И Алија убијао српске логораше на путу за Норвешку
Пише: Бранко Димовић Димески
Током Другог светског рата, концентрациони логори у окупираној Норвешкој постали су попришта неизрецивих злочина и људске патње. Међу најокрутнијим џелатима у овим логорима издвојили су се Алија Лелић, Муслиман и припадник усташког покрета, његов саучесник Стефан Талисман, Хрват бугарског порекла, и извесни Стјепан Сила.
Њих тројица постали су симболи бруталности и мржње према српским логорашима. Према сведочењима преживелих и извештају Државне комисије за ратне злочине окупатора, Алија Лелић је, у договору са нацистима, одговоран за убиство 250 логораша, током њиховог транспорта кроз Немачку за логор Бејсфорд у Норвешкој. Он је бирао жртве за ликвидацију и сам учествовао у њима. У овом страшном злочину активно су му помогли Стефан Талисман и Стјепан Сила, чија су имена наведена у извештају као саучесници у масакру.
Лелић, Талисман и Сила имали су истакнуту улогу у хијерархији унутар логора, где су Немци намерно постављали поједине логораше, углавном Муслимане и Хрвате, на позиције затворске полиције како би изазвали етничке сукобе и додатно разбили солидарност међу затвореницима. Њихово поступање према логорашима било је обележено изузетном свирепошћу, а многи преживели памте их као најокрутније џелате.
Немачка пропаганда и званична документа јасно су налагала како треба поступати са српским логорашима. У немачким документима децидно је стајало да су Срби „подврста“ и да их треба третирати без милости. Ова монструозна идеологија преносила се и на локалне колаборационисте. Норвешка окупаторска власт активно је регрутовала локалне сараднике за стражаре у заробљеничким логорима, где су норвешки стражари добијали инструкције директно од немачких окупационих власти.
Према многим новинским текстовима објављеним у норвешким новинама после 1945. године, на основу сведочења сведока, наводи се да су норвешки стражари били подучавани да Србе сматрају животињама и да према њима не треба имати милости. Српски логораши приказивани су као разбојници, убице и нижа раса.
Након рата, многи од норвешких стражара осуђени су на затворске казне. Важно је напоменути да међу логорашима нису сви Бошњаци и Хрвати сарађивали са Немцима. Било је и оних који су делили судбину српских логораша, борећи се за преживљавање у истим ужасним условима.
Ипак, злочини Алије Лелића, Стефана Талисман и Стјепана Силе, као и масакр над 250 логораша у којем су учествовали, остали су дубоко урезани у сећања преживелих, представљајући мрачну страну колаборације и злостављања у концентрационим логорима у Норвешкој.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I opstade moj nebeski narod !!!
Kad pisete valjalo bi da napiste i kako je koji od tih zlocinanaca zavrsio
Умрли природном смрћу са немачким пензијама. А како би иначе друго? Примјер Пулхерије Барте, сестре милосрднице, управнице хрватског логора за српску дјецу. Умрла је природном смрћу у Аустрији осамдесетих година прошлог вијека, поред свега што је радила остаће упамћено да је српској дјеци разбијала главе крампом!!! И онда поред свега се неко гура да уђе у нацистичку ЕУ у којој нас сматрају подврстом људи? Багра!!!