Милатовић вратио парламенту Закон о Развојној банци

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић вратио је парламенту на поновно одлучивање Закон о развојној банци Црне Горе, који је Скупштина донијела на сједници 17. августа.

У образложењу се констатује да усвојени закон предвиђа успостављање нове институције, Развојне банке Црне Горе, чије ће се оснивање извршити трансформацијом Инвестиционо развојног фонда, те да је постојање једне такве институције пракса земаља Европске уније и региона.

Додаје се да би њено оснивање представљало корак ка унапређењу институционалног оквира у области финансирања и подршке привреди и да је, имајући у виду наведено, предлог за оснивање Развојне банке један од корака ка том циљу.

„Међутим, овај Закон је још један у низу оних који су Скупштини Црне Горе предложени за разматрање без претходно обављеног процеса јавне расправе. На овај начин, стручна и заинтересована јавност, као и важни актери финансијског система попут Централне банке Црне Горе, Удружења банака и међународних финансијских институција, искључене су из процеса његове припреме. Додатно, из законодавног процеса су искључене и консултације са Европском комисијом ради усаглашавања норми Закона са европским стандардима. Сходно томе, сматрам неприхватљивим да се овако важни прописи доносе без ширих консултација и без укључивања струке“, навео је Милатовић у образложењу.

Додао је и да је мишљења да, „поред нетранспарентности процеса припреме“ Закона, постоји и низ других елемената у самом Закону које би требало додатно размотрити.

„Овај Закон поистовјећује Развојну банку са комерцијалним банкама, дајући јој могућност да прима депозите и обавља платни промет, међутим истовремено предвиђа њено изузимање из надлежности закона који уређује оснивање, пословање и контролу кредитних институција, што налазим за спорно. Узевши у обзир да овакве могућности у пословању немају развојне банке у региону, као и да се, сходно нашем законодавству и европским директивама, оне дају комерцијалним банкама, става сам да је неопходно прибавити мишљење Европске комисије у вези са овим питањима како би се осигурала усклађеност са европским стандардима“, саопштио је Милатовић.

Казао је и да је Законом предвиђено да држава Црна Гора безусловно, неопозиво и на први позив јемчи за све обавезе Развојне банке, осим за депозите.

„Мишљења сам да се у овако дефинисаном моделу поставља питање сигурности и заштите права депонената. Надаље, Закон недовољно јасно дефинише и друга важна питања, као што су: јавност рада Развојне банке, улога Централне банке у контроли њеног пословања и извјештавања, као и у именовању чланова органа управљања овом институцијом. Напомињем да недовољан степен контроле Централне банке Црне Горе, као регулатора, над радом Развојне банке не доприноси транспарентности нити усклађености са домаћим и европским прописима. Овако дефинисан начин пословања, може довести у питање финансијску стабилност и ефикасност ове институције. Због свега наведеног, враћам Закон на поновно одлучивање и апелујем на Скупштину Црне Горе да пажљиво размотри предложено рјешење како би једна важна институција, као што је Развојна банка, била утемељена на закону који је донијет на транспарентан начин и усаглашен са најбољим европским праксама“, закључио је Милатовић у образложењу упућеном парламенту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: