Нека срамна колумна Ивановића за младог предсједника буде нека врста отрежњења

Пише: Бошко Вукићевић 

Гласноговорник Друге фамилије се и у својој најновијој шкработини – попут искусних дама које уживају у свјетлима црвених фењера приликом најисплативијих пословних активности – бестидно нуди ДПС -у. Тј, изгара од жеље да са Милом Ђукановићем и са ДПС формира партнерску власт, која би највише одговарала његовим пословним и идеолошким (у овом случају шовинистичким) свјетоназорима.

Јер, оно што је за Ивановића грађанско у Црној Гори – то само може и мора бити искључиво антисрпско. За Жељка Ивановића и сијамске му близанце из ДПС -а Црна Гора може постојати само као антисрпска творевина. Зато, када он каже да неко „мрзи грађанску и секуларну Црну Гору“, то у преводу с његовог шовинизмом задојеног разумијевања ствари и појава у животу у свијету, може значити само једно – неко не прихвата Црну Гору која је у својој суштини антисрпска.
То је и разлог због којег он, са садашње дистанце, августовској већини, тј. суштински литијском покрету театрално поручује – „Одјебите!„. Зато што управо литијски покрет и његова побједа одсликавају обнову историјске Црне Горе – оне која се враћа себи и која ни у ком смислу не може бити антисрпска. Напротив.

Не треба се овдје љутити на Другу фамилију, старог србофоба Ивановића, његово неваспитање и примитивизам, као ни њему сличних, који само потврђују оно што су одвајкада били. Треба се љутити на нас, или макар на неке од нас; на литијски народ који је те лицемјере и преваранте објеручке прихватио, током протеста за одбрану Цркве. Иако их тада, никада и ни под којим условима нијесмо смјели прихватити.
Сјећам се одлично тих дана, не само као активни учесник литија, већ и као оснивач фб групе „Не само светиње“, и накнадно као савјетник мандатара Кривокапића (а на молбу великодостојника наше свете Цркве). Дакле, „Вијести“ и Друга фамилија су на почетку литија жестоко нападале и омалажавале молитвене ходове. Кроз пера Брковића, Ивановића и многих других њихових уредника и колумниста, они су умањивали бројност народа на литијама, њихову улогу и мисију. Укратко – мислећи о њима и о одбрани Цркве исто што су мислили Мило Ђукановић и ДПС.
Елем, када су увидјели да се литије претварају у општенародни бунт, освајајући постепено критичну масу грађанства неопходну за пад режима – Друга фамилија и „Вијести“ су „обрнуле ћурак“, почевши са позитивним извјештавањем и појављивањем њихових кадрова на молитвеним ходовима.

Накнадно, када је режим оборен у августу 2020. године (а у чему „Вијести“ нијесу имале апсолутно никакав значај, осим улоге лицемјерног посматрача), кадрови Друге фамилије су постепено почели да преузимају позиције власти. И, у томе је наша кривица о којој говорим! Тј. неких од нас – што смо тадашњу инфилтрацију таквих кадрова не само дозволили, већ и фаворизовали. Видимо како нам враћају данас за та наша доброчинства и наивност. Поклицима – „Одјебите!“
Мислим да је сада на потезу предсједник Милатовић. Колико год да је грешака до сада направио (због којих сам га жестоко критиковао), он је и даље на вријеме да не пређе на „тамну страну“ ДПС -а и Мила Ђукановића. Нека ова срамна колумна Ивановића за младог предсједника буде нека врста отрежњења. Нека се сјети кога је побиједио на изборима са преко 200.000 гласова, и кога сада „Вијести“ перфидно покушавају опет да врате на власт. Надам се да Јаков Милатовић, и поред језивих притисака које преварантска Друга фамилија константно врши – овог пута мора донијети исправну одлуку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: