Избори и изабрани

Пише: Милисав Поповић

Народна изрека – Гдје се два свађају, ту трећи добија, потврдила се и на парламентарним изборима, августа 2020. у политичком рату између два љута противника – Миловог дуго владајућег, крвомутног ДПС-а, који је многа, нерасвијетљена па и почињена(?) убиства оставио – и Мандићевог и Милановог правде жедног Демократског Фронта. Тада је ДПС изгубио власт, али ДФ је није добио! Неки много утицајни (Црква изнутра, а тутори споља) нијесу жељели да се рат између ДПС-а и ДФ-а у измијењним улогама у власти настави. Пошто нико није добио потребну већину, договорено је да ДФ и ДС, заједно са четири посланика Дританове УРЕ, за премијера изаберу др проф. Здравка Кривикапића, који у борби за врх власти никада прије учествовао није.

Кривокапићева експертска, илити „апостолска“ влада, никога из ДФ-а није хтјела(смјела), и зато је 2022. пала. Министар из те владе, Јаков Милатовић, на предсједничким изборима, 2023. тада, кандидат новонасталог ПЕС-а, убједљиво је побиједио предсједника државе Мила Ђукановића, а након парламентарних избора те исте године, Милојко Спајић, такође министар из Кривокапиће Владе, сада предсједник ПЕС-а, изабран је за премијера, док је Демократски фронт дао Андрију Мандића за предсједника Парламента.

Ове 2024. на септембарским изборима за Подгорицу, предсједник Јаков, носилац је листе кандидата нејаке УРЕ Луке Ракчевића за градоначелника Подгорице. Наравно, са Милатовићем се „ујармио“ и УРИН шеф, бивши премијер, Дритан.

Милатовићев „силазак“ са врха државе на локалну раван услиједио је након његовог сукоба са својим, ПЕС-ом, којега је напустио, и сукоба са премијером Спајићем…

Овакве политичке акробације предсједника Милатовића и бившег премијера Дритка, очито имају за циљ да се повежу са олупинама „разпрдеканог“ Миловог ДПС-а, па да сви заједно, уздрмају скупштинску већину, са којом је Милатовић такође у великом сукобу, што би довело до ванредних парламентарних избора…

Милатовићу су мале шансе, да у свом науму успије, јер „вариво без масти“, што ће рећи предсједник без власти – без своје партије, и оних који су га изабрали, „сирак је тужни…“!

П.С. Било би пожељно, с обзиром на то да се избори у главном граду индукују на врховну власт, да бирачи изађу у што већем броју (чак и они који никад нису гласали) како би резултати избора у главном граду, показали – слави ли Црна Гора или не изгласани празник културе – ЊЕГОШЕВ РОЂЕНДАН?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: