Срби у Црној Гори морају имати усаглашену платформу на којој би темељили своје дјеловање

Пише: Јово Пејовић 

Када би то било могуће данашња Црна Гора би најрађе избрисала историју Црне Горе, јер она је у сваком свом дијелу исписана подвизима српског народа, а то очигледно није по вољи кројачима новог свјетског поретка и марионетским владама у Црној Гори. То што Европа и њене слушкиње у Црној Гори настоје да избришу злочине које су окупатори из Европе кроз историју чинили над грађанима Црне Горе и забране да се о њима говори, а подвиге које су Срби чинили у одбрани својих вјековних огњишта прогласе злочинима, не смије проћи, јер у том случају више не би било Његошеве Црне Горе.

Страх од губитка позиција и страх да Црна Гора неће бити примљена у Европску унију, која са собом носи нико не зна што, као и још много тога учинило је да се и неки политичари који су се колико до јуче изјашњавали као Срби преобразе и помогну да Црна Гора брже боље постане колонија. Жалосно је што нема довољно памети да се схвати да је Запад највећа пријетња миру и уништавању човјечанства. Ловци на сваку јавно изговорену српску ријеч и одлуку, заговорници неке нове безличне Црне Горе чине све да Србе прогласе геноцидним народом. Тако се у Црној Гори намеће наратив да Срби не смију одржавати братске везе са својом браћом у државама у којима живе Срби, нити славити личности и догађаје који су обиљежили најважнији дио њихове историје, јер се, забога, тиме провоцирају бивши окупатори Црне Горе и њихови сљедбеници у Црној Гори оличени у једном броју политичара из мање бројних народа. Та напрасна љубав према Црној Гори и потреба да се Црна Гора брани од Срба од стране једног броја лидера из мање бројних народа чији се допринос стварању Црне Горе кроз историју своди на статистичку грешку, ако се изузму ријетки појединачни случајеви, дио је стратегије којом се Срби таргертирају као непријатељи Црне Горе, али и њихови непријатељи, што је ноторна неистина, има за циљ да се Србима онемогући право да учествују у креирању будућности Црне Горе. У позадини такве политике се крије намјера да се територије на којима живе ти народи хегемонизују и створе претпоставке за њихово удруживање у нове државе у будућности. На тим принципима се заснивао и њихов однос на референдуму о државно правном статусу Црне Горе 2006. године што свједочи и њихов однос према лажној држави Косово и Републици Српској, али и њихов глас против свих питања којима се решава статус Срба у Црној Гори, а чему смо свједочили и приликом борбе српског народа за очување своје цркве која је темељ црногорске државности. Зато Срби не смију дозволити да се на својим вјековним огњиштима осјећају грађанима другог реда нити смију дозволити да им се забрани да промовишу оне вриједности које су дубоко утемељене у Црној Гори, али и да равноправно учествују у креирању будућности Црне Горе не спорећи то исто право и другим народима.

То што је министар у Влади Ник Ђељошај са шалом Албаније бодрио репрезентацију Албаније на Европском првенству у Њемачкој, не сматрам скандалом нити сматрам да било ко треба да утиче на његово национално опредељење, али се увијек осјетим пониженим када неки моји сународници, када се докопају неке важне функције да би се додворили својим менторима са Запада не смију рећи ко су и ком народу припадају већ се мало осјећају Србима, а мало Црногорцима. Припадност постојбини својих предака нигдје није изражена као у Црној Гори. Зато ће те најчешће чути како се неко изјашњава да је из мјеста одакле му потичу преци него из мјеста свог рођења. Отуда и наглашене симпатије грађана Црне Горе за државе у којима живе њихови сународници. Наравно, у томе не би било ништа чудно, када то право не би било нормално за све, сем за Србе. Сложићу се да некада изјаве српских политичара у тумачењу историјских чињеница нијесу најсрећније формулусане, али ни реакције оних који се осјећају прозваним нијесу примјерене, чак напротив цинизам и мржња која из њих извире су најблаже речено одвратне.

Зато Срби у Црној Гори морају имати усаглашену платформу на којој би темељили своје дјеловање и она не смије бити само ствар политичких партија и њихових лидера већ свих грађана који се национално изјашњавају као Срби, јер њихов допринос на очувању идентитета Срба у Црној Гори није мањи од доприноса било којег лидера или политичке партије ма колико то они другачије мислили. У тој антисрпској кампањи гле чуда предњачи Њемачка, чији су монстуозни злочини над Србима и другим народима обиљежили вјекове за нама. Зато сам читајући изјаву српског академика Душана Ковачевића да је Њемцима због злочина које су починили у прошлости требало забранити да се наоружавају, па чак и да користе нож и виљушку, осјетио гађање према креаторима и сљедбеницима новог свјетског поретка, који замјеном теза, један слободарски народ проглашавају геноцидним, а геноцидне народе који и дан данас сију смрт по свијету настоје прогласити миротворцима. Свијет који се гради на лажима и ратним трубама великих сила кад тад ће се угасити у сопственој каљузи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: