Амерички официр свједочио против терориста ОВК-а: Косово без Србије је у супротности са статутом по којем смо ми ушли 1999, али САД су заузеле страну

Након љетње паузе Специјалног суда Косова у Хагу јуче је свједочењем америчког војника Стивена Расела настављено суђење вођама такозване ОВК Хашиму Тачију, Кадри Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, оптуженим за ратне и злочине против човјечности од почетка 1998. па до краја 1999. године на Косову и Метохији.

Расел је као пјешадијски официр у КФОР-у од јула 1999. године био у мисији УН углавном на подручју Гњилана на Космету, која је била одговорна за одржавање реда.

Он је остао при свему што је раније у писменом свједочењу рекао у тужилаштву, па га је Тачијева одбрана питала да објасни своје ставове тада речене да интервенција НАТО на Косову није имала мирољубиву сврху, већ да се наметне резултат и да је Америка у том рату својом интервенцијом заузела страну.

– Ишли смо тамо да примијенимо Резолуцију 1244, која је резултат интервенције у суверенитет Србије у име насиља изазваног у покрајини Косово и сматрао сам да се у том контексту мијешамо у суверенитет Србије, да бисмо ублажили страдање народа у покрајини Косово, овако бих то објаснио – рекао је Расел.

– Мислим да је ваздухопловним снагама тешко да испоруче резултат, а да нису на терену – додао је он.

Тачијев бранилац је предочио свједоку говор тадашњег председника САД Била Клинтона у којем је навео да интервенција НАТО има мирољубиву сврху, како би се заштитило цивилно становништво, на шта је Расел одговорио: „Вјерујем да смо то тада сви мислили“.

Стивен Расел је и поред полемике са Тачијевом адвокатицом остао при ставу да Хашим Тачи није желео мултиетничко Косово и да Срби тамо нису добродошли.

– Било је изјава о Косову без Србије, али Косово без Србије је у супротности са статутом по којем смо ми тада ушли на Косово – рекао је Расел.

Свједок из Америке испричао је и да су 9. августа 1999. године ушли у зграду коју је користила ОВК и у подруму затекли три заточеника.

– Одлучили смо да их ослободимо, дали смо им воде, било је вруће. Они су били свјесни – казао је Расел.

– Колико се сјећам, када смо ушли у подрум, са десне стране је било као посебно мјесто, гдје је била столица и неки оштри предмети. На поду су биле мрље од крви. То је све било у једном изолованом углу. Сва та крв је изгледала свјеже. Претражене су све просторије и пронађена су документа и оружје, који су и узети. Када је почела акција, очекивали смо да нећемо ништа пронаћи, јер су нам припадници ОВК рекли да провјеримо шта год хоћемо, али да нема ништа и наравно да смо тамо нашли много. Амерички војници су имали утисак да припадници ОВК покушавају да купе вријеме – казао је он.

Свједоку су потом предочена два документа ОЕБС-а, од којих је један недељни извјештај од 11. до 17. августа 1999. године, у коме се наводи да свакодневни сукоби у Гњилану нису престали након упада и заузимања зграде, коју је користила ОВК и проналажење онога што је описано као комора за мучење. Према том документу, трупе Кфора биле су опкољене разјареном руљом и Кфор је ухапсио само девет од 30 људи, који су били на мети хапшења. Наводи се да су сјутрадан организовани други протести Албанаца против мировњака у покушају да се ослободе они који су били притворени.

За ово је Расел рекао да је ухапшено десет људи и да се не сјећа ничег конкретног да је ОВК предузела у вези злочина, које је тада открио Кфор.

Он је испричао да су на терену сретали људе који су радили полицијске послове, иако су овлашћење за то давале само УН, а они га од њих нису имали.

Тужилац му је предочила документ који је представљао полицијско овлашћење и у коме се наводи да носилац те службене карте има право да носи ватрено оружје и да га користи у случајевима предвиђеним законом, има право да легитимише лица и да их приведе полицијским органима, да уђу у туђе боравиште без прибављања дозволе, да одузме возило и телефон. Расел је одговорио да не само да су виђали такве документе, већ су их и сваки пут заплијенили од људи који су неовлашћено обављали полицијски посао, јер су то радили незаконито.

Предочена му је и картица на којој је пише „Министарство јавног реда – службена лична карта Селима Краснићија“ и документ „министар јавног реда, Реџеп Селими“. Тужилац га је питала да ли је видио такве картице у рукама ОВК.

– Нисмо тада знали ко су многи чланови Владе, али видјели смо легитимације ове природе, видјели смо и нелегалне документе Владе, нелегалне легитимације које нису одобрене од надлежних органа – рекао је свједок.

Ови документи су уврштени у материјалне доказе и класификовани су као повјерљиви.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: