Омаж Танасију Узуновићу поводом премијере филма „Признање“ Петра Савића: Аристократа и рођени господин међу глумцима, због порекла спутаван да постигне све што је могао

Танасије Узуновић је био прототип глумца по којем се могла створити слика како мора и треба да изгледа један прави Првак драме. Он је био глумац – господин, аристократа по духу али и по пореклу, глумац велике осећајности и енергије. Глума му је била самоодбрана којом је бранио своје порекло, осћајност и чистоћу духа. Крст због свог порекла је достојанствено носио и због тога је дуго могао да глуми само непријатеље комуминизма и негативце!

Овај омаж пишемо поводом премијерног приказивања фима „Исповест“ у 20,00 часова, у недељу, у Тивту, у Великој сали Културног центра. У овом трилеру аутора Петра Савића, Танасије Узуновић је по последњи пут глумио главну улогу у краткометражном играном филму

Танасије је рођен 25. септембра 1942. године у Нишу. Потиче из фамилије чувеног Узун Стојана који је војевао још са Карађорђем. Танасије је име добио по прадеди који је био једна од покретача турско-српског рата када се Србија проширила на још четири нахије у време краља Милана. После пораза у том рату један турски ага је своје имање у Дражевцу крај Алексинца продао Узуновићима. Иако су имање могли да приграбе џабе као победници купили су га на кредит који су отплаћивали пола века. Танасије је посебно био везан за деду Јована по струци агронома. Јованов брат, Никола Т. Узуновић у два наврата је био председник владе краљевине Југославије. Први пут од 8. априла 1926. до 17. априла 1927., а други пут од 27. јануара 1934. до 22. децембра 1934. године. Једини мушки наследник ове некада богате породице која је само у Београду имала девет кућа, био је глумац Танасије Узуновић, унук Николиног брата. Најпознатија је палата ДЕВАНХА у Краља Милана којој је име дао Никола Т. Узуновић по шкотком броду који га је као рањеника којег су пребацивали са Крфа, извукао из мора близу Алжира, 9.априла1916. године. Наиме лађу Шантал са српским рањеницима торпедовала је немачка подморница. Никола и још неколико Срба плутали су четири дана на отровореном мору док њих није стигао шкоткси брод који је пловио ка Малти.

И поред силних кућа и богатства које му је одузето после Другог светско рата Танасије Узуновић је био подстанар који се чак 32 пута селио све док коначно није добио свој стан. То је инспирисало Душана Ковачевића, чувеног сценаристу и великана наше позоришне уметности, да напише познату реченицу: „Други су спавали по твојим крововима док си се ти Танасије бескућио!“.

По мајчиној линији Танасије потиче из качерског краја и Белановице, о којој је на волшебан начин са пуно љубави и историјског знања говорио у култној емисији „На скривено место те водим“ Витке Вујовић, емитоване у оквиру образованог програма РТС-а 2012. године.

Глуму је студирао на Академији за позориште филм и телевизију у Београду у класи Љиљане Крстић, а изричиту препоруку чувеног театролога Хуга Клајна. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1967. године. А од 16. јануара 2002. године првак је драме у Народном позоришту у Београду.

Његов колега Петар Божовић је рекао „да је Танасије изгледао као принц престолонаследник који се одрекао престола због једне госпође а то је глума „. Знало се да Танасије позориште доживљава као својеврсни храм, али је мало познато да је он био учесник једног истинског глумачког подвига и да је једну представу у време комунистичког режима и владавине Јоспиа Броза Тита одиграо у Саборној цркви у Београду. Била је то улога Светог Саве у представи “ Житије светог Симеона“ . У време када је слављење Светог Саве било строго забрањено редитељ Урош Гловацки заједно са глумачком екипом у којој су били Љубомир Тадић, Александра Симић и Танасије Узуновић, поставио је ову представу. О тој храбрости и подвигу сведочио је Танасије у емисији „Мој Београд“ „Студија Б“ ауторке Иване Николић, из 2009. године. После представе Танасије је целивао свету десницу тада присутном патријарху Герману.

Танасије Узуновић остварио је безброј позоришних улога. Ово је ужи избор који је преузет са сајта Народног позоришта у Београду:

• Џони Бојл – „Јунона и паун“ Ш.О’ Кејсија

• Фенисо – „Мудра глупача“ Л. Де Вега

• Хамлет – „Хамлет“ В. Шекспира

• Разумихин – „Злочин и казна“ Ф.М. Достојевског

• Богдан – „Јелисавета кнегиња црногорска“ Ђ. Јакшића

• Тесман – „Хеда Габлер“ Х. Ибзена

• Касио – „Отело“ В. Шекспира

• Тузенбах – „Три сестре“ А.П. Чехова

• Петар Верховенски – „Зли дуси“ Ф.М. Достојевског

• Јездимир Куштримовић – „Ружење народа у два дела“ С. Селенића

• Суслов – „На летовању“ М. Горког

• Алибег – „Девојка модре косе“ В. Огњеновић

• Бенка – „Нижински“ – М. Поповића

• Агамемнон – „Троил и Кресида“ В. Шекспира

• Паша – „Цинцано за Смиранову“ Љ Петрушевске

• Кара Заим – „Дервиш и смрт“, Меше Селимовића

• Зарија Вучић – „Велика драма“ С. Ковачевића

• Отац /Стриц Петар/ Наредник Сева – Играјући жртву, О. и В. Пресњакова

• Мушкарац – „Муке са слободом“ В. Огњеновић)

• Рудолф Штал – „Зечји насип“ С. Ковачевића

• Кадмо – „Баханткиње“ Еурипида

• Отац Герасим – „Кањош Мацедоновић“, В. Огњеновић

• Војвода од Глостера – „Хенри ВИ“ В. Шекспира…

Тансије Узуновћ је посебо волео и помагао млађе колеге. О чему су на његовој комеморацији марта 2023. године говорили Калина Ковачевић, Ненад Хаџи Маричић и Војин Ћетковић.

Остварио је више запажених улога у ТВ-драмама и фимовима: „Кораци кроз маглу“, „Јад“, „Девојачки мост“, „Тренер“, „Човек кога треба убити“, „Шта је с тобом Нина?“, „Лагер Ниш“, „Атоски вртови“, „Косовски бој“, „Сабирни центар“…

Играо је, поред Винсента Переза у филму „Скандал у римској банци“ ( Стефан Реали).

Тумачио је улоге у бројним ТВ серијама – „Горки плодови“, „Мој рођак са села“, „Мирис кише на Балкану“, „Последња аудијенција“, „Трагом Карађорђа“, „Алекса Шантић“, „Повратак отписаних…

Добитник је више награда, међу којима се посебно издвајају Октобарска и Стеријина награда, Печат Народног позоришта, који се по одлуци управника, додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта (2021)…

Петар Савић, творац филма „ Признање“ у којем Танасије игра своју последњу главну улогу у животу, истиче да је рад са овим великаном био посебан и незабораван. Танасије је био јединствен, непоновљив, истрајан и непоколебљив! По свему изузетна и самосвојна појава! Петар Савић вели да је посебно интерсантно и незаборавно за целу екипу било да слуша Танасија Узуновића, и посебно приче о његовим бројним успоменама.

Танасије Узуновић је преминуо 10. марта 2023. године у Београду, у 81. години и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу. После проекције филма „Пизнање“ у Тивту биће приказан видео омаж посвећен Танасију Узуновићу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: