Нова школска година на КиМ: На улицама специјалци и дуге цеви, а у учионицама „Боже правде“

Пише: Зоран Шапоњић

На свим важнијим раскрсницама у Северној Митровици јутрос су били специјалци. Неки од њих носе дуге цеви, говоре албанским језиком. На два места у граду су протести Срба који траже да им се омогући повратак на радна места у зграде које су пре три дана заузели такође приштински специјалци.

Ситуација око главног моста на Ибру је ужарена. На мосту даноноћно дежурају италијански карабињери, постављена су и оклопна возила. Срби су уплашени, застрашени, нема овде главе која не брине за будућност, шта ће бити наредних дана. У кући, у породици, главна тема свих разговора је криза, шта ће бити даље, хоће ли полиција упасти у школе, болнице, шта ће онда бити са Србима. Градом свако мало па прође понеко оклопно возила Кфора са војницима под шлемовима.

Ово је атмосфера у којој су јутрос ђаци у Северној Митровици, на северу КиМ кренули у школе. Ранчеви пуни брига, јер, они нису мали, слушају, знају, боје се, питају се шта ће бити…

Па ипак, у школама, учионицама, школска година почела је химном „Боже правде“, постављене су и српске тробојке, било је и међу децом и међу наставницима много емоција, суза, срца су брже закуцала. Овде је важна, драгоцена, свака веза са својом Србијом.

„Ма колико се трудили да децу растеретимо бриге, да не чују баш све наше разговоре, да сакријемо све наше страхове, то је веома тешко. Деца једноставно осете атмосферу у кући, осете сваку промену нашег расположења, осете наше страхове и са тим и они живе. Највише боли што ништа не можемо да учинимо да то променимо, да растеретимо децу, да им омогућимо детињство какво ваљда и они треба да имају“, прича јутрос мајка дечака од 9 и девојчице од 11 године из Северне Митровице.

Каже, недељама већ, читавог распуста, ретко је дозвољавала деци да и у први сумрак изађу на улицу, да се спусте до шеталишта.

„Деца питају зашто, ми измишљамо разне разлоге, а и ми и деца знамо шта је разлог. На шеталиште прелазе групице Албанаца са југа, провоцирају, никад не знате како ће деца реаговати, кад се може догодити инцидент, туча, нешто крупније. А шта ће тек бити ако отворе мост“, пита наша саговорница.

Начелник Школске управе за КиМ Блажо Драговић јутрос је за Радио Контакт плус изјаво да су све школе у српским срединама јутрос почеле са радом без проблема. По његовим подацима у српским срединама на КиМ у први разред уписано је 1.090 првака, готово као и прошле године а слична ситуација је и са уписом средњошколаца.

По речима Драговића, на крају прошле школске године у српским срединама завршни испит полагала су 1.294 осмака а од тога око 1.100 средњу школу је уписало на Косову, што, статистички гледано одговара подацима од претходних година.

Према доступним подацима, предшколска установа „Даница Јарамаз“ у Северној Митровици ове године извела је 188 деце која би требало да пођу у први разред, а ОШ „Свети Сава“ у овом граду уписала је 115 првака“. У школи у Лепосавићу број првачића ове године је нешто већи него прошлих. Школу у Лапљем Селу ове године ће похађати 385 деце, што је мање него ранијих година. У школи у Чаглавици је четворо ученика, првака нема.

Мало-мало па оде нека српска породица

Миодраг Маринковић из косовског Центра за афирмативне друштвене делатности средином септембра прошле године изјавио је да је број ђака који на КиМ похађају наставу на српском језику у последње две године смањен за скоро хиљаду. Из Владе Србије пролетос је објављено да је у последњих годину дана Косово напустило око 10 посто Срба, а и наши саговорници са севера понављају, да из зграда, насеља, мало-мало па оде нека српска породица.

Прецизнији број ђака у школама знаће се за 15-так дана када се заврше процеси уписа и прелазака деце из једне школе у другу.

Надлежни за школе понављају да бесплатни уџбеници још нису допремљени, али да ће то бити учињено као и да на том плану постоје потешкоће. У школама се труде да уџбеника које већ имају поделе ђацима и на тај начин олакшају родитељима.

Са укидањем Привремених органа, прекидом платног промета са Србијом, забраном динара, школе имају све веће проблеме да реше свакодневна оперативна питања, да обезбеде материјалне трошкове, наставна средства. Труде се, кажу, да деца не осете да нешто недостаје. Велики проблем за запослене је и подизање зарада.

„Нема другог начина него да се, кад буде плата запутимо у Рашку, Врање, Куршумлију, или на административне прелазе, тамо подигнемо зараде, претворимо у евре и онда назад. А за то нам најчешће, због гужви и на прелазима и на аутоматима, у банкама, треба по цео дан“, прича наставник из Северне Митровице. 

Родитеље широм Косова посебно брине како ће деца путовати од куће до школе, назад. У срединама јужно од Ибра протеклих година било је случајева провокација, напада на децу, путеви на Северу, улице градова ове године су преплављени специјалцима, дугим цевима.

„Све то за децу ствара атмосферу које се они, једноставно, боје. Како им објаснити ко су ти људи, шта они раде, зашто носе пушке, зашто неки од њих имају фантомке на главама“, прича један од родитеља.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: