Од кју грознице најугроженији фармери и ветеринари
1 min read
Фото: Shutterstock
Од Q (кју) грознице највише су угрожени људи који раде са животињама – ветеринари, порољопривредници, али и труднице, особе са ослабљеним имунитетом и пацијенти са срчаним проблемима.
Из Института за јавно здравље (ИЈЗ) појашњавају да је кју грозница обично без симптома, али може имати благи до тешки и ријетко смртоносни исход.
Симптоми кју грознице обично се јављају двије до три седмице након контакта са бактеријом и слични су грипу.
“Може укључивати симптоме као што су изненадна главобоља, грозница, болови у мишићима, умор, ноћно знојење, губитак у тежини, болови у зглобовима, мучнина/повраћање. Код појединих случајева оболијевања може се развити и упала плућа, а симптоми попут умора могу трајати дуже вријеме”, истичу из ИЈЗ.
Бактерија која изазива ову болест је Coxiella burnetii, а преноси се са животиња и то углавном говеда, оваца и коза. Болест се преноси путем директног и индиректног контакта са зараженим животињама и контаминираним материјалом. Најчешће се шири инхалацијом контаминираних честица, као и директним контактом са контаминираним месом, млијеком, вуном и аеросолима који потичу од животињских излучевина (урина, фекалија или течности приликом порођаја).
“Директно преношење са инфицираног на здравог човјека је врло ријетка појава (у уобичајеним околностима практично не постоји). Што се тиче ризика од преноса путем млијека, он је практично непостојећи ако се користи пастеризовано или млијеко које се прокува до кључања. За припрему сира требало би користити пастеризовано млијеко”, наводе из ИЈЗ.
Кажу да лијечење антибиотицима обично скраћује трајање симптома, док се симптоми попут грознице и бола могу ублажити антипиретицима и аналгетицима. За ову болест не постоји вакцина.
Из ИЈЗ појашњавају да превентивне мјере против ове болести укључују ношење заштитне опреме, често прање руку, вакцинација стоке, правилно управљање животињским објектима, дезинфекција контаминираних простора, термичка обрада животињских производа, избјегавање сировог млијека и едукација радника.
Из ИЈЗ је саопштено да је ова инфекција у Црној Гори уобичајено присутна, јавља се спорадично, а у посљедњих десет година регистровано је 27 случајева кју грознице.
“Два случаја су регистрована у јуну (по један из Подгорице и Бијелог Поља) и два у септембру (из Даниловграда). Новорегистроване особе из септембра имају фарму говеда и због природе посла су биле у блиском контакту са обољелим животињама. С обзиром на то да је најчешћи пут преноса путем контаминираних честица ваздуха, највећа је вјероватноћа да су се инфицирали на тај начин”, рекли су из ИЈЗ.
Кју грозница до 11. септембра потврђена је код девет грла стоке, саопштено је из Управе за ветерину и фитосанитарне послове. Појаснили су да спроводе све прописане мјере по Закону о ветеринарству, формиран је стручни тим који је израдио Наредбу за спречавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењавање заразне болести кју грознице код говеда, а коју је усвојило ресорно министарство 17. августа. Тврде да је од 1. ујна до 11. септембра тестирано 785 грла на осам фарми.
“Тренутни серолошки налази потврђују да код 203 грла постоји сумња на присуство болести (позитиван серолошки налаз – присуство антитијела), док је код девет ПЦР тестом у млијеку и другим излучевинама или анализом ткива утврђено да инфекција постоји”, навели су из Управе и појаснили да је у истом периоду еутаназирано 59 грла.
Из ИЈЗ су јуче саопштили да је, с обзиром на то да је кју грозница откривена на више газдинстава, за очекивати да се у наредном периоду региструје још неки случај, нарочито међу фармерима и ветеринарима.
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
PCR TEST?
NAUCNIK CIJI JE IZUM PSR TEST JE JAVNO REKAO DA JE TEST ISKLJUCIVO NAMENJEN ZA GENETSKA ISTRAZIVANJA I SULUDO GA JE KORISTITI ZA BILO KAKVA VIRUSNA ILI BAKTERIJSKA ISTRAZIVANJA.
NARODE DOKLE VISE OVIH GLOBALISTICKIH AGENDI ISTREBLJENJA.
SRBSKI RODE USTANI U ODBRANU SVOGA NEBA, VAZDUHA, VODE, PRIRODE I LJUDSKOG RODA NAJSTARIJE VINCANSKE CIVILIZACIJE KOJA JE IZRODILA NAJVECE IKADA RODJENE ZDRAVE UMOVE SVETA ZA VIJEK I VIJEKOVA !!!
AMIN!!!
TESLINA MEDICINA POSTOJI I MI JE MORAMO PRIMENJIVATI I OVE BELOSVETSKE GOLANFERE ODUVATI ZA VIJEK I VIJEKOVA !!!
AMIN!!!
MILE SESTRE, DRAGA BRACO I ZLATNA OMLADINO SVAKO OD NAS MORA PROCITATI KNJIGU :
„PISMA S KOSOVA“ DANAS DA BI OBSTALI NA NASOJ SVETOJ ZEMLJI OD BOGA DATOJ !!!
PEVAJ SRBINE: „SVICE ZORA MOJ SRBINE“ !!!
Може ли редакција да постави следеће питање Институту за јавно здравље и обавјести читаоце о одговору: Да ли је угрожено здравље мјештана даниловградских села у којима се готово свакодневно истовара велика количина осоке са фарме крава, чак и на ливадама у близини кућа. Расипање осоке се ради и при високим температурама и када је јак вјетар. Смард је несносан и не може се боравити на отвореном. Жалбе мјештана на ову праксу већ дуже времена немају ефекта. Сматрамо да се на овај начин честице крављег урина и измета распршују на широком подручју и да су на тај начин опасности од заразе изложени сви мјештани села у којима се ово ради. Конкретан описани случај је у селу Сиге у Даниловграду. Учесталост расипања осоке указује на то да нису у питању мјере ђубрења и прихране биљака већ континуирано одлагање животињског отпада. Мјештани се плаше да је на овај начин угрожено њихово здравље, чак и да нема кју грознице, а сада је додатно угрожено. Чињеница да истоварање осоке није прекинуто чак ни у моменту када постоји опасност од кју грознице само указује на необразованист или бахатост фармера који практикују одлагање отпада на овај начин и на неодговорност надлежних институција. Молимо редакцију да од Института за јавно здравље прибави одговор због чега ове активности сточара нису покривени препорукама Института које имају за циљ спречавање ширења заразе. Ако ова пракса нема негативан утицај на здравље људи и животну средину да то јавно кажу. Ми смо сигурни да је ово велика опасност од заразе.
Може ли редакција да постави следеће питање Институту за јавно здравље и обавјести читаоце о одговору: Да ли је угрожено здравље мјештана даниловградских села у којима се готово свакодневно истовара велика количина осоке са фарме крава, чак и на ливадама у близини кућа. Расипање осоке се ради и при високим температурама и када је јак вјетар. Смард је несносан и не може се боравити на отвореном. Жалбе мјештана на ову праксу већ дуже времена немају ефекта. Сматрамо да се на овај начин честице крављег урина и измета распршују на широком подручју и да су на тај начин опасности од заразе изложени сви мјештани села у којима се ово ради. Конкретан описани случај је у селу Сиге у Даниловграду. Учесталост расипања осоке указује на то да нису у питању мјере ђубрења и прихране биљака већ континуирано одлагање животињског отпада. Мјештани се плаше да је на овај начин угрожено њихово здравље, чак и да нема кју грознице, а сада је додатно угрожено. Чињеница да истоварање осоке није прекинуто чак ни у моменту када постоји опасност од кју грознице само указује на необразованист или бахатост фармера који практикују одлагање отпада на овај начин и на неодговорност надлежних институција. Молимо редакцију да од Института за јавно здравље прибави одговор због чега ове активности сточара нису покривени препорукама Института које имају за циљ спречавање ширења заразе. Ако ова пракса нема негативан утицај на здравље људи и животну средину да то јавно кажу. Ми смо сигурни да је ово велика опасност од заразе.