Судски савјет тражи утврђивање дисциплинске одговорности троје судија по пријавама МАНС-а

Комисија за етички кодекс судија Судског савјета Црне Горе је, на сједници одржаној средином прошлог мјесеца, разматрала иницијативе МАНС-а које се односе на судије Вишег суда у Подгорици – Весну Ковачевић, Сању Чакановић и Зорана Радовића, и донијела одлуке да Дисциплинском тужиоцу поднесе предлоге за утврђивање дисциплинске одговорности наведених судија.

Наиме, МАНС је почетком јуна 2024. године Судском савјету предао документацију која наводи на сумњу да су Ковачевић, Чакановић и Радовић пропустили да пријаве промјену у својој имовини на правно ваљан начин или је нису уопште пријављивали Агенцији за спрјечавање корупције (АСК-у), што је јасно прописана обавеза Законом о спрјечавању корупције.

У конкретном, МАНС је користећи Закон о слободном приступу информацијама дошао до докумената који показују да суткиња Вишег суда у Подгорици Весна Ковачевић није у законском року пријавила да је њен син док је још био члан домаћинства купио стан вриједан 116.000 Еура, док је Сања Чакановић пропустила да АСК-у пријави продају гарсоњере у сувласништву и приход од 35.000 еура који је том приликом стекла . Њихов колега који је уједно и предсједник тог суда, Зоран Радовић није уопште пријавио приходе и имовину за 2022. годину.

Закон о Судском савјету и судијама као тежи дисциплински прекршај дефинише ако судија ако, између осталог, „прихвата поклоне или не доставља податке о имовини и приходима у складу са прописима којима се уређује спрјечавање сукоба интереса“. Дисциплински тужилац сада, са друге стране, има рок од 45 дана да спроведе и оконча истрагу и донесе одлуке да ли да одбаци или одбије предлоге за утврђивање дисциплинске одговорности, или да пак поднесе оптужне предлоге за утврђивање дисциплинске одговорности судије – и то Дисциплинском вијећу Судског савјета. Дисциплинско вијеће чине три члана Судског савјета, и то два члана из реда судија и један члан из реда угледних правника који је предсједник дисциплинског вијећа.

За тежи дисциплински прекршај, што непријављивање и/или сакривање промјена у имовини представља, за судије је прописана санкција у виду новчане казне у висини од 20% до 40% од зараде судије, у трајању од три до шест мјесеци, као и забрана напредовања која се може изрећи за теже дисциплинске прекршаје.

Подсјећања ради, МАНС је документацију за поменуте судије још раније доставио и АСК-у који нажалост није у законском року одлучио по поднијетим иницијативама МАНС-а. То је наставак праксе ове институције, јер пред овом институцијом још увијек није ријешен нити једна иницијатива коју је поднио МАНС, а која се односи на сумњу да су судије и тужиоци скривали промјене у својој. Имовини.

МАНС још увијек чека и одговор Тужилачког савјета коме је раније предата иницијатива за покретање дисциплинског поступка против Андријане Настић, државне тужитељке у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, такође зног непријављивања промјена у имовини.

Од свих побројаних органа очекујемо да заузму правилан и законит став и покажу већу дозу интегритета и кредибилитета када је у питању поступање према судијама и тужиоцима у односу на АСК, који креативним тумачењем закона не доприноси увећању повјерења у правосуђе.

МАНС ће и у наредном периоду наставити да прикупља и обрађује податке о имовини и приходима високих јавних функционера, а нарочито судија и тужилаца и чланова њихових породица, и пријавиће надлежним органима свако одступање од јавно доступних регистара надлежним институцијама јер се, од људи који од јавности крију имовину и промјене у истој, не може очекивати да могу изнијети неопходне транзиционе реформе у области високе корупције и организованог криминала. Ову активност МАНС спроводи као дио пројекта „Одговорно судство и тужилаштво за ојачану владавину права у Црној Гори“, подржаног од Европске уније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: