Зауставите санкције: ЕУ тражи начин за сарадњу са Русијом, уморни су од трговинских ограничења

Због значајног смањења трговинског промета између ЕУ и Русије, европска предузећа настављају да траже нове трговинске контакте у Руској Федерацији и не губе наду да ће пре или касније санкције бити укинуте, рекли су за „Известија“ трговински представници Руске Федерације у Немачкој, Белгији и Шпанији.

Осим тога, комерцијалне везе нису у потпуности прекинуте и сарадња се наставља у низу области. У међувремену, Русија активно развија афричко тржиште.

Упркос антируским санкцијама, европски предузетници настављају да траже начине сарадње са Москвом, сазнаје „Известија“ на Недељи трговинских представника Руске Федерације у страним земљама одржаном у Москви.

Дакле, немачки бизнисмени не само да жале због увођења све више санкција, већ рачунају и на „обнављање уобичајеног пословања“, рекао је за „Известију“ Андреј Соболев, руски трговински представник у Немачкој.

„Немачки трговци редовно контактирају трговинско представништво и институције које настављају да служе интересима немачког бизниса у нашој земљи како би пронашли партнере. Сви очекују да ће се прилике за сарадњу поново успоставити. Савршено разумеју да руски производи у металуршком и електротехничком сектору и прехрамбени производи имају значајну конкурентску предност“, рекао је он.

Као пример, Андреј Соболев је указао на немачке планове да до 2030. године реконструише или поново изгради око 15 хиљада километара мостова и надвожњака. За руска предузећа ово је огромно тржиште и немачке компаније би желеле да их виде као партнере, међутим, с обзиром на ограничења, принуђене су да траже скупља, притом не и најсавременија решења на другој страни.

На крају 2021. Немачка је била главни трговински партнер Русије у ЕУ, промет између земаља износио је скоро 60 милијарди евра, а само годину касније – око 90 милијарди евра.

Када је реч о Белгији, како је за „Известију“ рекао Андреј Смирнов, вршилац дужности трговинског представника у овој земљи, у непосредним разговорима са тамошњим предузетницима, признају да чекају да се санкције окончају и да су спремни да успоставе нову сарадњу.

„Многе компаније су пословале у Русији, али су све обуставиле по налогу Брисела. Надајмо се да ће наши трговинско-економски односи бити обновљени у будућности, и то дугорочно“, додао је трговински представник.

Његов колега у Шпанији Вахтанг Мосашвили такође је потврдио да и у овој земљи ЕУ жале на ограничења.

„Шпанци желе да послују са нама, али им је то тешко“, рекао је он и додао да главна сарадња земаља остаје у агроиндустријском комплексу, металургији и хемијској индустрији.

Компаније не напуштају лако руско тржиште

Европске компаније такође не журе да потпуно напусте руско тржиште. Француски произвођач индустријских гасова „Ер ликвид“, британска група потрошачке робе „Рекит“, која производи широк спектар производа – од кућне хемије до контрацептивних производа, затим „Лерој Мерлин“, „Проктер енд генмл“, и многи други настављају да послују у Руској Федерацији.

Бечки институт за међународна економска истраживања процењује да је само 9,5 одсто страних компанија у потпуности напустило Русију од 2022. године, а да је само 32,2 одсто смањило пословање.

Упркос политици санкција према Руској Федерацији, Европа не може у потпуности да одустане од своје позиције, чак ни упркос притисцима Вашингтона, објаснио је за „Известија“ индустријски експерт Леонид Хазанов.

Он је, посебно, као пример навео минерална ђубрива. Чак и ако Европа успе да напусти поташа и азотна ђубрива, није у стању да напусти руска фосфорна ђубрива.

„Власти ЕУ спроводе политику пооштравања захтева за квалитет фосфатних ђубрива, односно смањење садржаја кадмијума, штетног по здравље људи. Русија је највећи добављач ове врсте фосила, не постоји алтернатива руским фосфатним ђубривима“, истакао је експерт.

Изгледи за трговинске односе у Африци

Вреди напоменути да је, према подацима Федералне царинске службе (ФЦС), на Европу у 2023. отпадало само 23% укупног трговинског промета Руске Федерације, који је износио 710,1 милијарди долара, 51% овог обима отпада на азијске земље. 11% на земље Блиског истока, 8% на суседне земље, 4% на Северну и Јужну Америку, 3% на Африку.

Руска Федерација наставља да успешно развија трговинске односе са многим својим земљама. На другом самиту Русија-Африка одржаном у јулу прошле године, Владимир Путин је приметио да је трговински промет између Руске Федерације и земаља континента порастао за скоро 35 одсто од јануара 2023. године. У 2022. години обим међусобне трговине износио је 18 милијарди долара.

„Упркос географској удаљености и повезаним логистичким проблемима, трговински промет са Јужноафричком Републиком наставља да расте, рекао је за „Известију“ Максим Бурејев, трговински представник Руске Федерације у Јужној Африци.

Додаје да Русија снабдева Јужноафричку Републику пшеницом, ђубривима, различитом опремом, папиром, грађевинским материјалом, а Јужна Африка продаје свеже воће и вино Русији.

Према речима Леонида Хазанова, у овом тренутку огроман број земаља је заинтересован за развој економских односа са Русијом.

„Блиском истоку смо од користи са становишта противтеже Сједињеним Државама и Европи. На пример, у Ирану желе да повећају трговински промет. Они већ дуги низ година живе под санкцијама. Односи са нама су такође корисни за Африку, која је у суштини индиферентна према америчким ограничењима. Русија је поуздан партнер Африке још од времена СССР-а и ту нас повезује све добро„, закључио је он.

Експерт сматра да ће трговински промет са земљама ЕУ ове године наставити да опада, а да ће, напротив, расти са земљама Азије, Африке и Латинске Америке, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: