Звицер и Калуђеровић преслишавају ДПС: Што ниси ставио вијенац прије ових смрадова

„Црногорског комиту и борца за право, част и слободу Црне Горе Петра Звицера“ и жртву његове породице која је недужно страдала током “Бијелог терора” 1923. године држава би и даље игнорисала да га се нијесу сјетили припадници организованог криминалног клана кавчани.

То произлази из преписки које је црногорским истражитељима доставила Агенција Европске уније за сарадњу у спровођењу закона (ЕУРОПОЛ), а у којима се види да се оптужени припадник злочиначког кавачког клана Ненад Нено Калуђеровић, почетком марта 2021. године похвалио шефу тог клана Радоју Звицеру, да је покренуо причу да“се у Рокочима, надомак Трешњева у Катунској нахији, направи спомен обиљежје невиним страдалницима и жртвама свирепог злочина почињеним над породицом Петра Звицера“, пишу Вијести.

Тада га обавјештава и кога је све од функционера Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије, као и које удружење је укључио у тај посао, а препричава му и како је са њима разговарао, те ко ће за то дати новац.

Радоје Звицер одговара му да ће он доћи у Рокоче и све финансирати, али га Калуђеровић савјетује да то не чини, јер је озбиљније када обиљежје подигну институције, него када то учини фамилија.

Договоре око подизања спомен обиљежја праве у паузама планирања убистава више припадника организоване криминалне групе шкаљарски клан, давања инструкција за уништавање лешева шкаљараца, уклањања доказа о сопственим злочинима…

Током мартовског разговора из 2021. године Калуђеровић критикује тадашњег градоначелника Пријестонице, препричавајући Которанину да га је звао и тражио од њега објашњење због чега није положио цвијеће на гроб краља Николе I Петровића, прије него је то учинио Здравко Кривокапић, у то вријеме предсједник Владе, са својом делегацијом.

У то вријеме градоначелник Цетиња био је Алекандар Кашћелан (ДПС).

“Ја га увече зовем и кажем – што ниси поставио вијенац прије ових смрадова, избацимо те свуда на портале, а он каже хтио сам, него попови неће да отворе па ће отворити кад ови дођу, а ја нећу са њима. Наредили тако из врха. Ја кажем мораш нешто на своју руку. Ма к***ц они не смију са врхом да комуницирају. Свога лада се боје. Нема врха брате, то је распад. Никакви су, али их сад не смијемо оставити, јер неће бити нас. Овако су и краља деградирали и просули ЦГ”, пише он 3. марта 2021. године.

Звицер му одговара да су то “јадови јадни”…

Дан касније Цетињанин му препричава и са ким преговара за спомен-плочу, а Звицер пита има ли неки нацрт како ће изгледати…

“Не то сам им рекао да смисле. То ће да буде плоча са неким натписом и именима претпостављам. Ако њу ставе ове год да се открије 24. (априла прим. аут) имају двије године да ограде спомен дом. Да не буде то 50×50 нешто чисто да се слика та багра политичарска. И за 100 година да га отворе. Данас сам причао са Оскаром Хутером и Иваном Вуковићем да укључе историчаре, да смисле како да изгледа и каква порука да се напише. Имаш ли ти неку идеју?”, пита он Звицера, који одговара да нема, али да порука “мора бити јасна”…

Обећава му и да ће сјутрадан поћи у Ракоче, јер није био никада, а Звицер говори да није ни он, али да хоће “брзих дана”.

“Не зависи од мене кад ћу кренути горе, али водим човјека из заштите споменика и Оскара Хутера који ће то да плати и да покрене иницијативу према институцијама. Али не причај ништа док све на завршимо… Овђе ја гурам институције да то одраде, а градоначелник и Удружење бораца открије ту спомен-плочу. Морају се ове непалипушке одредити на коју су страну”, пише Калуђеровић.

Следећег дана обавјештава га да тај посао неће ићи брзо, јер предлог мора да усвоји локални парламент, након чега се мора расписати јавни конкурс за идејно решење “да би се уврстило у културно добро и заштиту споменика”…

Которанин тражи Калуђеровићу да слика кућу Петра Звицера када оде тамо, што овај и чини наредног дана, па му шаље фотографије уз објашњење да је у тој кући сада штала.

“Ни пута нема, како ли споменика?”, коментарише Звицер.

“Нема, али ако уврстимо споменик у културно добро морат ће бити и пута и тај догађај, ту жртву смо сачували од заборава. А тамо живи једна баба Перовић, а у кућу Петра Звицера је штала”, пише Калуђеровић.

“Морам ја поћи да видим то светилиште”, пише му Звицер и добија одговор: “Тренутно је то срамота црногорска, што нема обиљежја до сада”…

Објашњава му и да све и да истог дана крену да раде, не могу стићи да открију спомен-плочу до 24. априла, након чега Звицер предлаже да сам купи ту кућу и постави плочу.

Калуђеровић му говори да не иде тако и предлаже да се Звицер не укључује док он све не заврши…

“Само ако има бетона да се макне лијепо исфугује и унутра и напоље и слике комита жртава ставити унутра… А ова стијена симболизује стаменост, чврстину горштака, љути крш Катунске нахије, на ту стијену мермер црвенкасти у облику пламена и у њему исписати Имена Петрове породице и поруку која ће следити крв у жиле сваког Црногорца”, пише Калуђеровић…

Три мјесеца након што је обећао Радоју Звицеру да ће подићи спомен-обиљежје, односно крајем јуна 2021. године, Скупштина Пријестонице Цетиње усвојила је Програм подизања спомен-обиљежја којим је предвиђено постављање спомен-плоче породици Звицер.

Према историјским изворима, српске окупационе снаге прије вијек су, током “Бијелог терора”, у Рокочима, живе спалиле Петрову мајку Анђе (60), жену Загорку (23), сестру Плану (20), брата Видака (13) и Петрово троје дјеце старе од једне до пет година. Петрову бабу Ђурђу (81) жандарми су завезали за дрво испред куће да гледа како у ватри нестајали њени најмилији. Петар Звицер убијен је крајем исте године…

Спомен-плоча у знак сјећања на страдање породице црногорског комите и борца за право част и слободу Црне Горе, чију су фамилију мучили, а потом живе спалили српски жандарми у ноћи између 24. и 25. априла 1923. године откривена је прошле године 23. априла.

Специјални тужиоци тврде да је Калуђеровић најприје “чистио” пут члановима кавачког клана док су из Спужа ка Котору превозили отетог шкаљарца Мила Радуловића, а потом учио једног од вођа те криминалне групе, Слободана Кашћелана, како да се ријеши лешева претходно убијених Барана Дамира Хоџића и Адиса Спахића.

То се наводи у оптужници Специјалног државног тужилаштва (СДТ) поднијетој против 31 члана те криминалне групе, коју је према тврдњама истражитеља формирао Радоје Звицер.

Тужиоци тврде да су чланови Звицерове криминалне организације постали Милан Вујотић, Кашћелан, Калуђеровић, Вељко Беливук, Марко Миљковић, Стеван Краљевић, Владимир Вучковић, Радоје Живковић, Драган Кнежевић, Ратко Живковић, Небојша Јанковић, Дарко Прелевић, Давор Перовић, Благоје Гашић, Дејан Гашић, Никша Перовић, Милош Радоњић, Петар Ђуровић, Раде Гаровић, Мерсудин Чалаковић, Марко Килибарда, Александар Пауновић, Никола Спасојевић, Радован Мујовић, Милан Кнежевић, Александар Драгићевић, Зоран Кажић, Александар Љумовић, Борко Бешовић и Бојан Бешовић.

У оптужници су јасно наведене улоге свих у троструком убиству.

Против Звицера поднијето је више оптужница.

И Звицер и Калуђеровић су у бјекству.

Симбол страдања ове распале државе

Након што му је Калуђеровић послао фотографију куће Петра Звицера и обавијестио га да посао не може баш брзо бити завршен, Которанин тражи да купи кућу црногорског борца.

“Видиш како то зјапи и држе стоку у ту кућу која је симбол страдања ове распале државе… Брате, може ли се купити Петрова кућа, па ћу ја то све средити да се не молимо тим гамадима?”, пита Радоје Звицер.

Калуђеровић му одговара да не зна у чијем је сада власништву, али да ће провјерити.

“Не знам чија је брате, до сад сам био код градоначелника. Није поента да се постави плоча, а да није културно добро. ‘Оћу да буде званично, да ко год дође на власт мора да донесе вијенац 24. 04.”, објашњава он.

Которанин тада одговара: “Ма не треба нам ништа од њих, ни њихови вјенчеви. Ја би’ је купио и све то средио”.

“Брате, прије куће је нека узвишица и слази се до куће једно 40, 50 метара низбрдо. На врх те узбрдице би могла да се постави једна велика камена громада, да означава нешто чврсто, јако. Камен из Катунске нахије, уцијело. Да буде мало оштар, а да не буде као обеликс. И на њега да се постави једна плоча. Можда неки црвени мермер, као пламен да се направи и да се упишу имена и нека јака порука да се остави на томе. То је неко моје мишљење, али то мора неко умнији и ко има више памети од мене. А ако уврстимо то све у културно добро да се постави та плоча, онда даје се задатак за следеће вријеме да се мало реновира та кућа доље, ако наравно могну се ти имовински и правни односи направити, не знам чије је то. И не бих много кућу рновира’. Добро бих је очистио, фуговао оне камене и оставио је само под тиглом и ту поставио слике фамилије, као неки спомен дом… Саслушај ме лудаче, ово треба да се уврсти у културно добро Црне Горе. Да буде званичан споменик, а не да је фамилија подигла неђе тамо и то нема ту тежину и ту јачину. Разумијеш? То можеш да порадиш, да купиш кућу и све то тамо. То је некаква баба непокретна, која је Перовић. Разумијеш? И онда може после споменика да се ради све око тога. Можемо да направимо бум. Али званично, треба ми сад да краћим путем идем, да иницијативу покрене предсједник Мјесне заједнице, е да ли су то Рокочи, или је Мјесна заједница Трешњево, па све спада под њом, тај предсједник Мјесене заједнице да направи захтјев који ћу му ја написати и моји људи и онда ће то да уђе у процедуру. И када уђе у процедуру ми ћемо то да изгурамо. Није у питању хоћемо а завршит сад з 15 дана, 20. Битно је да завршимо како треба. И онда после ти можеш, или прије – сад, да купиш кућу од бабе и а се то све припеми. Кад се поправи споменик, онда се кућа и то тамо тамо све среди, направи се спомен дом као музеј. Разумијеш? Али немој још ништа да чачкаш око тога, док ја не завршим ово овамо – да погурам да то крене. Кад то почне да излази у јавност, онда се можеш ти активирати, да не испане сад е је то мој и твој договор”, пише му Калуђеровић…

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: