Овдје се све купује, па и живот: Како нарко картели врбују поморце и због чега неки од њих „не смију“ одбити тај посао

Ноћни клуб у бразилском Сантосу практично је био центар у којем су нарко картели врбовали десетине морепловаца из Црне Горе и региона – неки су пристајали из жеље за брзом зарадом, а неки јер им је говорено да им је то једина опција уколико мисле да сачувају живот…

Истраживање “Вијести” показује да су се ријетки одупрли том позиву, а да је дио оних других често завршавао под земљом или иза решетака.

Неки су, међутим, на тај начин зарадили пословне империје које су синоним за успјешност у многим градовима бивше Југославије…

Извор листа тврди да је већина њих под лупом међународних истражитеља и да је, како је рекао, питање времена када ће бити ухапшени…

“Овдје се све купује, па и живот… Овај клуб је прилично удаљен и треба изаћи из њега и доћи до брода. А ја вас у сваком случају увијек могу безбједно вратити до самог гејта”, рекао је шеф међународног нарко картела црногорском морнару који је једне давне љетње ноћи изашао у провод, у ноћни клуб у Сантосу.

Претходно, наоружан је тражио од њега да им омогући да се кокаин пакује на контејнераша којим је допловио у Бразил, јасно му стављајући до знања да је, још док су он и његов колега (имена позната новинару “Вијести”) силазили са брода, знао гдје да их чека.

Тај морепловац остао је “чист” упркос опасном сусрету са шефом међународног картела поријеклом из бивше Југославије.

Истраживање “Вијести” показује да многи нису. Ноћни бар који се звао као и један бразилски фудбалски клуб, затворен је у оквиру истраге међународног шверца кокаина.

Табање стазе до југа

Након деведесетих и серије убистава која се приписују чистки тадашње Управе за државну безбједност (УДБА), велики број млађих момака из тих екипа је, да би преживио, отишао на јужну хемисферу.

Попут Доброслава Гаврића који је прво отишао с лажним пасошем у Хрватску, па у Италију, а онда на Кубу и у Евкадор, да би 2007. стигао у Јужноафричку Републику, на десетине момака отишло је у Бразил, Мексико, Колумбију, Еквадор, Перу, Панаму.

Нестајали су у масама, објашњава један од саговорника “Вијести”.

“У то вријеме за новац се куповао нови идентитет и живот, што је омогућило да се на југу нађе комплетна југословенска мрежа и логистика. Послије њих само су наставили да долазе, углавном бјегунци”, казао је морепловац с почетка приче.

Трагом те информације “Вијести” су разговарале с припадником стране безбједносне службе, који је “Вијестима” испричао ко су црногорски, али и држављани Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Словеније који су деценијама били или су и даље на јужној хемисфери задужени за прљаве послове.

Неки од њих годинама у затвору широм Латинске Америке, други су ухапшени у акцијама међународних истражитеља и пријете им дугогодишње робије, појединици су ликвидирани у међусобним обрачунима, али широм југа и даље постоје “сигурне луке” за ЕX YУ мафију…

“Било је свега и прије 2005-2006. године, али тада почињу праве ‘уносне’ приче. Црногорски држављанин (име познато новинару), друг убијеног шефа шкаљарског клана Јована Вукотића, прије нешто више од деценију и по дошао је и остао на југу, тачније у Бразилу. Скрасио се у Сантосу. У почетку је због порока имао проблема с локалном полицијом, али се врло брзо удружио с тамошњом мафијом и од тада је база многима који су долазили с подручја бивше Југославије. Неки су одлазили, а други остајали и радили прљаве послове за криминалце с подручја бивше Југославије. Црногорац је остајао, одређивао руте, склапао прљаве послове, изнајмљивао или куповао куће и бродове који су служили за превоз дроге из Колумбије, Боливије и Перуа”, казао је саговорник “Вијести”.

Објашњава и како је онима који су бјежали од закона или пак трчали за лаком зарадом пут утабан још крајем прошлог вијека и почетком овог.

“Југ је постао база старе гарде југословенске мафије. Осим овог шездесетогодишњег црногорског држављанина хапшеног због шверца великих количина кокаина, важна карика у склапању криминалних послова, нарочито оних са шверцом кокаина, још касних ‘90-их био је Зоран Јакшић, вођа клана Америка. Први пут је ухапшен 1998. године у Перуу, а у затвору је ојачао контакте и по изласку наставио посао. Већ осам година је у затвору у Перуу, али решетке нијесу зауставиле његов посао. То је показано и након крековања више заштићених апликација, које су нам омогућиле увид у готово комплетну мрежу тзв. Балканског картела. Истим стазама којима је стара гарда долазила на југ су стизали и многи момци с подручја бивше Југославије, подсјетићу на Горана Нешића и његовог сина Александра, или на два момка из Сарајева – Давида Цуфаја рођеног у Београду и Смаила Шикаја, сараднике Едина Гачанина Тита. Или на недавно убијеног Дарка Гејслера Недељковића, који је, како се сумња, за црногорску и босанску мафију починио више убистава. Ликвидиран је у Сао Паулу пред женом и дјететом. Имао је лажни идентитет на име Дејан Ковач. Прије убиства, док га је Црна Гора потраживала, с потпуно новим идентитетом, али старим навикама, ушао је у лучки бизнис с камионима – унос робе, увоз контејнера у луку… Повукао се када је постало опасно, али не на вријеме”, казао је саговорник “Вијести”.

Има их свуда

Објашњавајући како су криминалци знали ко ће бити на ком броду и кога треба да “јуре” и понуде му опасан посао, казао је да су нарко картели дубоко инфилтрирани у разне сфере друштва, па и бродарске компаније…

“Та екипа и на југу се, као и у матичним државама, инфилтрирала новцем у разне сфере друштва, па и данас имају утицај на многе који морају да им се јаве на сваки позив, перу новац за њих, дотуре им информације, документа, намјесте неког ко им више не треба или ко се отео контроли, као што су им се отели припадници њихових испостава у Црној Гори – кавачког и шкаљарског клана… Не смије се заборавити ни врло важна карика у том ланцу – људи из старе службе, од којих су неки ухапшени, или на полицајце из имиграционог у свјетским лукама. То су све међународне луке отворене за саобраћај и имиграциона одјељења, гранична полиција има своје испоставе и екипе у свим тим лукама. С обзиром да су у питању брзи контејнерски бродови (максимум 24-36 сати у луци), комплетан државни систем им је подређен јер се ради о милијардама вриједном терету и извозу. Велике фирме попут МСЦ и Маерск-а имају дилове са Владама и имају предност. Буквално све се завршава у ходу. Тако су и плаћеници картела из полиције, који су били распоређени у лукама, некад и за 300 долара достављали мафији пасоше нових морнара и детаље када ће брод партири (партенза, одлазак на италијанском). Толико је некад на југу коштала судбина људи, којима се живот окрене у тренутку. Тако су и падали разни дјечаци. Неки су зарадили милионе, неки постали бизнисмени, неки умрли… углавном тако су настајали велики конзорцијуми попут неких и у Црној Гори”, казао је саговорник “Вијести”.

Од августа заплијењено више од 30 тона кокаина који је пловио ка Европи

Од почетка августа америчке и европске безбједносне службе одузеле су више од 30 тона кокаина, од ког је највећи дио пловио ка Европи или пак био спреман за транспорт на Стари континент, гдје би га ћелије кланова преузеле у лукама Антwерпен у Белгији, Роттердам у Холандији или у Медитерану луке Валенсиа у Шпанији и италијанске Генова и Гиоиа Тауро.

Саговорник из стране безбједносне службе казао је да им је приликом недавних акција, у којима је ухапшен значајан број припадника Заливског клана, потврђено да су дио тог клана и више држављана бивше Југославије:

“Који су и даље на подручју Јужне Америке. Управо они су линк с припадницима Балканског нарко картела и албанском мафијом и важна карика у транспорту кокаина ка Европи. Оперативно смо открили идентитет већине њих, а тренутно се ради на њиховом лоцирању и лишењу слободе”…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: