Ловћен и Владика
Пише: Максим Драшковић
Узлетио је над поље Цетиње,
бдије над светим Његошевим градом;
мотри и чува вјековне светиње,
ко брижни пастир са сиједом брадом.
Бистри му поглед високо лепрша,
гледа Биљарду сјетом опасану,
Манастир подно Орловога крша
и Обилића витешку пољану.
Чежњиво немирним милује оком
заносну љепоту невјесте Јадрана,
момачки опчињен својом милом Боком,
не скида поглед с њенога ђердана.
Кад му уморном сан на очи крене,
као над чедом што бдије мати,
Владичин аманет из сна га прене –
Ево, овдје ћете ме закопати!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: