И лажне кованице стижу до џепова

Новац у руци дио је свакодневице, али већина људи ријетко размишља о комплексности новчаница и кованица.

Сваки од апоена пажљиво је дизајниран, комплексан и указује на педантност њихових твораца. Док надлежни покушавају да трговину олакшају и дизајнима уљепшају новац, има и оних који иду у супротном смјеру – новчане мозаике кривотворе.

Иако тржиште Црне Горе Горе није велико, па фалсификати улазе из разних земаља, оно ипак постоји и посебно током туристичке сезоне може да понуди велики број лажних новчаница и кованица.

За техничке анализе сумњивог новца, детаљне провјере, магнетне, проводничке и друге тестове кованица, зумирање најситнијих оштећења, бомбардовање новчаница разним врстама свјетлости, задужена је Централна банка, односно Национални центри за анализу новчаница, кованица и борбу против фалсификовања у њеном Трезору.

Иако смјештен у старој згради у центру Подгорице, сваки корак унутар ње мотре бројне камере, врата су са електронским системом закључавања, треба проћи контроле и посједовати тикет са одбрењима за улаз и излаз.

Ту педантно раде опуштени и приступачни експерти, којима се на лицима види да су поносни на свој посао. Овај видљиво захтјеван посао обављају, како су “Вијестима” казали из Централне банке, чине високообучени, високошколовани стручњаци са деценијским искуством, који су прошли специјалистичке обуке европских институција.

На око се одмах види да је ријеч о дефицитарном и драгоцјеном кадру…

На еурима зграде или богиња

Да постоје двије серије европских новчаница, прве којима је на воденом жигу (лијеви дио новчанице, видљив под свјетлошћу) неки мотив из архитектуре и друге на којима се налази богиња Европа, појаснио је шеф Центра за анализу новчаница Дејан Левичар. Осим очију и руку, главно оруђе за провјеру папирног новца је велики црни апарат, којим лажњаке и аутентичне новчанице тумачи, ставља под УВ и друге зраке, скенира…

Левичар је нагласио да је папир од којег се новчанице праве специфичан, да се не може наћи у слободној продаји, а да је у случају еура – ријеч о стопроцентном памуку. Појаснио је да се осим квалитета папира, папирни еуро може препознати по рељефним ивицама и архитектури, да не рефлектује бијелу боју под УВ свјетлом, да заштитна нит (инија која дијели новчаницу на двије половине) мора да се назире, а не буде видљива, али да је најбоља заштита познавање оригинала.

“Ако имате оштећену, похабану новчаницу, грађани треба да је донесу на провјеру и замјену. Ништа на њој не смије да се мијења, а имамо и случајеве да се на оригиналне новчанице лијепио фалсификовани дио, а свако намјерно преправљање новца је фалсификат. У окружењу даљем и ширем праве се огромне количине и ствара се велики ланац, па корисник, купац или дистрибутер фалсификата, не зна ко их је направио. Код нас улазе мање или веће организоване групе и тргују на позицијама на којима нема камера, па за 50 евра купе што мање робе, да би већу количину новца извукли кроз кусур. Зато је најважније да се при сумњи обавијести Управа полиције, односно да се та група стави под надзор и евентуално оде корак уназад. Јако је важно ићи уназад у том ланцу”, навео је Левичар и додао да посебне проблеме доноси туристичка сезона, али да се грађани о кривотвореном новцу могу детаљно информисати на сајту Централне банке.

Посебно је тешко, како је навео, фалсификовати смарагдни број. Тај број се на новој новчаници од 10 еура налази у доњем лијевом углу предње стране, а при помјерању мијења боју – од смарагдно-зелене до тамно-плаве. Смарагдни број за заштиту “краси”, како је истакао Левичар, само другу серију новчаница од 5 до 200 евра, па га нема на оној 500 евра, која се и не издаје још од 2019. Осим ових, мастило које мијења боју имају и веће новчанице прве серије, које при помјерању мијењају боје – из розе у маслинасто зелену.

Из Централне банке су казали да је новчанице лакше провјерити док свјетлост пролази кроз њих, при чему се виде сигурносни жиг, заштитна нит и поклапајући детаљ. Истакли су да је водени жиг видљив као прозирни дио са специфичним сликама или ознакама, док је заштитна нит уметнута у папир као трака на којој постоје ознаке валуте и номиналне вриједности. Поклапајући детаљ је, како истичу, специфичан елемент дизајна који се савршено усклађује.

Наводе да би новац могао бити фалсификат ако било који од ових елемената фали, или дјелује неисправно.

“Оригинални папир који се користи за производњу новчаница има специфичну текстуру и састав. Обично има посебан осјећај и чврстоћу коју је тешко имитирати, ако новчаница има превише глатку или необичну текстуру, тако да је папир превише мекан или превише тврд, то може указивати на фалсификат. Рељефна штампа се налази на иницијалима Европске централне банке (ЕЦБ), архитектонском мотиву, номиналној вриједности, што омогућава лакше препознавање додиром. Помјерањем могу се уочити холограми и холограмске траке, мастило које мијења боју, смарагдни број… Холограми и холограмске траке садрже мотиве који се помјерају и мијењају боје приликом помјерања новчанице под различитим угловима”, навели су.

Лако до лажњака

У данашње вријеме тржиштем плаћања све више доминирају картице, па је и употреба великих апоена све рјеђа, због чега се све више међу фалсификатима виде новчанице мање вриједности и ковани новац.

Из Централне банке су појаснили да се кривотворене кованице најлакше препознају по вањским знацима, непрецизности у изради (рељеф, рецке, бројеви и слова на ободу), одступању у димензијама, боји, сјају, магнетизму (пречник, висина ивице обода), звуку при паду…

Оригинали од 2 евра, како тврде, имају прецизну израду обода, бројева и слова, што лажњацима недостаје. Провјером кованог новца лупама, пинцетама, уређајима за провјеру проводљивости и магнетизма, поређењима са европском базом података, из омање канцеларије бави се шеф центра за анализу кованица Данило Томчић.

Иако тачну легуру од које је израђена кованица од 2 евра није могао да открије, већ је само казао да се прави од два метала, Томчић је истакао да се кованице од 50 центи праве од нордијског злата, али да оно свакако не може нигдје да се купи.

Појаснио је да фалсификатори у потрази за имитативном легуром, ангажују и добро плаћају хемичаре и научнике.

“Свака кованица се састоји из заједничке стране (глава новчића) која је иста у свим земљама, због чега је и свака кованица од 2 евра иста. Постоје 24 земље које кују коване евре (20 из ЕУ зоне, Сан Марино, Андора, Ватикан и Монако), свака од тих земаља сваке године може да направи комеморативне кованице (писмо), па националних страна има преко 1.000. Фалсификатори су размишљали шта ће да кују, видјели су нешто комеморативно што није често у промету, па праве такав фалсификат”, навео је Томчић и додао да се материјали за израду нелегалних кованица могу наћи и на интернету.

Техничка анализа је, како каже, изузетно захтјевна, а кључно је да се мотри на ситнице и препознају оштећења. Међу анегдотама, Томчић је истакао да се дешава да клијенти донесу кованице које су у кафемату провеле по неколико мјесеци због чега су им карактеристике потпуно измијењене.

Сваки од тих новчића мора се провјерити, у послу не смије да буде грешака, па новац увијек провјерава макар још једна особа, а завршни извјештај има два потписа.

Томчић је додао да могу да контролишу пословне банке, провјере процедуре за рад са новцем, машине, и виде како је новац сложен.

Из Централне банке су истакли да спроводе обуке за све који рукују готовим новцем и за службенике кредитних и финансијских институција, те да су до сада имали 2.200 полазника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: