Злато на историјском максимуму: За две деценије цена му порасла 800 одсто

Да је дефинитивно на снази златна грозница 21. века сведочи податак да је за две деценије цена овог племенитог метала скочила за 800 одсто!

Према речима Георги Христова из „Тавекс злато и сребро Србија“, злато бележи дугорочно константан раст цене већ скоро пола века и третира се као „инвестиција сигурног уточишта“, преноси РТ Балкан.

Укупна светска тражња за златом за други квартал ове године износи 1.258 тона, што је скок од четири одсто у поређењу са прошлом годином.

„Светски савет за злато је објавио да је ово најјачи квартал икада од како су почели да воде евиденцију 2000. године. Такође, куповине од стране централних банка су скочиле за шест процената у поређењу са прошлом годином, која је такође била рекордна. Тако да очигледно можемо видети да је тражња за златом тренутно на свом историјском максимуму“, објашњава Христов.

Он објашњава да централне банке широм света виде корист злата као стабилне резерве која је у потпуности под њиховом контролом и не зависи од страних фактора, а ову матрицу преузима и све већи број приватних инвеститора.

Тако га третирају многи инвеститори и централне банке широм света. Између осталих и Народна банка Србије, која злато гледа као дугорочни штит од инфлације и као стабилну резерву, па тренутно има рекордних готово
46,5 тона овог метала у својим трезорима.

Кина највеће тржиште злата на свету

Како аналитичари кажу, тражња за инвестиционим златом у Америци и Европи готово је константна. У САД је укупна тражња за златом достигла врхунац 2021. године и тренутно износи око 250 тона. Слична ситуација је и у Западној Европи. Инвестиционо злато најјаче „блиста“ на тржиштима на Истоку – примарно Кини, Индији и Турској.

Према подацима Светског савета за злато куповина физичког инвестиционог злата је достигла нови врхунац на истоку и њихова огромна тражња је један од кључних фактора који гура цену злата горе.

Кина је највеће тржиште злата на свету и процена је да сваке године увозе 1.300 тона овог племенитог метала у форми инвестиционог злата и злата за накит. Злато као инвестиција у Кини се третира као једна од најсигурнијих и
најодговорнијих куповина.

„Тражња за инвестиционим златом у првом кварталу ове године је скочила за 68 одсто у поређењу са прошлом годином, што је био апсолутно незамислив раст за само годину дана“, објашњава Христов и истиче да осим инвеститора и појединаца у Кини, још већи љубитељ злата је Народна банка Кине.

Од 2015 године до данас, Кинеска централна банка, дигла је своје резерве са око 1.050 тона на чак 2.264 тона и налази се на шестом месту у свету по златним резервама, али ако настави са оваквим куповинама могла би да престигне првопласиране. Америка је на првом месту по резервама – 8.133 тона. Следи Немачка са 3.352 тоне, па Италија – 2.452 тоне, Француска 2.437 тона, Русија – 2.336 тона. Србија са 46,5 тона има убедљиво највише резерве злата на Западном Балкану, чак има више него све остале земље заједно пута два. У Србији је најчешћа куповина око 200 евра.