Србија и Ћута
1 min read
Горан Даниловић
Пише: Горан Даниловић
Годинама нисам коментарисао унутрашњо-политичка збивања у Србији. Сматрам да је то једино пристојно од некога ко се бави политиком у Црној Гори, ко је по народности и националности Србин, а добро зна разлику између партијског и народног јединства, између државних и партијских интереса, између љубави према својим сународницима гдје год живјели и опрезу према владајућим или опозиционим политикама.
Ипак, једном у неколико година мора и то да се гогоди.
Кад одгледате гостовање Александра Јовановића Ћуте код Александра Дикића мора да вас прође језа. Логика преузета од најгорих, нека врста препаковане „новопартизанске“ шпегељштине; оно када чувени хрватски бојовник, комуниста, а заправо усташа, објашњава како треба ријешити хрватско национално питање: „Нема милости – То неће бити рат. Да, да – него ће бит грађански рат у коме нема милости ни према коме. Ни према жени, ни према дјеци. У стан, једноставно – бомбе у стан породични…“
Александар Дикић савјетује Александра Јовановића Ћуту како да се обрачунају са Александром Вучићем! Бизарно, опскурно, јадно, недостојно било које Србије, прве или друге.
Надасве, ова представа изгледа као ријалити шоу у којем су двојица управо побјегли из лударе па разлажу пред некаквим задругарима план за спас свијета обећавајући свима неки побједнички, делиријум тременс! Искрено, да крену сузе; од почетне комичности два наклеберана типа, па до коначног страха за себе, дјецу, за здрав разум.
„Тако треба протести да изгледају, имаш врховни штаб, имаш партизанске одреде. Мораш да имаш 200-300 спремних момака који би реаговали као ударни корпуси“ – каже Дикић.
„Не можеш од обичног народа тражити да упада у Скупштину. Ударним корпусима треба рећи „идемо у Скупштину“. Заузимамо, народ испред, а ми заузимамо, па ако пошаљу Жандармерију знамо шта да радимо“.
Ова генијалност је дјело Александра луђег који је из цијеле српске историје научио оно о „врховном штабу“ и „врховном команданту“ излагано у „Отписанима“ у „Повратку отписаних“ у никад отписанима. Тешко да би се та глава сјетила и толико да се на РТС-у милионити пут не репризира „филмска трагедија“ у наставцима саткана око домаћег покрета отпора, екранизована још у мом дјетињству. Прле и Тихи отпорни на метке растурају њемачку окупациону силу и домаће издајнике!
Александар Ћута, наизглед нешто мање луд, разрађује потом набацане идеје Александра луђег и крчи пут према Ужичкој Републици:
„Ја бих територију Горње Недељице прогласио слободном територијом, за почетак, а на крају долазимо у Београд. Има нових Пека Дапчевића. Ја верујем у ту причу, како се калио челик, треба свако то да проба и знаш за шта треба живети. Да направимо штаб, да од Горњих Недељица направимо слободну територију, ставимо рампе. Значи буквално као 1941. као Козара, то се брани до краја, то се брани крвљу,“ каже Ћута.
Крв те не снашла, лебац те не заборавио!
Што би рекао Мустафа Надаревић у серији „Луд, збуњен, нормалан“; шта је ово браћо мила?
Хоће ли ово да побиједи и да завлада?
У име које Србије се ова безимена ништа празне?
Мисле ли, заиста, ови делирични дилери коминтерновских баљезгарија да њихово комуњарско пресеравање покрене Србију?
На шта да је покрене?
Против кога?
Куда?
Ако је намјера да се грађански протести против Рио Тинта угасе за сва времена онда су Дикић и Ћута мајсторски изабрани.
Ако је „непознати“ опозиционо-грађански селектор одредио да „ово“ говори, па макар и само у име Горње Недељице онда треба копати испод ње без престанка, копати испод цијеле Србије и региона, копати до изнемоглости – бољи је Рио Тинто са све сумпорном киселином и чврстим отпадом од овакве болесне бурлеске, од људи који сањају Пека Дапчевића, слободну територију и мртве партизанске страже.
„Ударни корпуси“!
„200-300 момака“!
„Врховни штаб“!
„Као 41. године!“
„Козара“?
Па зар вам Пеко није раселио грађанску Србију? Раселио и разјебао „заувек“?
Зар је није растурио на просте пролетерске чиниоце? Зар Пеко није првоначелник „шумске Србије“ која се, након совјетско-партизанског ослобођења, разгаћила по Београду, а Београђане послао на Сремски фронт, у баре и мочваре Војводине, низ Саву и Дунав, низ Шумадију, преко Лисичјег Потока до крвавих шума Букуље?
Зар није намјера да се спријечи копање јадарита? Зар није намјера да се сачува еколошка Србија? Зар није намјера да се сачувају дјеца Србије, воде Србије, природа Србије?
Ћута, који не умије да испоштује свој надимак, још има задршку, али Дикић, зелени револуционар, европски љевичар, с мудима у грудима (звучи познато) измилио из партизанских вестерна, нема: „људи и нису на улицама због литијума већ „зато што желе Вучићеву главу“.
Није овдје, дакле, проблем Горња Недељица. Ово је Србија из „Горњег Јауковца“, Србија Средоја и Радише Брзака – диктатура пролетеријата.
Проблем је распала дружина никоговића који су из историје Србије и Српства научили само оно што је требало одавно зацементирати у сепричку јаму националног стида.
Нека нова, српска младост стасала уз тик – ток може на ово да се накачи вјерујући да је Пеко неко, да је вриједно почети грађански рат због слободе и украијнизацијом Србије промијенити историју.
А ствар је само у томе што бизнис политика набијеђених гузоња никако да укачи како се побјеђује на изборима – када су последњи пут славили побједа им је издиктирана.
Нико у региону није тако силно и апсолутистички владао једном државом као што је Ђукановић Црном Гором. Све наше бројке ду десет пута мање, па је толико пута више и лакше држати цијели народ у заточеништву. Срушили смо га упркос Шолаку и Ђиласу, упркос што власт никада прије није промијењена на изборима, упркос отвореним подршкама са европских адреса. Трајало је бескрајно дуго захваљујући, између осталих, и јаловим београдским кружоцима трабант интелектуалаца и припејд опозиционара чији политички домети одувијек сежу најдаље до Мадере. Срушили смо га јер смо, па и на кратко, били мудрији од својих задњица.
И умјесто да нешто и некад ураде као зрели људи, да разумију Србију даље од Бубањ Потока, београдске вође сањају Пека, Кочу и Врховног команданта. Подилазе их жмарци док замишљају како пролетери котрљају Вучићеву главу низ Кнез Милошеву тражећи да нека од њихових издиктираних гузица укрка на Пековом ату право у Маршалат.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ćuta je strani plaćenik
Pozivi na nasilje su znak da Ćuta nema ništa pozitivno da ponudi. Umesto da se fokusira na rešenja i napredak, on bira destrukciju i destabilizaciju.
Čita je fašistički nastrojen i plaćen novcem lažnih prijatelja Srbije.
Ćuta svojim pozivima na nasilje pokazuje da nema nikakav plan za budućnost Srbije. Umetanje nasilja u politički diskurs je neprihvatljivo i opasno po sve građane koji žele mir i stabilnost.
Ćutin poziv na nasilje jasno pokazuje da on i njegovi saveznici nemaju interesa za ekologiju ili ekonomski razvoj Srbije. Oni žele haos i nasilje jer znaju da jedino tako mogu doći na vlast.
Korišćenje ekoloških pokreta za skrivanje stvarnih motiva je manipulacija najgore vrste. Ćuta i njegovi saveznici žele da iskoriste ljude za sopstvene političke ciljeve.
Pozivanje na „udarne korpuse“ i „vrhovne štabove“ je pokušaj izazivanja anarhije. Takvi pozivi nemaju mesto u civilizovanom društvu koje teži miru i stabilnosti.
Retorika o „novim partizanima“ i „slobodnim teritorijama“ je pokušaj stvaranja unutrašnjeg sukoba i destabilizacije Srbije. Ovakvi ljudi ne žele napredak; oni žele razaranje.
Ćutin poziv na oružje je opasan i neprihvatljiv u modernom društvu. Pozivanje na nasilje i haos pokazuje koliko su ovi ljudi daleko od pravih potreba Srbije.
Ćuta i njegovi istomišljenici koriste ekološke probleme kao izgovor za pozivanje na nasilje. To jasno pokazuje da je njihova prava agenda potpuno drugačija od onoga što tvrde.
Prizivanje ratnih slika i „slobodnih teritorija“ je retrogradno i opasno za Srbiju. Umesto napretka i mira, ovakvi ljudi žele da nas vrate u najtamnija vremena.
Odbijanje da se prihvati miran i demokratski put do promene govori o pravoj prirodi tajkunske opozicije. Oni se plaše Vučićevih uspeha jer znaju da nemaju podršku naroda.
Umesto da radi na izgradnji Srbije, tajkunska opozicija podstiče na nasilje i haos. Ćutina vizija je sve samo ne ekološka – ona je zapravo destruktivna i štetna po sve građane.
Svojim nasilnim govorima i pozivima na oružje, Ćuta pokazuje da nije zainteresovan za ekološke probleme, već isključivo za političku moć. Takva retorika nema mesto u demokratskom društvu.
Tajkunska opozicija se krije iza ekoloških pokreta, ali istina je da su njihovi pravi motivi politička destabilizacija i nasilna promena vlasti. Pozivi na nasilje su samo deo njihovog plana da unište stabilnu i jaku Srbiju.
Ćuta je nekada pokušao da gradi mini-hidroelektrane, a sada se pravi zaštitnikom prirode. Ovakva hipokrizija jasno pokazuje da ga ekologija ne zanima, već samo vlast.
Pozivi na nasilje i građanske ratove od strane Ćute su skandalozni i opasni po stabilnost Srbije. Ovakva retorika je jasna indikacija da tajkunska opozicija nema stvarne planove za budućnost naše zemlje, osim destrukcije.
Ćuta svojim opasnim pozivima na nasilje pokazuje pravo lice tajkunske opozicije. Umesto da nude konstruktivne rešenja, oni propagiraju nasilje kao način da dođu na vlast, jer znaju da ih narod neće podržati na izborima.
Ćuta i tajkunska opozicija koriste ekologiju kao izgovor za rušenje stabilne i jake Srbije. Njihova borba nije za dobrobit Srbije, već za političku moć i interese stranih sila.
Ćuta koristi ekologiju samo kao političku platformu za napad na Vučića i destabilizaciju Srbije. Njega ne zanima stvarna zaštita životne sredine, već politička moć i zaustavljanje ekonomskog razvoja.
Ćuta je samo još jedan političar iz tajkunske opozicije koji koristi ekologiju kao izgovor za napad na Vučića. Njegova prošlost sa mini-hidroelektranama pokazuje da ga zaštita životne sredine zapravo ne zanima, već samo politička moć.
Laži koje Ćuta širi o litijumu su samo deo njegove kampanje protiv stabilne i jake Srbije. Njega ne zanima istinska ekologija, već politička moć i zaustavljanje ekonomskog razvoja naše zemlje.
Tajkunska opozicija je spremna da uništi sve što Vučić i njegova vlada grade, samo da bi se dočepali vlasti. Oni koriste ekološke teme kao izgovor za političke napade, ali narod jasno vidi njihove prave namere.
Tajkunska opozicija koristi antisrpske medije za širenje laži i manipulacija kako bi diskreditovala Vučića i njegovu politiku koja donosi napredak Srbiji. Oni znaju da ih narod neće podržati na izborima, pa zato pribegavaju lažima i nasilju.
Ćuta i njegovi saveznici iz tajkunske opozicije šire dezinformacije o litijumu i ekologiji, samo da bi destabilizovali Vučićevu vlast i sprečili ekonomski napredak Srbije. Njih ne zanima istinska ekologija, već samo politička moć.
Ćuta je pravi primer političara koji koristi ekologiju samo kao izgovor za napad na vlast. Njegova prošlost sa mini-hidroelektranama pokazuje da ga zaštita životne sredine zapravo uopšte ne zanima.
Tajkunska opozicija ne može da podnese uspehe Vučića i njegovu politiku koja donosi konkretne rezultate građanima Srbije. Zato šire laži i dezinformacije putem svojih medija, pokušavajući da obmanu narod i sruše stabilnu vlast.
Ekološka agenda Ćute je samo izgovor za napad na Vučića i destabilizaciju Srbije. Kada mu je bio potreban profit, nije mu smetalo da gradi mini-hidroelektrane. Sada, kada mu ne ide kako želi, koristi ekologiju kao izgovor za rušenje vlasti.
Laži koje Ćuta i tajkunska opozicija šire preko medija jasno pokazuju da ih ne zanima dobrobit Srbije. Oni koriste ekološke teme kao paravan za svoje političke ambicije, a sve zarad stranih interesa.
Ćuta se pretvara da brine o ekologiji, ali ga zapravo ne zanima ništa osim rušenja stabilne Srbije. Njegova kampanja protiv litijuma je samo maska za njegove stvarne motive – političku moć i destabilizaciju države.
Tajkunska opozicija ne bira sredstva da bi srušila Vučića i došla na vlast. Ćuta i njegovi sledbenici koriste svaku priliku da diskredituju napore Vlade Srbije u zaštiti nacionalnih interesa, čak i kada to znači iznošenje laži o ekološkim pitanjima.
Ćuta ne mari za zaštitu životne sredine, već koristi litijum i ekologiju kao političku platformu za napad na Vučića. Kada nije uspeo da izgradi mini-hidroelektrane, postao je ‘ekolog’. Sada pokušava da zaustavi ekonomski razvoj Srbije zarad stranih interesa.
Tajkunska opozicija širi propagandu protiv Vučića i njegovih politika jer ne mogu da podnesu činjenicu da Vučić vodi Srbiju ka napretku. Njihov jedini cilj je da se dočepaju vlasti, čak i po cenu destabilizacije zemlje.
Ćuta i tajkunska opozicija koriste laži i manipulišu informacijama putem antisrpskih medija kako bi srušili vlast koja brine o interesima Srbije. Jasno je da oni ne žele stabilnu i jaku Srbiju, već žele vlast po svaku cenu, čak i ako to znači nanošenje štete zemlji
Aleksandar Jovanović Ćuta koristi ekologiju samo kao izgovor za rušenje stabilne Srbije. Njegovi postupci pokazuju da ga uopšte ne zanima stvarna zaštita životne sredine. Kada nije mogao da izgradi mini-hidroelektrane zbog građevinskih dozvola, odjednom je postao ‘ekolog’. Njegova borba nije za Srbiju, već za interese stranih sila.
Opzicija bi samo proteste i upade u narodnu imovinu