Основно тужилаштво пријаву Куртија доставило СДТ-у: Провјеравају да ли су Спајић и Николић прекршили закон

Специјално државно тужилаштво (СДТ) сада ће утврђивати да ли су се премијер Милојко Спајић и генерални секретар Владе Драгољуб Николић огријешили о закон, након што су истога дана, на двије узастопне сједнице извршне власти, најприје “вратили” Артана Куртија на мјесто генералног инспектора Агенције за националну безбједност (АНБ), па га одмах затим смијенили са те позиције, пишу Вијести.

Наводи то у допису Куртију основни државни тужилац Игор Шћекић, образлажући да оцјена основаности наведене одлуке о поновној смјени није у надлежности тог тужилаштва, већ Управног суда у спору по евентуалној тужби….

Управни суд одлучио је да тај Улцињанин мора бити враћен на мјесто генералног инспектора тајне полиције због незаконите смјене.

Влада је, међутим, 1. августа то само формално учинила – тог дана на првој сједници поново су га именовали на функцију, па смијенили одмах затим на сљедећој…

Агенција је за то “сазнала” дан касније, а Курти након седам дана.

“Имајући у виду да је у току поступка извиђаја утврђено да је у конкретном случају пресуда Управног суда само формално извршена, с обзиром да је на двије сједнице Владе Црне Горе које су одржане истог дана, 1. 8. 2024. године, Курти Артан и поставијен и смјењен са функције генералног инспектора у Агенцији за националну безбједност, које одлуке о поновном постављењу и поновном разрјешењу су доставијене Агенцији за националну безбједност 2. 8. 2024. године, односно Курти Артану тек 8. 8. 2024. године, тиме је исти фактички онемогућен да поново ступи на дужност генералног инспектора у Агенцији за националну безбједност прије поновне смјене, усљед чега је наведена пресуда само спроведена де иуре, али не и де фацто, то ће се списи предмета, имајући у виду својство пријавијених лица, као високих јавних функционера, доставити Специјалном државном тужиластву ради оцјене да ли су се у радњама пријавијених лица стекли елементи бића неког од кривичних дјела из надлежности тог тужилаштва”, наводи се у одлуци тужиоца Шћекића.

Влада се раније, у информацији о поштовању судске одлуке, позвала на Куртијеву ранију осуђиваност.

Из Агенције за заштиту личних података, међутим, констатовали су да извршна власт није ни смјела баратати тим подацима, јер за то нема законског основа и јер су правне посљедице због његове раније осуђиваности одавно престале да постоје.

Та институција образложила је да се подаци из казнене евиденције могу, на образложен захтјев, дати и државном органу али искључиво “ако још трају правне посљедице осуде или мјере безбједности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону”.

Објашњавају да у конкретном случају није било ни оправданог интереса, али и да не трају правне посљедице.

“Констатује се да не постоји ваљани правни основ из… Закона о заштити података о личности, односно да нису испуњени законом прописани услови за достављање података из казнене евиденције… имајући у виду да правне посљедице осуде… коју је изрекао Виши суд у Подгорици, а која је наступила даном правоснажности исте дана 23. 9. 2009. године, и које наступају по сили закона, више не трају, а што је један од законом прописаних услова за давање података из казнене евиденције. Ово из разлога јер правне посљедице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права, могу се прописати у трајању најдуже од десет година, који рок трајања у конкретном би могао трајати до 23. 9. 2019. године и код чињенице да подаци о правним посљедицама осуде за ово физичко лице, нису ни уписани у регистар казнене евиденције”, наводе из АЗЛП у документу који потписује Љиљана Брајовић.

Курти је због свега поднио кривичну пријаву против Спајића и генералног секретара и предсједника Комисије за кадровска и административна питања Владе Драгољуба Николића, оцјењујући да су починили кривично дјело неизвршење судске одлуке.

Он је због тога писао и тадашњој шефици Делегације Европске уније у Подгорици Оани Кристини Попи, констатујући да премијер не поштује пресуду суда а тиме ни владавину права.

Он је прекјуче рекао “Вијестима” да Влада у том случају није смјела да се бави било чим, осим да га врати на позицију са које је смијењен.

“Највеће правно насиље које може да се догоди је управо ово што ради Влада Црне Горе. Суд је мериторно одлучио идентично као и у случају директора Управе полиције (Зорана Брђанина), нису имали ниједну другу надлежност, без да доносе закључак о наставку мандата. Поднијећемо кривичну пријаву за неизвршавање судске одлуке из члана 395 Кривичног законика Црне Горе”, рекао је он “Вијестима”.

На сличан начин, представници извршне власти противили су се повратку смијењеног Брђанина на мјесто шефа полиције, али су на крају морали да га врате на ту позицију због одлука Управног суда. Њему сада тече нови-стари мандат, који се завршава у августу сљедеће године.

Тврди и да је Влада поново именовала Предрага Бурића за главног инспектора тајне службе супротно Закону о државним службеницима и намјештеницима, јер “у државном органу не може да заснује радни однос лице које је корисник права на пензију”.

Његов правни заступник, адвокат Васо Бечановић, назвао је одлуку Владе скандалозном.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: