Вјечни војник

Пише: Мирјана Н. Поповић, професор српског језика

Ја сам умро, више пута,
кост је моја, свуд расута,
од планина црних гора,
до обала плавог мора.

Сестре су ми виле биле,
суве кости свуд купиле,
на њедрима их носиле,
у пештере односиле.

Зато моја стража није,
кратког трага историје ,
већ опстаје вјековима,
васкрсава сњеговима.

Стража пуста, мртвих уста,
њен је војник, кост – осветник.
Ако кренеш мојим трагом,
сусрет имаш, с црним врагом

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: