Ваздух био најзагађенији у Пљевљима и Бијелом Пољу

Влада Црне Горе је на данашњој сједници, на предлог министра екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјана Ћулафића, усвојила Информацију о стању животне средине у Црној Гори за 2023. годину, којом се даје оцјена стања и омогућава јавности увид у стање и промјене у квалитету појединих сегмената животне средине.

– У Информацији се наводи да је од октобра до априла присутно високо загађење ваздуха у Сјеверној и Централној зони, у првом реду суспендованим честицама (ПМ10 и ПМ2,5). Присуство ових честица у концентрацијама изнад прописаних највеће је у Пљевљима и Бијелом Пољу, али су значајна и у Подгорици и Никшићу. Међутим, наглашава се да је током 2023. године евидентирано побољшање квалитета ваздуха у Сјеверној и Централној зони у односу на 2021. и 2022. годину, саопштило је Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера.

Када је ријеч о присуству полена у ваздуху, укупне вриједности концентрација свих поленових зрна за 2023. годину су ниже у односу на прошлогодишње вриједности у Бару и Мојковцу, изузев Подгорице.

Када је у питању квалитет површинских вода у 2023. години, од 5 испитиваних локалитета мјешовитих вода-ушћа ријека нађени квалитет по основним физичко-хемијским елементима био је: добар статус на 2 локације (40,0%) (простора улива ријеке Шкудре и ушће ријеке Бојане) и умјерен статус на 3 локације (60,0%) (ушће Суторине, Ушће Рисанске ријеке и ушће Ријеке код Опатова).

Што се тиче подземних вода, од 32 испитиване локације на основу општих физичко-хемијских параметара и специфичних загађајућих супстанци, захтијевани добар статус евидентиран је на 19, а лош на 13 мјерних мјеста.

– У 2023. години на територији Црне Горе укупно је испитивано 28095 узорака вода за пиће са градских водовода и других јавних објеката водоснабдјевања, а од укупно испитаних узорака 9.03% било је неисправно. Стање квалитета морске воде на јавним купалиштима у 2023. години праћено је на укупно 109 локација дуж црногорског приморја. Резултати анализа квалитета морске воде за купање у сезони 2023. године на црногорском приморју показали су да је било 59,6 % одличног и 34,9 % доброг квалитета, док је 1,8 % узорака било задовољавајућег, а 3,7 % лошег квалитета, наводи се у саопштењу.

Према подацима Монстата, током 2022. године у Црној Гори је створено 1,411,673.7 тона отпада, од чега 45,24% потиче из сектора индустрије. У односу на 2021. годину, производња отпада биљежи пад од 1,05%. Око 20,85% од укупне количине створеног отпада, током 2022. године, чини опасни отпад.

У реализацији мониторинга буке у Црној Гори за 2023. годину, извршено је испитивање буке на 15 мјерних позиција у 14 општина Црне Горе: Подгорици, Никшићу, Жабљаку, Петровцу, Будви, Котору, Улцињу, Колашину, Мојковцу, Бијелом Пољу, Беранама, Бару, Тивту и Пљевљима. Генерално, на основу резултата мониторинга буке у 2023. години, може се констатовати да саобраћајна бука представља највећи извор буке у животној средини Црне Горе.

У Информацији се наводи да је потребно наставити са примјеном краткорочних и дугорочних мјера заштите од буке, као и са праћењем нивоа буке на дефинисаним позицијама, како би се у крајњем смањио штетни утицај. Предлаже се да се мониторинг буке за наредну годину прошири на општине Тузи, Цетиње и Херцег Нови.

Усвајањем овог документа испуњена је још једна обавеза из Средњерочног програма рада Владе за 2024. годину.

Информацију је припремила Агенција за заштиту животне средине, а садржи приказ стања ваздуха, мониторинг алергеног полена, климатске промјене, воде, морски екосистем, земљиште, управљање отпадом, биодиверзитет, буку, праћење хемикалија и биоцидних производа, радиоактивност у животној средини и секторске притиске на животну средину, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: