„Црна Гора урадила далеко најмање за жртве голооточког терора“

За разлику од других држава, бивших југословенских република, Црна Гора је урадила далеко најмање за жртве голооточког терора. Србија, Хрватска и Словенија донијеле су законе којима је бившим политичким затвореницима омогућена рехабилитација и накнада штете њима и породицама. То се наводи у саопштењу које потписују Центар за суочавање с прошлошћу – Доцумента, из Загреба, и Акција за људска права (ХРА).

Те двије организације су на Голом отоку организовали комеморативно окупљање поводом 75. годишњице доласка првих затвореника у овај логор.

Како су казали, циљ окупљања јесте изражавање поштовања према хиљадама жртава психичке и физичке тортуре на Голом отоку, Св. Гргуру и другим логорима који су служили за преваспитавање политичких затвореника.

„Такође, желимо упозорити на значај суочавања са чињеницама о тим логорима у које су људи довођени без правичног суђења. Циљ је и подсјетити на важност заштите људских права на слободу мишљења, изражавања, на правично суђење и забрану тортуре, да се такве нељудске страхоте у државној режији више не би поновиле“, наводи се у саопштењу.

Комеморацији су присуствовали представници шест породица логораша из Црне Горе, предсједник хрватске Удруге Голи оток “Анте Земљар” Дарко Бавољак, историчар Бранимир Јанковић са Филозофског факултета у Загребу, директорице Доцументе и Акције за људска права, као и група младих учесника фотографске радионице у склопу европског пројекта „(Не)видљиви трагови”. Учесници окупљања поручили су да Голи оток треба претворити у острво сјећања, образовања и образовног туризма, примјереног том мјесту.

Како подсјећају, Голи оток је од 1949. до 1956. године био логор за стварне и наводне присталице Стаљина. Затвореници су слати у логор без правичног суђења, често само на основу сумњи, без икаквих стварних доказа. Услови у логору били су нехумани. Логораши су се суочавали са бруталним психофизичким насиљем, са жеђи, глади и болестима. Процјењује се да је на Голом отоку умрло најмање 300 особа.

“Овдје су људи пролазили кроз шпалире. Овдје су преживјели тортуру. Овдје су жене и мушкарци доживјели насиље од својих другова и другарица. Данас смо ту из Хрватске, Црне Горе, Италије, Њемачке и Грчке. Ово је мјесто сјећања за све нас из постјугословенских земаља, али и из Европе. Ово је мјесто које је одавно постало мјесто учења. Желимо памтити њихово страдање али и рећи НЕ сваком политичком насиљу. Желимо рећи НЕ сваком страдању”, казала је водитељица Доцументе Весна Тершелич.

Доцумента поново упозорава како комплекс у којем су затварани политички противници тадашњег режима већ деценијама пропада. Срамотно је, наводе, да Голи оток и Свети Гргур још нису заштићени као важан дио културне баштине, не само Републике Хрватске већ и свијета. Одлука о превентивној заштити од стране Управе за заштиту културне баштине, Конзерваторског одјела у Ријеци, донесена је 2016. године.

Позивају Управу и Министарство културе и медија на објаву информације што се то, ако је ишта, од 2016. године предузело ради сталне заштите затворског комплекса.

“Данас с овог тужног мјеста гдје је прије 75 година стигла прва група кажњеника, Удруга Голи оток “Анте Земљар” жели послати поруку свима онима који желе ово мјесто претворити у културу заборава, да нам је свима задатак учинити ово мјесто културом сјећања, како бисмо покушали зацијелити ране прошлости и могли стварати здравију садашњост и будућност без утега прошлости”, казао је Дарко Бавољак, предсједник Удруге.

По повратку са Голог отока, бивши затвореници праћени су и, најчешће, нијесу могли да се запосле или напредују у каријери, а њихове породице су, како наводе у саопштењу, тим искуством остајале трајно обиљежене. Међу процјењених 13.100 затвореника, преко 3000 је било из Црне Горе, што је пропорцијално био далеко највећи број затвореника, у односу на број становника.

Отац Миодрага Иличковића, бившег судије Уставног суда и посланика у Скупштини Црне Горе, ухапшен је као помоћник министра Владе Црне Горе и провео је три године у “Петровој рупи”. Његов стриц је двије године био у “Великој жици”.

“Породица на Цетињу била је прогањана, кажњавана и затварана. По повратку са Голог отока, отац двије године није имао право на плату. Тек касније добио је право на посао и нормалан живот. Оно што мислим да је важно јесте чињеница да су они изашли с Отока као усправни људи. Овдје, својим друговима, кажњеницима, нијесу чинили ништа ружно. Велика је ствар што на нас нијесу пренијели мржњу, имајући у виду све што су преживјели, што од нас нијесу направили мрзитеље”, нагласио је Иличковић.

У саопштењу Доцументе и ХРА кажу да је за разлику од других држава, бивших југословенских република, Црна Гора урадила далеко најмање за жртве голооточког терора. Србија, Хрватска и Словенија донијеле су законе којима је бившим политичким затвореницима омогућена рехабилитација и накнада штете њима и породицама. Тако је Словенија 2003. године голооточанима понудила 6.300 еура за сваку годину проведену на отоку, а Хрватска и Србија око седам еура по дану проведеном на Голом отоку.

Извршна директорица Акције за људска права, Теа Горјанц Прелевић казала је да нико није заслужио мучења која су голооточани трпјели и третман на такозваној слободи када су се вратили кућама.

“Ми смо данас ту да подсјетимо какве су злочине у стању људи чинити једни другима. Данас смо овдје због њих 13.000 који су прошли страшна кршења забране тортуре, кршење права на правично суђење, кршења права на слободу. Сјећамо се посебно и 3.300 логораша из Црне Горе који су овдје били. Истовремено, Црна Гора једина нема Закон о рехабилитацији и обештећењу жртава голооточког терора и за то се још увијек боримо”, рекла је Горјанц Прелевић.

ХРА подсјећа да претходне власти нијесу прихватиле иницијативу за доношење Закона о рехабилитацији и обештећењу жртава политичког прогона – затвореника и затвореница Голог отока, Светог Гргура и других затвора, чиме голооточке жртве и њихове породице и даље остају обесправљене.

Апелују на Владу Црне Горе и посланице и посланике да поново размотре хитну потребу за доношењем закона о рехабилитацији и обештећењу голооточких жртава, да би још малобројне живе жртве Голог отока и потомци преминулих добили сатисфакцију коју заслужују.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: