Зашто се званични Загреб не суочи са својом непобитном мрачном прошлошћу или то важи само за Београд?

Претходних пар мјесеци, конкретно од кад је актуелизовано питање Јасеновца у Црној Гори, на дјелу је јак утицај из Хрватске, а примарно од стране њиховог министра спољних послова Горана Грлића Радмана. Читава прича око Јасеновца покренута је након што је Црна Гора гласала за итекако спорну Резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама а коју није подржало преко 100 земаља свијета.

Изгласавањем Резолуције о геноциду у Јасеновцу, како је више пута најављено, не жели се успоставити колективна кривица над хрватским народом већ желе да осуде геноцидну Независну Државу Хрватску која је била марионетска држава фашистичке Италије и нацистичке Њемачке. У систему НДХ вршен је систематски прогон Срба, Јевреја, Рома али и свих оних који нису жељели да погну главу пред тим и таквим режимом. И званична Хрватска је у више наврата казала да се каје због своје прошлости и тврди да је направила дисконтинуитет са таквим режимом, међутим, очито је да постоје појединци који би да релативизују злочин геноцида у НДХ и Јасеновцу и да га доводе у исти контекст са Божићним устанком у Црној Гори.

Ипак, Божићни устанак се не може мјерити са злочином у НДХ гдје је страдало преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома док Божићни устанак уопште није имао никакве логоре концентрационог типа какви су постојали у НДХ, нити је те ствари спроводила наводно српска жандармерија. Божићни устанак је просто био рат фракција у Црној Гори, тзв. Бјелаша и Зеленаша по принципу присаједињења Црне Горе Србији, односно заједничкој Краљевини и хоће ли то бити федеративног типа или ће се просто присајединити. С тим у вези, Краљевина је носила име Срба, Хрвата и Словенаца а како се у том времену 92% Црногораца изјашњавало као Срби, проблематике није постојало осим у фракцији окупљеној око Крста Зрновог Поповића који је убрзо након покретања устанка побјегао у Гаету.

А уколико би говорили о званичној Хрватској, поставља се питање зашто Загреб бјежи од суочавања са мрачном прошлошћу, као што се то константно тражи о Београда. Већ 30 година се у јавној сфери говори о Сребреници, што у Црној Гори тако и у читавом региону гдје се направила фама око злочина који нико не спори, али спори његов карактер геноцидности. И то га не спори само српска страна већ и Јевреји који су казали да се изгласавањем овакве Резолуције ниподаштава сваки геноцид који је стварно и почињен.

Са друге стране, исте те јеврејске институције не гледају баш благонаклоно на Јасеновац и по њима он је дио цјелокупног Холокауста и геноцида који су чинили фашистички и нацистички режими током Другог свјетског рата. С тим у вези, очито је да ни званични Загреб не жели баш да се суочи са својом злочиначком прошлошћу као што се то константно тражи од Београда. А како то да не постоје различити гласови који су се итекако чули приликом сребреничког случаја гдје позивају Загреб на одговорност и суочавање са мрачном прошлошћу. Крајње интересантно…

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: