Случај Чамгоз није готова ствар: Божовић „чешља“ Миловићеве одлуке

Недавно изабрани министар правде Бојан Божовић разматра све одлуке свог претходника на функцији Андреја Миловића у случајевима изручења страних држављана које су се разликовале од одлука судова, укључујући и ону о оптуженом турском држављанину Биналију Чамгозу, сазнају незванично “Вијести”.

Према незваничним информацијама листа, први човјек Министарства правде сматра да ниједно рјешење о изручењу није нужно готова ствар, с обзиром на то да те одлуке представљају и одређени вид политичких потеза, осим што су дискреционо право сваког министра.

Из тога произилази да би свако рјешење о (не)изручењу могло бити поново разматрано и да би могле бити донесене другачије одлуке, па и у случају Чамгоз.

Доскорашњи министар правде Миловић одбио је почетком године да изручи Турској њеног држављанина оптуженог за више тешких кривичних дјела (убиства, отмице, изнуде…) упркос томе што су црногорски судови оцијенили да постоје услови за то, док је недавно, уочи смјене с функције, на поновљени захтјев Анкаре одговорио поруком да је првобитна одлука коначна и да би доношење новог рјешења било противзаконито.

Миловић је одлуку о неизручењу правдао нарушеним здравственим стањем и етничком припадношћу турског држављанина, иако је одлуком Вишег суда из Подгорице, која је 1. јуна 2023. године постала правоснажна, утврђено да су испуњени услови за екстрадицију. “Вијестима” је у јануару из више незваничних извора речено да је Агенција за националну безбједност (АНБ) утврдила да Чамгоз представља опасност по националну безбједност Црне Горе.

Миловић је почетком фебруара рекао “Вијестима” да није морао да консултује “тајну службу” прије доношења одлуке о изручењу, јер њихово мишљење не игра пресудну улогу за екстрадицију. Он је то саопштио након што је лист објавио да је Чамгоз, посредством припадника кавачког криминалног клана, пријетио министру јавне управе Марашу Дукају који је обећао пријатељима с Косова и из Албаније да ће се у Министарству унутрашњих послова (МУП) распитати о могућности да турски држављанин законски добије азил у Црној Гори.

Турска је крајем јуна поново затражила изручење Цамгоза, али је Министарство правде, према незваничним сазнањима “Вијести”, неколико дана уочи Миловићевог разрјешења, одговорило одрично на обновљени захтјев. О томе су се огласили на дан Миловићеве смјене у Скупштини (23. јул), саопштивши дијелу подгоричких медија да је одлука из јануара донесена “у складу с важећим законодавством и релевантним међународним правним стандардима, након свеобухватне анализе свих релевантних чињеница и околности конкретног случаја”, и да се против ње “не може покренути управни спор, нити поднијети уставна жалба у складу са законодавством Црне Горе”.

“Вијести” сазнају незванично да је Министарство одговорило Турској да је приликом Миловићеве одлуке анализирано више ствари, међу којима и мишљење вјештака да би Чамгозово здравље било угрожено ако би дуже вријеме био у затвору без адекватне његе.

Према незваничним информацијама листа, Турска је у поновљеној замолници навела да ће, ако власти у Подгорици затраже гаранцију у вези с питањима на којима се темељи одбијање изручења Чагмоза, такав захтјев бити узет у обзир и да ће та гаранција бити дата. Анкара је поручила да оцјене црногорских власти да изручење њиховог држављанина није примјерено јер би био изложен малтретирању и дискриминацији, представљају изјаву без образложења, наводећи да је Турска потписница конвенција против тортуре, да је увела строге казне за мучење, да се предано спроводе прегледи и лијечење свих притвореника и осуђеника…

МУП је одбио да одобри политички азил Чамгозу, а ту одлуку потврдили су Управни и Уставни суд.

Чамгоз је први пут ухапшен у Подгорици 6. јула 2022, а из Управе полиције тада је саопштено да је код себе имао фалсификовани пасош. С њим је приведено још пет турских држављана, а турски медији тада су објавили да су и они на потјерници њихових власти.

Чамгоз је наводно вођа организоване криминалне групе, а према писању турских медија, у кривични досије уписани су му разни злочини – убиства, рањавање, отмица, притвор, изнуда и мучење почињени у Измиру и околини, незаконита наплата чекова и обвезница…

У октобру 2021. полиција Турске кренула је у акцију хапшења чланова његове криминалне групе, али је Чамгоз већ тада био на сигурном, у Грузији. На списку за хапшење, припадници Полицијске управе покрајине Измир, односно њиховог Одсјека за борбу против организованог криминала, тог дана имали су 57 чланова Чамгозове банде. Ухапсили су 35, а хапшење су избјегли Цамгоз и још 21 члан тог клана.

У септембру 2022. у Истражном затвору у Спужу претресена је ћелија у којој је Чамгоз боравио с још пет припадника организоване криминалне групе кавачки клан. То је учињено неколико дана након што је полиција Турске утврдила да су чланови криминалног клана Чамгоза учествовали у убиству вође шкаљарског клана Јована Вукотића.

Чамгоз је други пут ухапшен 30. јануара због сумње да је починио кривично дјело навођење на овјеравање неистинитог садржаја. Полиција тврди да је током 2022, користећи лажни пасош, с још једним држављанином Турске основао фирму “Лион”.

Против Чамгоза је 6. фебруара поднијета још једна кривична пријава, јер је фалсификовани пасош предао службеницима МУП-а кад је током 2022. тражио привремени боравак. Њему је недавно због тога почело суђење у Основном суду у Подгорици. Он тврди да је морао користити лажни пасош како би заштитио себе и породицу од прогона Турске.

Ко “продаје” Чамгоза, а ко монтира афере Чамгоз је почетком августа био предмет полемике Миловића и премијера Милојка Спајића.

Миловић је бившег партијског колегу из Покрета Европа сад (ПЕС) оптужио да с адвокатом Гораном Родићем покушава да спријечи изручење јужнокорејског “краља криптовалатуа” До Квона Сједињеним Америчким Државама (САД).

Спајић је на то реаговао ријечима да су посриједи нетачни наводи и да је једино логично објашњење које се намеће – да је Миловић неизручење Чамгоза Турској “желио да прикрије лажним аферама којих се напрасно сјетио послије оправдане смјене”.

Доскорашњи министар правде је на то одговорио рекавши да је Спајић хтио да “прода” Чамгоза “за паре”, да би обезбиједио “страно финансирање пројекта битног за њега и (премијеровог) шефа кабинета Бранка Крвавца”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: