Расте број риба отровница у Јадрану – штетне за екосистем, опасне за људе

Бодље рибе лава и надуваче пуне токсина

Недавно је примећена риба лав, која има отровне бодље којима се брани од предатора.

„И сама је предаторска врста, представља опасност за велики број природних становника Јадрана. У случају улова, приликом руковања овом врстом, треба предузети мере како не би дошло до убода“, објашњава др Ћетковић.

„Такође, ту су и врсте из породице надувача, чији органи поседују отров тетродотоксин, неуротоксин опасан по човека. Ове рибе се не смеју користити у исхрани људи, а треба избјећи и било какав додир или обраду рибе, јер се тако може потенцијално доћи у контакт са отровом.“

Ако се дође у контакт са рибом лав, онда место убода треба брзо истиснути колико се може и никако не стављати лед, него нешто врело. Место убода треба убацити у врелу воду, јер је њен отров термолабилан, што значи да се на око 70 степени деградира и тако се смањује његово дејство, истичу стручњаци.

Риба лав размножава се током целе године, а нема природних непријатеља, због чега се брзо и успешно шири. Од фебруара 2023. године до данас забележено је шест налаза ове врсте у црногорским водама, а очекује се да ће се број виђења и улова повећавати.

Углавном се задржава на стеновитом дну, а њен убод може узроковати вишедневни бол, знојење, сметње у дисању, а у екстремним случајевима и парализу.

У Хрватској је недавно ухваћена риба надувача, или фугу риба, на коју такође упозорава и Ћетковић. Сасвим је могуће да је ова врста и у црногорском делу Јадрана, па се препоручује опрез, уколико се примети.

Рибе надуваче, уместо да побегну када су у опасности, користе своја еластична тела и способност да брзо унесу огромне количине воде (па чак и ваздуха када је потребно) да се претворе у готово нејестиву лопту, неколико пута већу од њене нормалне величине.

Неке врсте такође имају бодље на кожи, да би биле још мање укусне. Скоро све садрже тетродотоксин, веома јак неуротоксин који може изазвати парализу нервног и респираторног система и изазвати смрт.

Све мање природних непријатеља, непредвидво је када се могу срести

Већина ових врста се још увек среће релативно ретко у овом подручју, налази се спорадично и нема правила где се и када могу срести. Што се тиче њихове контроле и размножавања, како каже, постоји проблем, јер део ових врста нема природног непријатеља у Јадрану, а и они становници Јадрана који би могли да играју ту улогу имају јако ниску бројност, услед дуготрајне и интензивне експлоатације овог басена.

То су различите врсте керњи и морских паса који се природно налазе у Јадрану, али тих врста је све мање, што говори о уништавању биодиверзитета аутохтоних (домаћих) врста.

„Праћење ових инвазивних врста се врши искључиво кроз пријаве улова рибара или њиховог виђења у екосистему. Зато апелујемо на грађане да Институту доставе слике сваке њима непознате врсте рибе или другог морског организма, те их ни у којем случају не конзумирају пре него што добију одговор о којој врсти се ради“, упозорава др Ћетковић.

Додаје да, због веома ниске бројности већине инвазивних врста, није могуће спроводити детаљнија научна истраживања, јер се не може доћи до довољног броја примерака. А због величине и недоступности морских екосистема, може се рећи да не постоји ефикасан начин на који се може уклонити нека инвазивна врста из одређеног региона када се она појави.

Угрожене домаће врсте, штете и за рибаре и економију

Ове врсте, како каже стручњак которског Института, несметано се размножавају и могу направити штету домаћим врстама, било кроз заузимање или измену њихових станишта или кроз борбу за ресурсе хране.

„Врсте предаторских карактеристика, као што је риба лав, директно утичу на смањење бројности домаћих врста путем своје исхране. Још увек не можемо процијенити стваран утицај ових врста на становнике Јадрана, међутим, постоје софтвери који се користе за процену њиховог потенцијалног утицаја на одређени регион, користећи податке о климатским карактеристикама тог региона и биологији саме инвазивне врсте,“ додаје др Ћетковић за РТЦГ.

Ове врсте, како објашњавају у Институту, представљају главну претњу аутохтоним врстама у Европи, а сваке године наносе штету вредну милијарде евра европској економији. Будући да инвазивне унесене врсте не поштују границе, акција на европском нивоу је делотворнија од активности на нивоу држава чланица и Институт је у том смислу укључен у неколико програма.

Један од упечатљивих инвазивних организама у Јадрану је и плави рак (Callinectes sapidus) који наноси велике штете рибарима, уништавајући им улове и риболовне алате. Поред ракова и риба, у Јадран је доспело и мноштво других организама, а значајније су зелене алге из рода Caulerpa, назване „тумор Медитерана“.