председник је рекао да треба да градимо и нуклеарне електране. Мађарска гради нуклеарну електрану, и Бугарска хоће. Питања енергетике и инфраструктуре су кључна. Чини ми се да евроазијско партнерство ту има велике перспективе.

На крају само желим да кажем да су питања заједничких улагања, као и логистике, саобраћаја, саобраћајне инфраструктуре темељ на коме треба градити велико евроазијско партнерство.“

Извор: Портал Братство

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: