Вујовић: Унапређење читалачке и медијске писмености изазов који захтијева међусекторску сарадњу и синергију на свим нивоима

У Црној Гори је потребно конкретизовати кораке у циљу развијања читалачких вјештина код дјеце и младих, јер је унапређење писмености изазов који захтијева међусекторску сарадњу и синергију на свим нивоима, а Медијска стратегија озбиљно се бави питањем медијске писмености свих наш̣их грађана, истакла је министарка културе и медија, др Тамара Вујовић.

Министарка је, поводом Међународног дана писмености, подсјетила да је писменост кључна вјештина која омогућава појединцима да развију своје потенцијале, остварују своја права и активно учествују у друштвеном животу.

„Не смијемо заборавити последње резултате ПИСА тестирања по којем црногорски 15-годишњаци имају лошије знање читања него што су имали ученици прије деценију, чиме су се додатно одаљили од свјетског просјека.

У свијету у којем технологија брзо напредује, а приступ информацијама постаје све лакши, писменост више не значи само способност читања и писања, већ и разумијевање и критичку обраду информација. Желимо виш̣е дјеце и младих у библиотекама. Кроз повећање понуде књига и организацију атрактивних програма морамо пробудити љубав према читању“, истакла је Вујовић.

“Цијенећи значај библиотекарства и библиотека за свако савремено демократско друштво, те њихову информациону, културну, научну, образовну и ширу друштвену улогу, Министарство културе и медија ће у наредном периоду предузети знач̣ајне кораке у њиховој додатној афирмацији“, навела је Вујовић.

Подсјетила је да у Црној Гори постоји осам библиотека организованих као посебне јавне установе, док су остале библиотеке у склопу центара за културу, што није у складу са Законом о библиотечкој дјелатност.

Вујовић је указала да постоје значајна одступања у раду библиотека, као и у програмима који подстичу читалачке навике код дјеце и младих у различитим општинама.

“Ови подаци јасно указују на то да подстицање читалачке писмености није једнако развијено у свим општинама. На свим нивоима, од локалних самоуправа до државних органа, мора се радити на афирмацији читања међу дјецом и младима“, рекла је Вујовић.

Министарка је подсјетила и да је Медијска стратегија усмјерена на јачање медијске писмености међу грађанима, посебно међу младима.

Последње истраживање јавног мњења „Медијска писменост у Црној Гори показује да је медијска писменост на 12,2 од могућих 25 поена.

Међу грађанима Црне Горе (92%) постоји скоро апсолутна сагласност да је медијска писменост од велике важности. Међутим, 62% испитаника оцјењује медијску писменост грађана као лошу, а разумијевање интернета и друштвених мрежа чини се на недовољном нивоу.

“Образовање је широко препознато као кључна мјера за унапређење медијске писмености. МКМ је преузело низ корака за унапређење стања медијске писмености међу нашим грађанима. У склопу Медијске стратегије, имамо бројне активности којима третирамо питање медијске писмености, као једну од основних вјештина дигиталног доба. То више није опционална вјештина у данашњем свијету, већ је неопходна за активно учествовање у модерном друштву“, рекла је Вујовић.

“Министарство је одлучно у свом приступу подршци развоју медијске писмености међу грађанима. Питање медијске писмености није само изазов за нашу Владу или институције. То је изазов за сваког појединца у нашем друштву. Позивам све грађане да преузму активну улогу у стицању медијске писмености на начин што ћемо се едуковати, истраживати, постављати питања и критички анализирати информације које конзумирамо. Само тако можемо постати отпорни на манипулације, полуинформације и дезинформације“, закључила је министарка.

Поручила је да је обавеза свих, “ како нас у Влади тако и других сектора али и породице“ да читалачку и медијску писменост промовишу као кључни елемент развоја критичког мишљења и способности доношења информисаних одлука.

„Само тако ћемо створити грађане који су спремни да преузму одговорност и активно учествују у друштву“, закључила је Вујовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: