30. август – дан када је Црна Гора почела дисати
Пише: Андрија Бабовић
Деценијама је Црна Гора била заробљена држава. Заробљена пуким интересима појединаца који су своју власт формирали на темељима страха и контроле гушећи притом сва могућа права и слободе грађана. Свједочили смо њиховим покушајима да погазе и покоре све аспекте нашег друштва газећи на све оно што нас чини људима: вјеру, љубав и заједништво.
Свако ко се усудио говорити против неправде бивао је етикетиран, маргинализован, био жртва чувеног „терен вас не препознаје“ али и разних “државних удара“ најбруталнијих начина обрачуна са људима који другачије мисле. Користили моћ како би контролисали судбину народа, а колико су се у тој моћи понијели свједочи и то што су хтјели покорити и цркву, вјеру, па и самог Бога. Моћ која почива на лажи, репресији и опресији никада не траје вјечно. И би 30. август. Никада не смијемо заборавити да слобода није дошла лако нити нам је ико поклонио.
Слобода је дошла као плод отпора невиђених размјера, плод бола и жртве, и плод вјере и наде! Љековито је ово поновити јер ми дјелује да појединци нису свјесни колика је и каква жртва била потребна да би се слобода извојевала. Па ето, да их напоменемо с времена вријеме. Слобода коју смо тада осјетили се не смије узети право за готово, она је највећи идеал којем као друштво тежимо. 30. август не представља само дан политичког тријумфа, то је дан када су демолиране зидине страха, попуцали ланци неправде и када је Црна Гора ослободила своја плућа.
Диши Црна Горо!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
