Вукићевић: Уочи тринаестог јула
Пише: Бошко Вукићевић
Тринаестог јула против окупатора устали су сви слободни људи, различитих идеолошких опредјељења. Родољуби. То је био, у правом смислу ријечи – општенародни устанак. Црна Гора је у том устанку потврдила оне идеале слободе, чојства и јунаштва, на којима је саткано све вриједно у њеној историји.
Тринаестојулски устанак, поред борбе против окупатора, био је директна реакција на тзв. Петровданску скупштину, на којој су домаћи сарадници окупатора прогласили независну, антисрпску Црну Гору.
Петровданска скупштина изазвала је толики револт међу становништвом Црне Горе да њене одлуке нијесу трајале ни 24 часа. Одмах сјутрадан букнуо је славни Тринаестојулски устанак, као моћна реакција на срамне одлуке Петровданске скупштине и намјере италијанског окупатора да уз помоћ шачице домаћих квислинга формира нови идентитет Црногораца.
Само слободоумни народ у Црној Гори може искрено да прославља 13. јул – када је народ гласно поручио „не“ окупатору, док други дио прикривено прославља 12. јул.
У бити Тринаестојулског устанка нијесу постојали идеолошки разлози; четници, партизани и сви други су заједно устали против окупатора. Основни разлог за његову масовност и општенародност се, осим огорчења одлукама издајничке Петровданске скупштине, налазио и у пређашњој агресији нацистичке Њемачке на СССР, тј. на Русију. Дакако, слободоумни народ Црне Горе је тада осјећао да мора бити на страни Русије, да вјековни завјет и исконско братство морају бити испоштовани.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
