Енергетика, безбедност, коридори: Шта су се све договорили Путин и Алијев

Посета Владимира Путина Бакуу је веома значајна, јер преговори са лидером Азербејџана Илхамом Алијевим пружају прилику да се додатно ојача сарадња две земље и регулише ситуација на Јужном Кавказу, истичу руски експерти.

Заједничка изјава лидера две земље обухвата велике задатке за даљи развој односа, а посебна пажња посвећена је економији, повећању трговине између две земље, енергетици и безбедности. Детаљно се разговарало о реализацији међународног коридора „Север-југ“, али и о образовању, посебно на руском језику, с обзиром да више 800 хиљада ученика у Азербејџану учи руски као други језик.

Потписан је низ докумената који потврђују пријатељску и савезничку природу односа Русије и Азербејџана.

Руски експерт Андреј Арјошев посебно издваја чињеницу да је током сусрета два председника детаљно анализирана ситуација у гасној сфери и да ће се наставити координација акција две државе у том правцу. Он оцењује да је ово веома важан аспект, како за Русију тако и за Азербејџан, у контексту изазова са којима се суочава руска страна у извозу руског гаса у Европу.
Арјошев додаје да ће акценат у сарадњи Русије и Азербејџана у наредном периоду бити стављен на гас, енергетику и инвестиције.

„Владимир Путин је рекао да је Русија уложила четири милијарде долара у економију Азербејџана и да то није граница… И транспортни коридор Север-југ је веома перспективан, али и ту постоји много изазова“, додао је Арјошев.
У том контексту, он истиче и најаве руског председника да ће Русија и Азербејџан почети да праве модерне танкере за транспорт нафтних деривата, што ће значајно повећати снабдевање светског тржишта енергентима.

„Мислим да је реч о покушајима да се руски енергенти врате у Европу под новим условима… Овде се ради о узајамној користи. Односи Азербејџана и са Русијом, и са Кином, и са централном Азијом су пре свега диктирани прагматизмом и профитом, и максимално су ослобођени било каквих идеолошких норматива“, додаје Арјошев.

То би могло да значи да ће Русија продавати енергенте, а Азербејџан ће помоћи у изласку на светска тржишта и имаће одређену зараду за посредовање.

„То може да чини самостално или уз помоћ савезничке Турске. Овде, што се каже, постоје опције. А, као што видимо, одређена кретања у овом правцу су већ у току и очигледно, да сада говоримо о даљем стимулисању“, каже Арјошев.
Путин је рекао да руска Уједињена компанија за бродоградњу заједно са Бродоградилиштем у Бакуу почиње да производи модерне танкере река-море за транспорт нафтних деривата, а њихово коришћење, укључујући и на азовско-црноморским и каспијским рутама, значајно ће повећати снабдевање светских тржишта енергентима.

Безбедност и економија

Азербејџански лидер је са своје стране потврдио да је на састанцима било речи о регионалној безбедности где се од септембра прошле године створила нова ситуација.

Азербејџан је повратио територијалну целовитост због чега се појавила могућност за стварање стабилног и дугорочног мира, рекао је Алиејв, истичући да стабилност и безбедност читавог региона Јужног Кавказа у великој мери зависи од блиске сарадње Азербејџана и Русије.
Руски председник наводи да би Москва била срећна када би могла да учини нешто да се потпише мировни споразум о Карабаху.
Русија је спремна да помогне у постизању мировног споразума, да ствар доведе до разграничења, демаркације границе, деблокирања релевантних области у логистици и економији, док Баку сматра да је Русија увек била прихватљиво место за преговоре.

„После 2020. године, када је настала принципијално нова ситуација у односима између Бакуа и Јеревана, укључујући и оно у односу снага, чини ми се да сада Баку, ма ко шта причао, није заинтересован за некакво посредништво и спремни су да оно што им је потребно остваре у билатералном формату. Билатерални формат је објективно најприхватљивији за Баку… За Јерменију би било боље да то иде уз учешће посредника, али с обзиром на деградирајуће политичке односе Москве и Јеревана јасно је да су мале шансе да ће Русија сада бити разматрана за ову улогу. И овде постоји извесна празнина и извесна сива зона“, оцењује Арјошев.

Ипак, посебна пажња током данашњих састанака била је посвећена унапређењу трговинске и економске сарадње, а ове годину већ је приметан раст промета трговине.

Русија је трећи трговински партнер Азербејџана после Италије и Турске. Трговински промет две земље је на крају прошле године износио 4,3 милијарде долара, што је за 17,5 одсто више него 2022. Од тога је, према подацима азербејџанске царине, извоз азербејџанских производа у Русију износио 1,2 милијарде долара, а увоз из Русије – 3,1 милијарду долара.

На основу резултата у периоду од јануара до маја ове године, удео националних валута у међусобним обрачунима Русије и Азербејџана премашио је 73 одсто, док је прошле године њихов удео износио 57,8 одсто.

Азербејџан је такође заинтересован за улазак у БРИКС.
Преговори су се водили у палати Загулба, званичној резиденцији председника Азербејџана, 40 километара од Бакуа на обали Каспијског мора.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: