Пејовић: Оканите се међусобних оптужби, изношења прљавог веша и вратите се испуњавању обавеза које вам је народ испоставио 30. августа

Пише: Јово Пејовић

Није непознато да кућа најбрже изгори када се запали изнутра. Зато сваки добар домаћин највише води рачуна да му унутар куће све функционише како треба, јер ако није тако онда ту нема ни куће ни домаћина. У протекле четири године односи у кући коју су чинили побједници са избора од 30. августа 2020. године увијек су били на ивици пожара који се може раширити да га више нико не може угасити. И када смо помислили да су све варнице угашене, увијек би остајала да тиња по једна која је пријетила да све што је муком остварено 30. августа изгори као кутија шибица. У таквој атмосфери су се одвијали локални избори у Подгорици, гдје се више водило рачуна како изнијети што више прљавог веша на пазар него о томе како демонтирати оне који су деценијама урушавали Црну Гору, заборављајући притом да они чекају да наставе тамо гдје су заустављени, као и да се шеф бившег криминогеног ремима безбрижно шепури Црном Горим због неспособности нове власти да га коначно пошаље тамо гдје му је и мјесто.

То што готово пола грађана Подгорице није пристало да учествује у циркусијади званој изборна кампања и што су умјесто да изађу на изборе грађани остали у својим кућама, све оне који имају грама памети треба да забрине и да у томе потраже и дио своје одговорности. Зато је изгледало пресмијешно како познати глумци са политичке сцене у ноћи избора одглумише своје улоге, бацише маске и завршише још једну представу у којој су сами себи громогласно аплаудирали, не схвативши поруку великог броја грађана да више у истом позоришту са њима неће боравити. А разлога за разочарење је било премного. Почев од примитивизма који је обиљежио комуницирање између лидера политичких партија, па све до недостатка мудрости да се издигну изнад скоројевићке психологије гледања на државну политику и локалну управу.

Тако су и они за које смо вјеровали да посједују мудрости и храбрости не знам због чега пристали да се промијене из онога што јесу, у оно што њима не приличи. Има се утисак да је цјелокупна кампања била у функцији промовисања појединаца унутар изборних листа, а да је највећи број оних најбољих који су могли донијети освежење на политичкој сцени остао у запећку. Тако су они политичари који су се метеорском брзином дочепали врха пирамиде преко ноћи заборавили уз чију су помоћ дошли ту гдје су. Зато би добро било да их неко подсјети, док су још на вријеме, да када се пењете степеницама успјеха, увијек треба поздравити оне које будете срели, јер их опет можете срести када будете силазили. А, силазак је неминован прије или касније. Ма колико се актуелни политичари у Црној Гори хтјели представити великим, већ сада се може рећи да такви какви су никоме нече бити славни преци. Порука њихових гласача побједницима избора од 30. августа 2020. године могла би бити да се окану тактизирања, уцјена и просипања поштења. Народ их је прочитао, као што је прије четири године прочитао бивши режим.

Онај ко крене правити политички савез са ДПС пресудио је сам себи за вијек вјекова. Зато се оканите међусобних оптужби, изношења прљавог веша и скечева и вратите се испуњавању обавеза које вам је народ испоставио 30. августа 2020. године. Ако то нијесте у стању, поштено је да своја мјеста препустите онима који хоће и који знају и којима фотеље нијесу најважнија ствар у животу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: