Погледај дом свој Анђеле
Пише: Мишо Вујовић
Бора Чорба, је био један од најоригиналнијих музичара и текстописаца југословенске рок сцене. Рођен 1. новембра 1952. године у непокорним Чачку – умро у Љубљани, где је и живео последњу деценију и кусур.
Својим стваралаштвом оставио неизбрисив траг на музичкој сцени бивше Југославије.
Био је највећи бунтовник и напеванији песник бивше ју рок сцене. Судили су му за песму “Црни мерцедес”, разапињали га за химну “Погледај дом свој анђеле”, претили за “Пожаревац родно место председника…”, забрањивали су му да пије јер му алкохол угрожава живот.
А како песнику – рокеру узети флашу!?
Да ли му том репресијом ампутираш део душе!
Већину оних који су га отписали успео је да надживи.
Када је пукао једнопартизам међу првима је дао допринос вишестраначју оснивајући Поп партију. ПОП је партија обичних пијанаца, у коју ме 1990. године у кафани “Ташмајдан” или код “Тозе Грка” учланио Душан Вукасовић алиас Џиги Бау, Борина десна рука бивши боксерски печалбар из Немачке и доајен београдских боемских кафана.
Песник соцреализма, критичар самоуправљачке епохе, рокер провокатор, фронтмен групе која ће добити име по женском циклусу у уличном сленгу.
Опевао је многе лепе жене у које се заљубљивао или су му се допале те их је стиховима мамио у наручје, андреналина, добре свирке и алкохола. Живео је како је писао: јасно, гласно и транспарентно, говорио је исто тако али често напуклим гласом.
Није штрчио још мање се кочоперио, што је помало чудно за једну рок звезду, али Бора је био и остао свој и наш, како рече брат Баја из Пирана.
Стасавао је у времену великих друштвених и политичких промена. Његови текстови често су рефлектовали дух времена у коме је стварао, критикујући социјалистичко друштво и указујући на његове мане и неправде. Као фронтмен групе „Рибља Чорба“, изградио је репутацију провокатора који није бежао од најшкакљивијих тема. “ Баба јула”, “ Гузоњин син”.
Није само био музичар, већ и плодан песник, човек који је живео искрено и дубоко своју поезију.
Бора је често био у средишту контроверзи, било због својих текстова или јавних критика власти.
Његове песме и данас остају актуелне. Говоре о вечним темама као што су слобода, правда и љубав. Његово стваралаштво наставља да живи и инспирише младе генерације музичара и љубитеља рок музике.
Елем, Бора Ђорђевић је био и остао један од најважнијих и најфасцинантнијих ликова наше музичке сцене, бунтовник са разлогом и човек који је својом уметношћу показао да музика може бити моћно средство друштвених промена.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pesnici umiru sami: Ko se sve nije oprostio od Dobrice Erića
Aleksandar Apostolovski
Да помогнем око наслова текста
Rajo
Прочитајте текст „Песници не умиру сами“ новинара Апостоловског (укуцајте назив, понудиће се опције) о сахрани Добрице Ерића. Читао сам десет пута тај текст и никад ми није досадио. Увек је била кост у грлу, при његовом читању. Чемер, јад и беда
Mi koji mnogo volimo Boru, moramo da ispravimo pisca ovog, inace dobrog, teksta: Guzonjin sin je delo Zabranjenog pusenja, nema veze sa Borom. A Bora ima gomilu angazovanih pesama, recimo „decu ti necu oprostiti“. Tekst dobar, sa malim propustom
Ispravka zbog tastature blesave – Vladeta Jerotić
Kad je umro veliki Vladeta Jeremić niko se od ovih spisatelja nije oglasio ni slovom. Takav smo mi narod.