„СПЦ и Русија су највећи непријатељи Црне Горе“: Дукљанско оргијање звано „Форум за заштиту Миливоја Катнића“ свечано отворено!

Црна Гора је под сталним притисцима клеронационализма и спољашњих сила, посебно Српске православне цркве и руских интереса, што угрожава њен суверенитет и идентитет, док истовремено води борбу за очување демократских вриједности, поручио је најпознатији боксер међу књижевницима, вишегодишњи ДПС надничар, а актуелни предсједник новоформираног „Форума за заштиту људских права Миливоја Катнића“, Милорад Мијо Поповић.

Он је, у уводном говору на конференцији “Политички затвореници и прогон новинара и писаца у Црној Гори”, коју су организовали, поред овог необичног тијела и Црногорски Хелсиншки одбор за људска права и Црногорски ПЕН центар, указао на пријетње по црногорски идентитет, називајући клеронационализам и спољне утицаје кључним опасностима.

„Клеронационализам, вођен идеологијом великосрпског национализма, данас је највећи унутрашњи непријатељ Црне Горе“, нагласио је Поповић, додајући да је у његовој сржи жеља за „потпуним потирањем црногорског идентитета“.

Он је подсјетио све фанове и на покушај тзв. државног удара 2016. године, када је, према његовим ријечима, „Русија, путем својих обавјештајних служби и савезника унутар Црне Горе, покушала да насилно промијени политичку власт“.

У ширем спектру програма и активности за довршење „коначног рјешења црногорског питања“, у чему су прилично одмакли, Поповић је истакао да је број националних Црногораца у Црној Гори и Србији данас 40 одсто мањи него прије тридесет пет година.

„Користе се опробани методи дискриминације и пацификације грађана неподобне националности и политичког свјетоназора. Барем осамдесет посто јавних медија је у функцији великосрпске политике“, нагласио је Поповић, указујући на смјене и деградације најбољих новинара и уредника на Радио телевизији Црне Горе.

Слична је ситуација, како је додао, и са „чишћењем“ професионалаца несрпске националности у институцијама културе, образовања и служби безбједности.

„У Министарству културе игноришу се или потцјењују – сврставају на ниво дилетаната и аматера – реномирани ствараоци и пројекти који не припадају српском културном кругу. Форсира се агресивни национални кич, обојен клерикализмом и провинцијалним фолклорним формама и наративима“, сматра Поповић.

Према његовим ријечима, у државном Парламенту су оглашене јавне потјернице са фотографијама познатих писаца и издавача, док се на медијском јавном сервису скидају са програма емисије из културног и образовног програма које афирмишу црногорску историју, културу и духовност.

„Завод за школство је уз својеврсни индекс либрорум прохибиторум, почео уништавати књиге неподобних аутора. Истина, књиге црногорских писаца у Подгорици 2024. године не спаљују се као жидовске у Берлину 1933. године, али их запосленици Завода режу и бацају на отпад“, рекао је Поповић.

Указао је да су нережимски интелектуалци и грађански активисти изложени јавном линчу и пријетњама затвором због вербалног деликта.

„Покренути су судски поступци против Сретена Вујовића, потпредсједника црногорског ПЕН-а и Бобана Батрићевића, професора на ФЦЈК, а лутка с ликом Андреја Николаидиса ритуално је спаљена на херцегновском маскенбалу. Опозициони новинари и писци су под тајним надзором Агенције за националну безбједност, што је објелоданио специјални тужилац Милош Шошкић“, навео је Поповић.

Говорећи о случају Миливоја Катнића, бившег главног специјалног тужиоца, Поповић је истакао да се по политичким и друштвеним импликацијама може упоредити са чувеном Афером Драјфус.

„Власти у Паризу су деведесетих година 19. вијека, лажно оптужиле и осудиле Алфреда Драјфуса, француског капетана јеврејског поријекла, да је шпијунирао за Њемачку. Катнић је био познат по свом бескомпромисном обрачуну са криминалом и корупцијом, а његова улога у откривању покушаја државног удара у режији руске тајне службе наглашава међународне конотације овог случаја!, рекао је Поповић.

Казао је да се може закључити да је намјера тужиоца Нововића и Шошкића, и његових надређених, „да Катнића држе у спушком затвору до смрти или док не постане доживотни тешки инвалид“.

Говорећи о утицају Русије на Балкан, нагласио је да руска агресија на Украјину има импликације и на Црну Гору.

„Руска политика дестабилизације није усмјерена само на Украјину, већ и на земље које су јој се супротставиле, као што је Црна Гора. Након неуспјеха у државном удару 2016. године, сада се користе суптилније методе за дестабилизацију земље“, рекао је Поповић.

Он је упозорио да су ови притисци директан удар на црногорски суверенитет.

„Суочени смо са покушајем ревизије црногорске историје и поништавањем свега што је Црна Гора постигла као независна држава. Ово је борба за опстанак црногорског идентитета, и морамо се томе снажно супротставити“, поручио је Поповић.

Подсјетимо, на скупу су говорили истакнути србомрсци попут Жарка Кораћа, Ненада Чанка, Аднана Ћиргића, док су подршку скупу посвећеном случају Катнић личним присиством или видео-порукама упутили њихова сабраћа из региона и Европе, међу њима Соња Бисерко, Александар Оленик, Азем Власи, Анте Нобило, Елифа Кријешторац, као и Тарик Гиренсел из Турске и Александра Матвијчук из Украјине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: