Спајић био међу првим улагачима, изгубио 90 милиона долара?

Крипто предузетник Милојко Спајић међу првима је као физичко лице у априлу 2018. године инвестирао у компанију јужнокорејског држављанина До Квона Teraform Labs (Тераформ), потписивањем уговора неколико дана прије него што је она под тим именом основана у Сингапуру, показују документа америчке Агенције за хартије од вриједности (СЕЦ), али и изјаве садашњег премијера и подаци о успону и паду те фирме и њеног оснивача из релевантних медија, специјализованих за тржиште криптовалута.

Пет година касније, испоставило се да је Тераформ фирма која је стајала иза пирамидалне шеме, у којој су преко 40 милијарди долара изгубили и почетни улагачи и многи људи који су њене производе куповали на крипто берзама и држали свој новац у До Квоновој крипто компанији, чија је ликвидација најављена прије неколико дана.

Спајић до сада никад није изричито тврдио да је До Квон, који тренутно у Црној Гори чека да црногорски судови одлуче хоће ли га изручити Сједињеним Америчким Државама или Јужној Кореји ради суђења за тешка кривична дјела, преварио њега лично за 75.000 америчких долара, већ само фирму која је или била његова или у којој је радио, зависно од изјаве до изјаве.

Управо је 75.000 долара износ на који се Спајић обавезао да уплати уговором од 17. априла 2018. године са Тераформом, првог дана прикупљања новца за овај пројекат, стоји у документима предатим њујоршком суду.

Финансијски експерт објаснио је „Вијестима“ да је Спајић тиме стекао 750.000 токена луна по цијени од 10 центи, која је била најмања од свих које су плаћали остали улагачи у каснијим фазама пројекта, прије изласка на тржиште, јер је у првој фази улагање најризичније због чега је и цијена луна токена била толико ниска.

Тог и наредног дана, новац за почетни развој и истраживање крипто пројекта До Квонове компаније, укупно око 13,75 милиона долара, уплатило је још 14 физичких лица и 10 компанија, показују подаци из табеле коју је помоћник главног рачуновође СЕЦ-а Аврон Елбаум 19. априла ове године доставио њујоршком суду, пред којим се судило Тераформу и До Квону.

Тера криптовалута је финансијски производ, добијен блокчејн технологијом, које је између осталих, Тераформ пласирао на берзе, варајући инвеститоре да њихову технологију користи познати корејски крипто платни систем Цхаи за своје пословање, тврдио је СЕЦ пред судом. Друга превара улагача, тврдио је СЕЦ, је била да ће тржишна вриједност једног новчића Тера увијек аутоматски износити један амерички долар, што није било тачно. Луна токен, који се касније могао продавати, служио је да Тераформ прикупи почетни капитал, и да је пројекат успио, донио би улагачима највећи профит.

Фото: Документ америчке Агенције за хартије од вриједности у коме се помиње Спајић

Тераформ Лабс ЛТД регистрован је у Сингапуру 23. априла 2018. године, а до љета 2021. године у неколико инвестиционих рунди склопљен је најмање 81 уговор у вриједности од преко 65 милиона долара, а на рачуне и крипто новчанике ове фирме уплаћено је око 35 милиона долара у готовини и близу 24 милиона у криптовалутама, односно укупно близу 59 милиона долара, тврди Елбаум.

У његовој табели наведени су износи из уговора, као и износи уплаћени у готовини на рачун Тераформа, али је рубрика за неке улагаче о уплати остала празна, међу којима и за Спајића. Према наводима из документа СЕЦ-а, може се закључити да су ови улагачи, међу којима је и Спајић, платили уговорени износ критповалутама, а што је потврдио И финансијски експерт са којима су Вијести комуницирале.

Вриједност криптотокена луна достигла је у једном моменту на прољеће 2022. године износ од преко 119 долара, да би неколико дана касније била близу нуле. Ако Спајић прије колапса није продао ниједан од својих 750.000 токена луна, изгубио је близу 90 милиона долара, колико су токени вриједјели почетком априла 2022. године.

Спајић ни Владина служба за односе с јавношћу нијесу одговорили на питање „Вијести“ колико је премијер имао луна токена непосредно прије колапса.

Неколико саговорника „Вијести“ рекло је да им се Спајић жалио како је изгубио огроман новац због колапса луне/тере. Један од експерата за финансије, рекао је листу да је Спајић највјероватније задржао барем дио ових токена, јер да их је све продао раније „не би био преварен“.

Међутим, ако је своје токене продавао по цијени већој него што их је купио, морао је да плати порез на капиталну добит у Црној Гори, гдје се води као резидент најкасније од 2020. године.

Тераформ и До Квон проглашени су одговорним за превару улагача, а са СЕЦ-ом склопили су недавно судско поравнање по коем фирма треба да плати 4,37 милијарди у новчаним казнама и каматама, а пропали краљ криптовалута око 200 милиона долара у фонд за надоканду штете улагачима са свог рачуна у швајцарској Сyгнум банци број 84.002.088-00, као и са осталих рачуна, криптовалута и токена ПYТХ, које је стекао 18. маја 2021. године по основу Токен Грант Уговора са компанијом Tribal invest Corp.

Према поравнању, фирми је забрањено да послује са крипто валутама, а До Квону да буде службеник или директор било које јавне компаније.

Спајић је до сада тврдио да је његова фирма, или фирма у којој је радио, преварена за 75.000 долара. На његовом Линкедин налогу стоји да је од марта 2017. до децембра 2020. био партнер у сингапурској инвестиционој компанији Дас Цапитал СГ. Те фирме нема у табели коју је Елбаум из СЕЦ-а као доказ доставио суду.

„До Квон је преварант који је преварио милионе људи, укључујући и моје пријатеље и компанију за коју сам радио, а која је још ране 2018. инвестирала у овај пројекат“, саопштио је Спајић 5. јуна прошле године, шест дана уочи парламентарних избора.

Тог дана је објелодањено да је До Квон у писму из притвора тадашњем премијеру Дритану Абазовићу, министру правде Марку Ковачу и специјалном тужиоцу Владимиру Нововићу саопштио да је разговарао са Спајићем о финансирању Покрета Европа сад. Спајић и ПЕС су више пута негирали да их је До Квон финансирао и оптужили Абазовића да је креирао аферу у предизборне сврхе. И Спајићев адвокат Горан Родић довео је у сумњу дјелове његовог писма, алудирајући и на то да га није самостално писао.

Сјутрадан, један од Спајићевих тадашњих најближих сарадника Андреј Миловић показао је пред камерама ТВ А плус дио уговора са Тераформом.

„Спајић јуче каже, 2018. године, кад сам водио фонд у Сингапуру, сам учествовао и купио токене који су касније листинговани на берзи… Имамо уговор гдје се види да је господин Спајић тај који је купио, видимо да је купљено 75.000 долара за фонд који је представљао 23. априла 2018. године… Значи ми смо, он је инвестирао у то, многи људи су оштећени, ја сам на берзи инвестирао у токен Тера, милиони људи су преварени од стране Доквона и Тере кад је пропао тај пројекат. Тако да и Спајић и фондови, цијели свијет је преварен, због тога га тражи и ФБИ, због тога га и гони и Јужна Кореја …“, рекао је Миловић.

На уговору који је показао, међутим, стоји да је купац токена луна Спајић а не његова фирма, да је уговор склопљен 17. априла а да је датум извршења уговора 23. април.

У табели коју је Елбаум, помоћник главног рачуновође СЕЦ-а, као доказ доставио Савезном суду дјужног дистрикта државе Њујорк, Спајићево име се налази на 16. мјесту, међу укупно 81 првих улагача до љета 2021. године, компанија и физичких лица, у До Квонов пројекат. У табели је јасно назначено када је улагач у луна токене компанија, а када је физичко лице.

„Компанију за коју сам радио 2018. године, човјек је преварио за 75.000 еура“, поновио је Спајић у завршној дебати 9. јуна 2023. на Телевизији Вијести.

На питање Петра Комненића, Спајић је рекао да није „никад примио један цент од господина До Квона“

Он је потврдио да се са До Квоном упознао 2018. када су се више пута састајали у вези са улагањем у Тераформ.

„Било је сусрета 2018. године, када је фирма за коју сам радио, управо сам рекао, инвестирала у пројекат, односно пројекат Данијела Шина који је био главни човјек те компаније… и на тај начин сам први пут у животу упознао господина До Квона. Ми смо, ако ишта, оштећена страна, односно моја компанија у којој сам радио 2018. године је оштећена страна. Никакве друге финансијске релације не постоје“, рекао је Спајић.

Спајић: Са До Квоном сам се посљедњи пут срео прошле године, преварио је фирму у којој сам радио

Медији специјализовани за криптовалуте објавили су јуче да су тужиоци у Сеулу, гдје се суди Шину, доставили преписку између њега и До Квона у којој он предлаже креирање „лажних трансакција које изгледају стварно“ како би надували активност апликације Цхаи за крипто плаћања, чији је Шин био директор. Он је наводно одговорио сугестијом да се то „тестира у малом обиму“. Иста преписка налази се и у документима СЕЦ-а.

Спајић је потврдио да се 2022. године „задњи пут“ срео са До Квоном када је вриједност његових криптовалута почела да пада.

„Прошле године сам се задњи пут срео са њим. Управо тада је тек почела та афера, значи пала је цијена са 100 долара“, рекао је Спајић, тврдећи да тада није знао да је До Квон био на потјерници Интерпола која је издата у септембру 2021.

До Квон се тада скривао у Београду, у писму тврди да је то било „крајем године“ у стану у којем је живио и у другом стану у којем живе Спајићева бивша партнерка и дијете, као и да су се упознали 2018. године.

„Он је у то вријеме био активни инвеститор у индустрију криптовалута и постали смо пријатељи са веома успјешном инвеститорском релацијом. Како смо рано кренули у инвестирање у нову индустрију, обојица смо били успјешни, а моје је разумијевање да се он повукао из бизниса како би утрошио енергију у бављењу политиком у својој земљи“, написао је наводно До Квон у писму, пренијели су црногорски медији.

Спајић је у дебати уочи јунских избора, говорећи о састанцима са До Квоном рекао да тада „нисмо знали да ли је превара, јер се тада није знало да ли је то превара, да ли је то хаковање, да ли човјек није крив, јер је пала цијена са 100 долара на нулу“.

Он је у изјави Вол стрит џурналу рекао да је са До Квоном у Београду 2022. године разговарао и о опоравку пројекта јужнокорејског држављанина након краха. Спајић ни Владина служба за односе с јавношћу нијесу одговорили на питање „Вијести“ да ли је До Квону тражио да му врати уложени новац или га обештети за изгубљену добит, те ако није зашто није и ако јесте да ли га је обештетио, и ако јесте на који начин и у ком износу.

Није познато ни да ли је Спајић попут многих других инвеститора тужио Тераформ и До Квона због преваре и ради накнаде штете пред било којим судом било гдје, као што су то урадили многи преварени инвеститори, појединачно или у групи, те ако то није урадио зашто није, јер он и Владина служба за односе са јавношћу није одговорила на питања „Вијести“.

Премијер није пријавио АСК-у да има Луна токене

Спајић никада није пријавио Агенцији за спречавање корупције да посједује луна токене. У првом и другом извјештају, у децембру 2020. и марту 2021. године тадашњи министар финансија и социјалног старања, пријавио је да има битцоина у вриједности од 150 хиљада еура. У каснијим извјештајима пријављивао је да посједује ту криптовалуту, али није наводио вриједност. У априлу 2023. године први пут пријављује да има БТЦ (битцоин), ЕТХ (етхереум), БНБ (бинанце), УСДТ (тетхер), и додаје „итд“. У тим извјештајима не наводи вриједност своје криптоимовине. Према подацима са сајта АСК-а, давао је сагласност за приступ својим рачунима све до извјештаја из августа 2023. године, и од тада је не даје.

Спајић ни Владина служба за односе с јавношћу нијесу одговорили на питање „Вијести“ зашто премијер ни у једној пријави АСК-у није навео да посједује луна токене, док је друге у неким наводио. Такође, није одговорено зашто је након прве пријаве престао да у пријавама имовине и прихода наводи вриједност криптовалута у његовом власништву.

Финансијски експерт рекао је „Вијестима“ да се одговор налази у Спајићевом крипто новчанику.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: