ИН4С

ИН4С портал

Војни надзор?

1 min read

Џевад Галијашевић

Пише: Џевад Галијашевић

 

Да ли је приближавање званичног Сарајева НАТО-у најава дестабилизације и проглашавања Срба безбједносном пријетњом.

Америчка „дубока држава“ у Европи под називом НАТО обиљежила је 75 година постојања у које су стали злочини, разарања држава, убиства политичких елита и државни удари извођени под пропагандно осмишљеним именима „наранџасте“, „обојене“ револуције или „арапског прољећа“… Славље је морало бити прекинуто. Покушај убиства Доналда Трампа упозорио је да би тероризам могао да се врати на своје родно место. Ова, као и чињеница да је након пропалог покушаја свргавања предсједника Турске, атентата на словачког премијера и дисонантних тонова међу чланицама ЕУ започео крај западне хегемоније није деморалисала Бошњаке. Хоџе и хаџије, вехабије и терористи, са својом Муслиманском браћом и кокаинским картелом „Тито и Дино“ журе да се придруже западној алијанси. Колико ће она још постојати – питање је које се не поставља.

ЗАДИВЉЕН НАТО

Елмедин Конаковић, министар иностраних послова у Савјету министара, са Самита НАТО-а у Вашингтону рекао је да се сарадња наставља у области одбране, да она укључује полицијске структуре и да ће акценат бити стављен на неколико цивилних програма – образовање, здравство, економија.
„Све то под баражном ватром домаћих лажова и лопова који су изгубили власт и спремни су на креацију најгорих лажи користећи страдање нашег народа, кријући се често иза вјере и лажног патриотизма.“

Нарочито уважавајући то да се поред свих свјетских проблема НАТО и даље фокусира, обазире и бави Босном и Херцеговином, Конаковић је закључио да је савез, по мишљењу свих лидера и свих присутних, потпуно оправдао своја очекивања.

Његово обраћање у духу је политике званичног Сарајева које преузима обавезе и спроводи политику натоизације БиХ иако она није резултат договора између ентитета и народа, те није утврђена у институцијама власти. Истовремено, начин комуникације и беспоговорно извршавање налога из Вашингтона, Лондона, Брисела, Париза и Берлина показују одсуство било какве државотворне свијести у Сарајеву, као и постојање суверенитета државе БиХ. Укратко, Бошњаци су показали свијету да су политеисти: да је њихов Бог Америка, али да се и други богови питају – Британија, Њемачка, Француска, а понекад и Турска. Најчешће поданички однос према великим силама подразумева међуетничке и међуентитетске конфронтације у самој БиХ.

ОПРАВДАЊЕ ЗА ВОЈНУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ

У сложеној држави као што је БиХ питање сарадње с НАТО-ом и укупна вањска политика не могу бити приватна својина само једног народа нити „заједничке институције“. Друго, изостаје објашњење чему служе састанци и најављене мјере ако сви, релевантни, обавјештајно-безбједносни показатељи неоспорно потврђују да је ситуација на пољу безбједности и одбране стабилна и да нико не покушава угрозити границе и територијални интегритет државе.

Или се ипак синхронизоване акције из команде НАТО-а и стални притисци на политички и одбрамбени систем спроводе са циљем дестабилизације и проглашавања једног од народа који има болно искуство са западном алијансом – безбједносном пријетњом? У том случају, делом територије која захтева војни надзор и то оне насељене Србима који су били жртве агресије и бомбардовања?

Из перспективе овако сагледане стварности, тумачити да ће састанци и прославе јубилеја обезбједити договор о активнијем дјеловању НАТО-а у БиХ – делују лицемерно. Посебно јер се договор прави само с бошњачким представницима у институцијама БиХ, с којима се, изоловано, полутајно, усаглашавају мјере и акције и систематски управља процесима који Републику Српску воде до свршеног чина.

Агресивна пропаганда о наводној руској пријетњи, као разлогу појачаног присуства и убрзавања процеса натоизације Босне и Херцеговине, има своје унутрашње, антисрпске разлога, као што има и оне вањске, геополитичке. На унутрашњем плану најбројнији народ очекује да активност на слабљењу конститутивности Срба и Хрвата буде настављена и подржана силом политичко-војне машинерије НАТО-а. То би значило дестабилизацију, измишљене пријетње и практична оправдања за планирану војну интервенцију у БиХ.

МАКРОНОВО УПОЗОРЕЊЕ

Изненађујуће? Нимало. О томе је још 2019. у интервјуу за британски „Економист“ говорио предсједник Француске Емануел Макрон.
„Ово што сада преживљавамо је стање мождане смрти НАТО-а. Више не постоји никаква координација у доношењу стратешких одлука између Сједињених Америчких Држава и савезника у НАТО-у.“

И следи кључна реченица: „БиХ је темпирна бомба која откуцава тик уз Хрватску. Посебна пријетња је повратак џихадиста.“

Од тада се ништа није промијенило у вези с Алијансом – нити је постала боља, ни ефикаснија. Ако је изазивање рата у Украјини требало допринети чвршћим везама међу НАТО чланицама и подићи ефикасност војног механизма у реалном рату, онда је НАТО пао на испиту и налази се пред поразом. То није аргумент који ће Сарајево навести на преиспитивање курса и ЕУ и НАТО. Заправо, политичко Сарајево зна да док иде задатим путем остаје верно својим идеалима стварања исламске државе – изграђене на чврстим темељима хомогеног исламског друштва, усмјераваног и надзираног од ефикасно изграђене исламске власти.

У начелу, Макрон је то повезао и приказао као чврсту, нед‌јељиву цјелину: мождана смрт НАТО-а, слаба и стратешки разорена европске идеја и живи и деструктивни радикални ислам што у Европу хрли кроз босанске капије.
Наравно, може се рећи и да је НАТО пред понором; да Европа откуцава као темпирна бомба, а да је Босна у стању мождане смрти. Којим год редом да поређамо чињенице, нећемо погрешити. Зато није јасно шта се тачно славило у Вашингтону и шта су ту Бошњаци радили док се крвава НАТО игра приводи крају.

 

Извор: Печат

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Војни надзор?

  1. Nered je opasniji od reda.

    Amerika stvara nered u Nato da bi njime manipulisala bez odgovornosti i o tuđim trošku.

    Taj nered je opasan po sve.
    Vodi u 3.SR.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *