Забрињавајући подаци ИЈЗ: За шест година 5.000 абортуса

У Црној Гори од 2017. до 2020. године регистровано је чак 5.000 абортуса, показују подаци који су достављени „Дану“ из Института за јавно здравље. Од тог броја намјерних прекида трудноће било је 2.859, а ненамјерних 2.141.

Институту за јавно здравље, према подацима који су достављени „Дану“, 2017. године била су 1.062 абортуса, од којих је намјерних било 637, а ненамјерних 425.

У 2018. години регистровали су 870 прекида трудноће, од којих је намјерних било 509, а ненамјерних 361. Годину касније пријављено је 656 абортуса, од којих 314 намјерних, а 342 ненамјерна.

– У 2020. години било је 636 абортуса,од којих 359 намјерних, а 277 ненамјерних. У 2021. регистровано је 792 абортуса, а 436 намјерних и 356 ненамјерних. У 2022. години регистровано је 984 прекида трудноће, од којих 604 намјерна, а 380 ненамјерних, показују подаци Института за јавно здравље, наводећи да ове бројке указују да није дошло до пораста абортуса.

Од 2008. до септембра 2023. године у Црној Гори је, према подацима Завода за статистику, рођено 117.346 беба, а број новорођенчади мушког пола је за 4.606 већи од броја рођених беба женског пола.

Истраживање Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) показало је да се Црна Гора налази у групи од девет држава свијета са највећим поремећајем у односу новорођене мушке и женске дјеце. Наиме, нормалан однос мушке новорођенчади према женској је 105:100, док у Црној Гори тај однос износи 110:100. Као основни разлог овакве диспропорције у Црној Гори наводи се селективни абортус, који се јавља као непосредна последица патријархалних увјерења.

Др Јована Давидовић докторирала је на тему „Патријархална увјерења и медијско портретисање родних односа на примјеру селективног абортуса у Црној Гори“, а њено истраживање показало је да 40 одсто испитаника оба пола подржава различите видове приватног патријархата, а најчешће је ријеч о свођењу жене на репродуктивну функцију.

Њено истраживање је показало да је сваки четврти испитаник увјерен да је за жену највећа привилегија када добије мушко дијете, а за 43 одсто грађана и грађанки је важно да у породици имају „мушког наследника“.

Истраживање је рађено на репрезентативном узорку од хиљаду испитаника.

– У Црној Гори се током последњих 20 година просјечно годишње рађа 400 дјечака више у односу на дјевојчице, док би нормална разлика између мушке и женске новорођенчади требало да буде између 130 и 165. То значи да одступање од неколико стотина недвосмислено указује на селективни абортус, зато што континуирана разлика у том обиму није остварива природним процесима, указивала је Давидовић.

Истраживање је показало да сваки други испитаник вјерује да је жена као личност непотпуна уколико се „не оствари као мајка“. Парадоксално је, упозоравала је др Давидовић, да сваки пети испитаник, који вјерује да абортус у потпуности треба забранити, истовремено подржава селективни абортус, уколико у породици нема мушке дјеце.

У другом дијелу дисертације она је анализирала медијске објаве о селективном абортусу у периоду од 2012. – када је Популациони фонд Уједињених нација исказао јавну забринутост поводом селективног абортуса у Црној Гори – до 2019. године. Када је у питању анализа медијског дискурса, према резултатима истраживања Јоване Давидовић, објаве у медијима су доминантно биле у складу са професионалним и етичким стандардима, али су медији проблему селективног абортуса ријетко прилазили дубински. Четвртина анализираних медијских објава је само посредно повезана са селективним абортусом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: