Караџић – почасни грађанин Загреба
Вук Стефановић Караџић
Заступништво града Загреба додијелило је 16. септембра 1861. године реформатору српског језика Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.
Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.
Неки лингвисти добили су задужење да ураде „инструменте“ тог језика и уџбенике.
Године 1892. Иван Броз издаје и штампа Хрватски правопис у чијем предговору наводи да би се „све то могло назвати и српским правописом“.
Хрватски лексикограф Томо Маретић 1899. године издаје „Граматику и стилистику хрватског или српског језика“.
– Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас – записао је Маретић.
Вук је у Загребу имао улицу више од једног вијека, али је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бечки агент који је ширио латинизацију ћирилице, на пример избацио слово “ Ї ї “ а непотретно је убацио одвратно слово које чак није присутан у латиници а то је слово „Ј ј“ пореклом из „Француске и германских земаља“, које представља врста покатоличења Срба, промена идентитета и као врста моста између Срба и Хрвата. А ту време наша црква је са правом објавила критику.
Погледајте нелогичност реформе српске ћирилицe. Са правом је избачено слово “ Ь ь “ / Й й „, који престављају исти звук ( Ј ј ), слово „“ Ь ь “ увек долази после сугласници, а слово “ Й й“ долази увек после самогласници, наравно то је потпуна нелогучност у православни словенским језицима и требало је то избацити из употребе, јел превише се компликује писано писмо, и такође је у прво време реформе уместо слова “ Ь ь “ / Й й „, убачено је слово “ Ї ї „, старо слово у свим ћирилицима, словенска ћилична верзија латинског-герчког иота ( I i ).
Али одмах затим неко време, одлука је пала да се користи одвратно слово „Ј ј „, јел како су тврдили, то представља савршено слово (не видим по чему, али добро), а у суштини слово “ Ј ј “ нарушава цели изглед српске ћирилице и види се као из авиона да ово слово нема своје место у наше писемо.
Е сада, када знамо ову чињеницу, када знамо да су с правом избачени слова “ Щ Ы Э Ю Я “ који представљају допли звуци, и то нарушава идеју „један звук, једно слово“, е сада замислите нелогичност, уз некакав знак сећање или као неки артефакт да је српска ћирилица припадала православним словенским језицима, непотребно је створено слово “ Љ љ / Њ њ „, пазите сулудна идеја, избаци се слово “ Ь ь “ као напоменуто горе а враћате га преко дупли звуци попут “ Љ љ / Њ њ „, а ова слова крше правило „један звук, једно слово“, чиста шизофренија.
Сада ето како је требала изгледати наша ћирилица, 100% један звук, једно слово :
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ї ( Ј ) К Л М Н О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш.
Нема Љ Њ, а звуци Л и Ј се пишу одвојено на пример „Нїегош / Неманїа / Лїубав / Србиїа / СРБИЇА / Горски Виїенац.
Просто, јасно и логично.
Ћопава лисица,Цинцар и шарлатан!
Један од првих другосрбијанаца !