Филмови црногорских стваралаца имају значајан потенцијал за дистрибуцију широм свијета

Црногорска кинематографија већ оставља лијепе трагове и тек ће да покаже свој велики потенцијал, а црногорски филмски дјелатници биће препознати међу европским филмским стручњацима, порука је са првог Монтенегро Филм Рендезвоуса на којем је представљено 20 пројеката у различитим фазама развоја.

Први Монтенегро Филм Рендезвоус одржан је у Херцег Новом, у оквиру 37. Филмског фестивала Херцег Нови, а организатор је Филмски центар Црне Горе.

Директорица Филмског центра, Александра Божовић, сматра да ће индустријски дани Монтенегро Филм Рендезвоус изузетно позитивно утицати на будуће дјелатности црногорских филмских радника, као и на то да их препознају инострани експерти, који су први пут дошли у Црну Гору.

„Прича је била фокусирана на рад са црногорским филмским ауторима и продуцентима и представљању њихових пројеката. Наши дјелатници имали су прилике да чују све оно што су представљали флмски фондови. Ефекти су сјајни, сви су презадовољни. Превазишла су се очекивања и наших домаћих дјелатника који су имали прилику по први пут да представе своје пројекте на једном мјесту пред страним иностраним експертима“, казала је Божовић.

Први дан је представљено 13 пројеката у фази припреме, који су подржани на позивима за суфинанисрање развоја пројеката или производње кинематографских дјела.

„То су све дугометражни играни филмови. Продуцетни и редитељи су представљали пројекте. Било је сјајно. Сви су уложили много напора. Реакције експерата су сјајне. Другог дана смо имали прилику да погледамо седам пројеката, који су већ завршени. Видјели смо четири играна филма и три документарна. Није био само сјајан утисак експерата који су гледали наше пројекте, већ и наших филмских дјелатника када су имали прилику да чују своје колеге, да их охрабре. Очекивања су велика за оно што слиједи, да наставимо са овим што је било премијерно, да се трудимо да буде што боље, још више усмјерено на развој црногорске филмске индустрије и пројеката и њихову промоцију и пласман у свијету“, рекла је Божовић.

Објаснила је да је четири до шест година потребно да филм прође кроз све фазе, да се прикупи новац, развије сценарио, пројекат, а кад се филм сними улази се у фазу постпродукције и почиње нови животни пут филма.

„Након тога се траже фестивали за приказивање у Европи. Сваки фестивал је као мала олимпијада. Постоји преко 400, 500 пријава из читаве Европе и свијета, поготово када је ријеч о фестивалалима који су јако цијењени а то су Кан, Берлин, Ротердам, Карлове Вари, Венеција. Прво трчите трку да снимите филм, затим трчите трку да тај филм неко види, препозна и уврсти у свој програм, а након тога тај филм треба да живи пред публиком, да даје мотив за ново грађење публике у Црној Гори гдје Филмски центар и Министарство културе и медија са локалним заједницима учествују у дигитализацији биоскопа и отварању биоскопа, како би могли да им буду доступни сви филмови из свијета, Европе и земље“, рекла је Божовић.

Природно је, како је истакла, да се индустријски дани дешавају у оквуру фестивала од националног значаја какав је Херцегновски филмски фетсивал и да сви заједно граде сигурно окружење које ће олакшати цијели процес који није нимало лак и траје годинама.

„Имали смо мастер клас професора Горана Марковића, а мастер клас је резултат сарадње филмског центра и Фестивала. Било је то сјајно искуство да чујемо како је то некада било, када се снимао један филм на сваку годину или на сваку другу годину. Редитељи су осмишљавали, режирали и дочекивали премијеру свога дјела у неком од биоскопа, на неком од фестивала. Када се пореди са временом данас видимо да све има своје изазове и предности, али је лијепо да знамо да смо на правом путу“, објаснила је Божовић.

Редитељ Младен Ивановић рекао је да кинематографија са најмлађим филмским центром оставља лијепе трагове и да Црна Гора има много младих умјетника који су препознати на најзначајнијим фестивалима Европе.

„Овакве иницијативе су свакако добродошле, због тога што можемо да се препознамо, дружимо, да видимо гдје смо са својим пројектима. Са друге стране постоји суштинска потреба да своје филмове презентујемо неким од назјачајнијих људи у европској кинематографији на основу чега би наш будући рад могао да буде заступљенији. Нама као ствараоцима свакако је идеја да наши филмови оду на европске фестивале, касније регион, па Црну Гору чиме добијамо и неку врсту кредибилитета, јер се данас филм тумачи на разне начине, а ми се бавимо филмом који је ауторски, фестивалски, умјетнички“, казао је Ивановић.

Црногорски филмови су увијек добро дочекани на фестивалима, јер се људи радују да из мале Црне Горе постоји велики број оних који успјевају да праве помак.

„Чини ми се да се врата полако отварају и да смо присутни и то је нешто због чега државе треба да постоје- да би развијале културу. Ова врста иницијатива је свакако пожељна и једно лијепо и добро тло гдје можемо Европи и људима који се баве филмом тамо да кажемо да смо ту и да имамо шта да им покажемо“, казао је Ивановић.

Координаторка фестивала ТРТ 12 Пунто Есра Демиркиран, казала је да је учествујући у Монтенегро Филм Рендезвоус свједочила врло занимљивој и страственој жељи да се праве филмови и причају приче.

„То је врло разнолика заједница са различитим причама, разним жанровима и јединственим приступима приповиједању и режији. Заиста ме узбуђује као професионалца из филмске индустрије када помислим на будућност надолазећих филмова из Црне Горе. Вјерујем да Монтенегро Филм Рендезвоус игра кључну и ефикасну улогу у индустрији, посебно за црногорску продају, финансирање и друге аспекте филмског сектора. Панели и разговори били су веома значајни, информативни и отворили су видике за све филмске ствараоце како за Црну Гору тако и за све нас. За мене, имати везе са различитим земљама у регији, али и широм Европе, је од суштинског значаја. Као стручњак из индустрије из ТРТ-а, јавне телевизије Турске, имамо врло блиске везе и разговоре о будућим сарадњама са Филмским центром Црне Горе“, рекла је Демиркиран.

Сматра да са Монтенегро Филм Рендезвоус, са догађајем 12 Пунто у Истанбулу који су организовали, представља двије платформе гдје се филмски ствараоци и продуценти из Црне Горе и Турске могу састати и сарађивати.

„Што се тиче европске филмске индустрије, она је веома разнолика. Можемо разговарати о различитим културама, различитим стиловима приповиједања и режије. Ипак, на крају, дијелимо заједничке идеје и вриједности. У данашњем контексту, сарадња између различитих европских земаља, посебно у смислу копродукција, је неопходна. Није у питању само дијељење буџета или финансијских планова, већ и дијељење прича, умјетничких доприноса, и стварање нечег вриједног из различитих умјетничких уноса филмских стваралаца из разних дијелова Европе“, оцијенила је Демиркиран.

Вјерује да ће у будућности, како се буду организовала наредна издања Монтенегро Филм Рендезвоус, бити већих продукција са црногорским филмским ствараоцима, јер како је примијетила, има много занимљивих пројеката који имају значајан потенцијал за дистрибуцију широм свијета и за достизање шире публике.

„Желим да честитам свим институцијама које су укључене у организацију Монтенегро Филм Рендезвоус, посебно Филмском центру Црне Горе и Министарству културе и медија“, закључила је Демиркиран.

Догађај је настао као иницијатива Филмског центра Црне Горе, а реализован је у сарадњи са Министарством културе и медија, Општином Херцег Нови и ЈУК Херцег Фест, која је уједно и продуцент Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: