ИН4С

ИН4С портал

Чији су пропусти довели до убиства Павићевић

1 min read

Привођење Бошковића, фото: Лазар Ружић ДАН

Подгоричко Основно тужилаштво утврђује да ли ће неко од надлежних кривично одговарати због евентуалних пропуста учињених након што је сада покојна Биљана Павићевић (33) пријавила да јој пријети супруг Миљан Бошковић (37), који је и убио 20 дана касније.

Том тужилаштву списе предмета доставио је Оперативни тим за борбу против насиља у породици и насиља над женама.

Вијестима су одговорили да су то учинили након што су 5. септембра одржали сједницу поводом случаја насиља у породици које је за посљедицу имало смрт Павићевић.

“У вези са конкретним случајем, Основном државном тужилаштву је достављена комплетна документацију као и хронологија случаја како би у складу са својим надлежностима утврдили да ли је је било пропуста у раду Управе полиције и Центра за социјални рад Подгорице, те да ли у евентуално утврђеним пропустима има елемената кривичних дјела која се гоне по службеној дужности”, одговорили су из Министарства унутрашњи послова.

У одговорима не помињу све институције чије пропусте су нагласили у саопштењу послатом дан након сједнице – тужилаштво и Суд за прекршаје.

Павићевић је 1. августа увече инспекторима подгоричке полиције рекла да јој је муж запријетио да ће је убити.

“Убићу те. Вечерас ћу демолирати стан и све ће бити поломљено… Некако сам успјела да побјегнем…”, причала им је она те ноћи. Дан касније инспекторима је рекла и да он посједује пиштољ, због чега страхује за живот.

Након 20 дана службенци те институције на истом мјесту на ком јој је пријећено смрћу затекли су њено беживотно тијело у локви крви, на тераси стана у подгоричком насељу Маслине.

Због убиства је ухапшена особа коју је пријављивала полицији – Миљан Бошковић, осумњичен да јој је врат пререзао ножем. То је једна од 28 нанијетих рана.

Петнаест дана касније Оперативни тим МУП-а састао се и констатовао да су након спроведене анализе институционално предузетих мјера и радњи и увида у списе предмета утврдили да ниједна од институција није адекватно процјенила ризик по оштећену, да нијесу обезбијеђени доступни свједочки искази, нити је адекватно вршена контрола над примјениом заштитне мјере.

Вијести су МУП питале што је тај Тим учинио, осим што су констатовали пропусте, процијенили као неадекватно поступање надлежног тужиоца, који није поштовао обавезујуће Упутство Врховног државног тужилаштва да се жртва саслуша хитно, а најкасније у року од 72 сата од пријаве насиља и забринули се због одлуке Суда за прекршаје да Бошковићу изрекне опомену, као мјеру упозорења, иако је у образложењу изречене заштитне мјере суд нашао да постоји опасност од понављања насиља.

Објаснивши да су тужиоцима доставили комплетну документацију и хронологија случаја, казали су да су на основу до сада прикупљених информација, донијели низ важних закључака, а који су и јавно саопштени.

“Иако су одређени кораци већ предузети у вези са овим случајем, истичемо да свеобухватна и детаљна анализа у погледу појединачне одговорности још увијек није у потпуности спроведена, јер у надлежности тима је да иницира преиспитивање рада службеника. Ове иницијативе имају за циљ да се, у оквиру надлежних институција, утврди да ли је било пропуста у поступању, те да се на основу тога предузму одговарајући кораци. Као што је речено тим ће иницирати и инсистирати на унапређења и развијању механизама за праћење изречених заштитних мјера, као и измјене и допуне важећих прописа у смислу омогућавања електронског надзора ових мјера, по угледу на мјере надзора и мјере безбједности у кривичном поступку”, објаснили су из МУП-а.

Састали се седам пута

Из МУП-а су Вијестима одговорили да је Оперативни тим формиран закључком Владе на сједници одржаној 22. фебруара 2024. године.

Казали су да је прва одржана 25. марта у просторијама МУП-а, а да их је до сада одржано седам – пет редовних и двије електронске.

“Док је комуникација између чланова Оперативног тима свакодневна”.

“У досадашњем раду тим је имао низ активности од доношења интерног Пословника о раду, у више наврата јавним саопштењем реаговао у предметима у вези са насиљем у породиции насиља над женама, упутио притужбу Тужилачком савјету на рад поступајућег државног тужиоца у једном случају, иницирао поступак инспекцијског надзора у центру за социјални рад. Не мање важно, тим је упутио низ аката ради израде упустава и инструкција, с циљем побољшања пракси центара за социјални рад, полиције и здравствених установа”, казали су из МУП-а.

Чланови тог тима, поред представника МУП-а и Управе полиције су и представници Врховног суда, Основног државног тужилаштва, Вишег суда за прекршаје, Министарства рада и социјалног старања, Министарства здравља, Управе за инспекцијске послове, као и представница кабинета потпредсједника Владе за демографију и младе.

Осим њих у тиму су и представници невладиних организација које пружају специјализоване сервисе подршке жртвама насиља, а који су као чланови бирани јавним позивом.

Из МУП-а објашњавају да у раду тима учествују представници невладиних организација – Сигурна женска кућа, Центар за женска права, СОС телефон за жене и дјецу жртве насиља Подгорица, СОС телефон за жене и дјецу жртве насиља Никшић и Центар за ромске иницијативе.

“На сједници Владе Црне Горе од 1. августа 2024. године усвојена је Одлука о измјени и допуни одлуке о образовању Оперативног тима за борбу против насиља у породици и насиља над женама, којом су за чланове тима именоване представница Врховног државног тужилаштва и Савјета за грађанску контролу рада полиције”, објаснили су из МУП-а.

Тим анализира случајеве насиља и уговорених бракова

Оперативни тим у свом раду разматра укупну праксу и кроз анализу репрезентативних случајева и одговарајућих извјештаја, информација и мишљења ради на утврђивању даљих смјерница и иницијатива за сврсисходне промјене на плану јавних политика и институционалне праксе у области спречавања и заштите од свих облика породичног насија и насиља над женама, укључујући и случајеве уговорених дјечјих бракова, са посебним, примарним фокусом на поступање и рад Управе полиције, казали су из МУП-а.

Они истичу да је њихов циљ да допринесу примјени Закона о заштити од насиља у породици и ефикаснијој заштити жртве насиља.

“Акценат је на конкретним случајевима насиља у породици који су комплекснији по својој структури и захтијевају јаку међуресорну сарадњу релевантних институција, а која се односи првенствено на анализу оперативног поступања свих укључених субјеката”.

Извор: Вијести

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *