ИН4С

ИН4С портал

Плажу на Ади опет поклопили таласи

1 min read

Вода стигла надомак бунгалова: Плажа на Ади Бојани, Фото: Приватна архива/Вијести

Усљед великог невремена, снажног јужног вјетра и јаких струјања плажа на Ади недавно је опет била под водом, а огормни таласи допирали су на само два метра од првих бунгалова.

Ћамил Хоџић, директор ХТП Улцињска ривијера која газдује нудистичким насељем на Ади, казао је да је било критично али да је ситуација сада боља јер је насут пијесак по плажи, пошто је јужни вјетар био у опадању.

“Стање на плажи било је много боље, али су јаке струје током августа однијеле значајне количине раније насутог пијеска. Ново невријеме и јак југо учинили су да ситуација буде критична и да вода дође на само неколико метара од бунгалова. Море се смирило, па смо насули пијесак али тек планирамо за зиму”, казао је Хоџић Вијестима.

Ерозиони процеси на плажи, али и цијелом острву, нијесу ништа ново.Трају већ више од пола вијека али још увијек нема трајног рјешења да би територија била заштићена и очувана. Према неким процјенама од 1970.до данас изгубљено је више од 42 хиљаде хектара површине плаже Аде, односно територије општине Улцињ и државе Црне Горе.

Процеси су кулминирали прије неколико година – да би се спасила туристичка сезона 2021. годинеу рађен је Пројекат хитних мјера дјелимичне ревитализације плаже на Ади. Пројектован је и изведен напер од врећа са пијеском на западном крају плаже.

Пред почетак туристичке сезоне насуто је око 35.000 м3 пијеска на обалу, па је плажа имала ширину око 35 метара и дужину од око 300 метара. У јесен су према препорукама италијанских стручњака изграђене вјештачке дине – насипи од пијеска са депоније на обали. Циљ изградње дина је био да се амортизује дејство таласа у зимском периоду и да се смањи интензитет ерозије плаже.

Међутим, крајем 2021. године и почетком 2022. ипак је дошло до значајне ерозије плаже на Ади.

У сливу Бојане се догодила велика поплава. Због изузетно смањене проточности десног рукавца Бојане, вода се излила из корита и потпуно поплавила туристичко насеље на Ади. Истовремено са поплавом јавили су се велики таласи током дуготрајног невремена. Спрега великих вода и појава таласа великих висина проузроковали су велику ерозију плаже на Ади.

Почетком 2023. године поново су изграђене дине, да би пред почетак туристичке сезоне пијесак из дина био насут у море како би се добила плажа жељених димензија. И све је то трајало до прошле седмице…

Познати стручњак за хидрологију и обалне процесе проф. др Сава Петковић с Пољопривредног факултета Универзитета у Београду у једном од ранијих разговора за “Вијести” казао је да рјешење постоји, али да није реално очекивати да скупе радове на ревитализацији плаже финансира држава јер, како је навео, ни до сада по том питању није преузимала никакве озбиљније кораке.

“Поставља се питање да ли се плажа на Ади може ревитализовати насипањем пијеска, избагерованог са дна мора… Резултати батиметријских снимања дуж угрожене дионице плаже, у зони туристичког насеља, јасно указују на постојање великог подводног прага од исталоженог пијеска. Подводни праг се пружа паралелно са обалом и удаљен је од ње око 250-300 метара. Запремина пијеска у подводном прагу, на првих хиљаду метара дузине плаже, износи око 150.000 м3. Ако се узме у обзир читава дужина Аде, јасно је да пијеска за ревитализацију плаже има”, казао је тада Петковић.

Навео је да се намеће питање ко би те радове могао финансирати.

“Ако релевантне државне институције током протеклих педесет година нијесу успјеле да скупе средства за ревитализацију плаже на Ади, онда је нереално очекивати да ће то урадити у догледно вријеме. Поготово што се пројекат ревитализације мора обнављати на сваких пет до десет година. Такође је потпуно нереално очекивати да би постојећи туристички објекти на Ади могли га поднесу трошкове ревитализације плаже. Дакле, једина могућност је да неко ван Црне Горе преузме обавезу ревитализације плаже на острву. Колико је то реално у постојећим економским и геополитчким околностима, крајње је проблематично”, казао је тада он.

Студија очувања и ревитализације плаже на Ади, додао је, израђена је 2020.

“Обављени су веома опсежни теренско-истражни и студијски радови на основу којих су предложена три алтернативна рјешења ревитализације плаже на Ади. Због високе цијене та предложена рјешења уопште нијесу била предмет анализа надлежних институција у Црној Гори”, казао је Петковић.

 

Извор: Вијести

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *