Споменик највећим спрским мученицима или морају се именовати и жртве и џелати

Пише: Јован Лакићевић

У Доњој Градини, највећем српском стратишту у Усташкој држави Хрватској, немам никог свог. А сви су – моји!
Тамо је, што звјерски убијено, што живо закопано, 700 хиљада мојих сународника! Међу њима и она 21 хиљада недорасле козарачке дјеце, чија су имена и презимена, зачудо, захваљујући прегаоцу Драгоју Лукићу, од прије 40 година, сачувана.

Знало се да са опустјеле у усташко-њемачком походу, на Козару, 25 година након рата, није било регрутације. Седамдесет хиљада Козарчана је у том злочиначком, геноцидном подухвату побијено, или заробљено, па након тога безумно уморено!
Ако ме ишта у тој муци која бескрајно траје, бар мало утјешило, јесте вијест да ће, коначно, бити урађени споменици тим небројеним, невиним српским жртвама и у самој Градини, и подно Калимендана, код Небојшине куле, до које је мутном и крвавом Савом, у ратним годинама, стигло хиљаде српских лешева, чији број никад, ни приближно неће бити утврђен! Као, уосталом, ни у другим јасеновачким логорима, осим у Старој Градишки, гдје је само од маја до августа л941. побијена 41 хиљада Срба!
Обзнањено је то на тек минулом Свесрпском сабору у Београду, поред других важних и значајних одлука. Споменик у Градини, на десној обали Саве, на територији Српске, биће доступан сваком Србину, који дође да се поклони и запали свијећу звјерски побијеним српским мученицима.
Нове усташе из Загреба нијесу дозволиле, недавно, неким српским званичницима ни да оставе цвијет у самом Јасеновцу тамо гдје су им најближи уморени!
По процјени недавно преминулог др Србољуба Живановића, академика, челника Државне комисије из 1964. године за истраживање Јасеновца, у 24 већа логора у НДХ побијено је 1,130 хиљада српских невољника, не рачунајући небројене крашке јаме у којима је нашло најгрознију смрт, као и у закатанчених, па потом запаљених православних цркава, попут оне у Глини, хиљаде Срба.
У Доњој Градини , у десетак ровова, дужине око стотину, а ширине и дубинепо десет метара, избројано је 700 хиљада српских костура и то по најновијим методама, које не остављају ни трачак сумње. Оно што је запрепастило чланове крње Комисије, пошто су је двоје Хрвата у току рада напустили, јесте околност да је више хиљада страдалника живо бачено у ровове, па потом затрпано земљом!
Наравно, то није (не дао Бог!) био геноцид, као ни „Олуја“, шесдесет година касније!
За живота Њ В Броза, уз Хрвате и муслимане није се смио поменути ни злочин , а камо ли геноцид, да се не би угрозило братство-јединство!,(каква перфидна одбрана и заштита планетарних зликоваца које се ни Гебелс не би постидио!)
Сам Јасеновац спомиње се однедавно у хрватским уџбеницима историје, као Радни логор за обучавање разним знањима и вјештинама незнавених Срба, са позоришним и филмским представама, спортским такмичењима и слично, гдје су незахвални и злочести Срби, у паузама, да би прекратили доколицу, убијали неке недужне Хрвате (муслимани се овдје, као „хрватско цвијеће“ не спомињу…)
Пишући, невољно, о жртвама Јасеновца и других српских стратишта у НДХазији, у чијој су ликвидацији у истој мјери учествовали и хрватске и муслиманске усташе ( један од тамошњих историчара недавно рече да је у усташким формацијама, па и оним које су стизале до Стаљинграда, било 55 одсто муслимана, а тек 45 одсто Хрвата!), схватио сам да ове дјелимично морбидне текстове, због своје тематске одбојности нико и не чита, чак ни они који би то по својој функцији, или бар њихови савјетници, морали.
Пишем их због своје личне српске муке, која траје деценијма, да ће овај значајан дио наше историје , како пјесник рече „прекрити шаш заборава“… И због млађих, српских историчара, који ништа од овог неће чути на савременој Катедри за новију српску историју у Београду.

На 2600 српских стратишта у негдашњој, а добрим дијелом и садашњој НДХ, на скромним обиљежјима, готово без разлике стоји да је ријеч о ЖРТВАМА ФАШИЗМА!
Наравно да нема ни помена ко су били жртве, а ко фашисти! Вјерујете ли у то браћо Срби?!
Ако не вјерујете, жао ми је, јер се никада нећете увјерити у ово што сам вам саопштио. Пошто таквих споменика и таквих обиљежја више нема. Сви су у најновијем грађанском рату – порушени! Они се никако не уклапају, чак ни са овим смијешним обиљежјима, у савремену, масовну ревизију новије историје, чији је врхунац био недавно обиљежавање , за Други велики рат „пресудно искрцавање савезника у Нормандији“!
Надам се да на два најављена спомен обиљежја неће стајати да су у питању „жртве (фиктивног) фашизма“, .већ да ће оне добити име и презиме – СРПСКЕ ЖРТВЕ. Поготово се надам да ни џелати неће остати анонимни, као у минулих осам деценија. Мора се, коначно, обзнанити да су њихове свирепе убице били ХРВАТСКИ И МУСЛИМАНСКИ НАЦИСТИ, највјернији савезници, односно слуге, Хитлера, сврстани у усташке формације, или „постројбе“!!
Но, зарад истине ваља рећи и овом приликом, да су италијански „фашисти“, спадсили у Далмацији многе српске породице од усташког ножа, а преживјеле из усташких јама одводили на лијечење у Италију.

Иначе, ради комплетирања јасеновачке приче, поновићу још једном нешто што сам већ рекао на овом Порталу.
Када су чланови Државне комисије, ужаснути својим налазима у Доњој Градини кренули у даља истраживања Јасеновца, из врха Брозове државе стигла је наредба да се даље истраживање – прекида, а др Живановићу је „савјетовано“ да напусти земљу, што је он морао да послуша и 50 година га није било у Србији!
Чак јсе и упокојио, недавно, ван Србије, у Лондону. Његову књигу о Јасеновцу, коју, нажалост, нијесам имао у рукама, препоручио бих, свакако, будућим градитељима најављених спомен обиљежја.
Извињавам се својим ријетким пратиоцима што у овом тексту нијесам спомињао јеврејске и ромске жртве, што су ми били пречи моји сународници. Јевреји су одавно избројали своје мртве у Холокаусту. Чак, мислим, да су мало и претјерали, а волио бих да нијесам у праву. Наиме, у великом њемачком концентрационом логору, Аушвицу у Пољској, убијенои је у гасним коморама милион и триста хиљада заточеника. Од тога милион и сто хиљада Јевреја. И то су биле дефинитивне бројке.
По свједочењу људи којима се може вјеровати, тамо је, на улазу, својевремено стајала табља на којој је писало да је ту уморено четири милиона Јевреја. Када су утврђене тачне бројке погубљених, табља је замијењена са цифрама које сам већ споменуо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: